"ЈАДАР" ЈЕ ШАНСА, ЈЕДНА У СТО ГОДИНА: Пројекат може да се реализује са минималним утицајем на екологију

СИТУАЦИЈА с рударењем и добијањем литијума у Србији неодољиво подсећа на фудбал. У Србији има много људи, као нигде у свету, који мисле да све знају о литијуму.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

Најгоре је што се том темом, посебно заштитом животне средине коју ће литијум наводно да угрози, баве и људи с титулама и звањима, иако се никад нису бавили, нити су икад ишта урадили у тој области. Људи који чују њихове приче, а они су баш гласни и учестали на интересним медијима, поверују у те приче јер их саопштавају академици и људи са звањима. У свему томе највећу улогу имају тзв. друштвене мреже, кроз које свако може да изнесе што год му падне на памет, а да за то не сноси никакве последице.

Накупило се толико лажи и бесмислица о рударењу и добијању литијума у Србији, да је немогуће све те лажи набројати и аргуменовано побити. Њиховим причама створена је ситуација у којој је немогуће да се разговара аргументима јер изношење било каквих аргумената проглашава се "плаћеништвом". У све то се умешало и политикантство, па тиме престаје сваки разговор аргументима.

Ово у интервјуу "Новостима" каже др Бранислав Симоновић, научни саветник за заштиту животне средине и дугогодишњи директор Института за општу и физичку хемију у Београду.

Да ли ви мислите да је могуће реализовати Пројекат "Јадар" са минималним утицајем на животну средину?

- Мислим да Пројекат "Јадар" може да се реализује с минималним утицајем на животну средину. Прво, ми имамо законе и прописе у области животне средине који су усклађени са европским. Друго, постоје и неки европски прописи који би требало да обезбеде очување животне средине. Ту мислим на евопски IRMA (Initiativefor Responsible Mining Assurance) стандард за одговорно рударство, који је донет 2023. године. Њиме се дефинише најбоља пракса за одговорно рударство. Овај стандард, написан на 553 стране, прописује и многе обавезе: рударске компаније су обавезне да купцима њихових производа, локалним заједницама, радничким синдикатима, невладиним/цивилним организацијама прикажу транспарентне извештаје, владе могу да захтевају од рударских компанија да придржавају овог стандарда, а финансијске институције одобраваће средства само за одговорно рударство. Дакле, овај стандард представља најбољу гаранцију за очување животне средине при рударењу јер европске компаније неће да купују рударске производе уколико није испоштован IRMA стандард. Тако је било са HACCP стандардом који дефинише услове за безбедну производњу хране. Ниједна фирма у Европи неће да купује прехрамбене производе без поштовања овог стандарада. И сви су морали да га уведу. Тако ће бити и са IRMA стандардом.

Како можемо да имамо гаранције да ће "Рио Тинто" испоштовати све еколошке процедуре?

- Највеће гаранције за то треба да буду делови уговора, да ће да се испоштују сви закони и прописи из области заштите животне средине (како домаћи, тако и европски), као и поменути IRMA стандард о одговорном рударству. То могу да буду и отказне клаузуле.

Ако дође до отварања рудника, колико ће то утицати на природу?

- Изградња било којег објекта неминовно мора да утиче на животну средину. Али при томе мора да се води рачуна да ти утицаји буду најмањи могући. Ако изградите једну кућу на том подручју, онда ћете свакако да смањите обрадиву површину за величину те куће, та кућа ће због грејања да емитује угљен-диоксид (и угљен-моноксид), као и честице у атмосферу. Да не помињем и смеће које ће нужно да се ствара у тој кући, па канализација и отпадне воде итд. Дакле, нема ниједног објекта који неће да нарушава животну средину у мањој или у већој мери. Питање је само односа користи и штете при изградњи таквог објекта. У случају Пројекта "Јадар" то је "жртвовање" неких 290 хектара земљишта, што чини свега 0,01% обрадивог земљишта у Србији. Утицаји на животну средину могу да се минимализују уз поштовање напред наведених прописа и стандарда. Могући утицаји на ваздух су минимални јер је реч о подземном руднику, могући утицаји на земљиште и воде могу да се контролишу кроз поменуте прописе и стандарде, а могући утицаји одлагалишта чврстог отпада, самим тим што је реч о чврстом отпаду су, такође минимализовани. Оно што је у свему томе најважније јесте непрекидна контрола (мониторинг) свих излазних параметара из рударења и производње литијума, ради њиховог држања у границама које прописују наши и европски прописи.

Хоће ли нам загадити земљу? Воду?

- Већ сам поменуо да уз поштовање свих прописа и стандарда и уз непрекидни мониторинг свих излазних параметара могу да се осигурају минимални утицаји на животну средину (земљиште, вода, ваздух). Треба да се има на уму да је добар део земљишта у том подручју загађен изливањем акумулације из флотације антимона (Столице) 2014. године.

Да се ви питате да ли бисте отворили рудник?

- Не придајем себи толики значај да ја доносим одлуку о томе. Сматрам да је ово велика развојна шанса за Србију, каква се јавља једанпут у сто или више година, те да одлуку треба да предложи радна група (коју би именовала Влада), састављена од научника и стручњака различитих профила. Они би то урадили на основу свих постојећих докумената, као и на основу светских искустава и научне литературе о томе.

Бавите се физичком хемијом, можете ли нам рећи са стручне стране колико је опасна употреба сумпорне киселине приликом обраде литијума, поготово у Пројекту "Јадар"?

- Сумпорна киселина спада у једну од најкоришћенијих хемијских сировина и годишње се у свету троши око 200 милиона тона сумпорне киселине (у Србији око 400.000 тона). Нигде у свету нису забележени случајеви масовног тровања сумпорном киселином или сумпорним гасовима насталим из ње. Она се за растварање јадарита користи на температури од 90 степени и на тој температури она испарава пет пута мање него вода на нула степени. Само ово показује колико су бесмислене приче о "гушењу сумпорним гасовима". Усред Хамбурга се налази фабрика која производи два милиона тона сумпорне киселине годишње. Они, очигледно, нису чули наше уличарске заштитнике животне средине, иначе би одмах затворили ту фабрику.

M-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације