ГДЕ ЈЕ МРАЗ БИО ГРОЗДОВА НЕМА: Због временских неприлика берба грожђа почела месец дана раније, а негде већ и завршена

ВИСОКЕ температуре убрзале су бербу грожђа у Неготинској Крајини, познатој и по квалитетним сортама грожђа и по вину.

Фото Ј. Ј. Баљак

У крајинским виноградима обран је овогодишњи род гамеа, шардонеа и белог совињона.

Тренутно се бере мерло, понегде и ризлинг. Тропске врућине убрзале су и зрење каснијих сорти па се очекује да берба кабернеа, чији су гроздови раније били спремни у октобру, почне већ за десетак дана.

Виноградари су задовољни квалитетом, али се суша одразила на квантитет. Грожђу је читавог лета због недостатка падавина фалило влаге. Род је, веле, мањи, али је грожђе слађе, па се проценат шећера креће од 23 до 25.

- За Неготинску Крајину висок проценат шећера је карактеристичан, што уз повишени алкохол, наша вина издваја од других - каже Дејан Микић, виноградар из Речке, села које има нешто више од 220 становника, али преко 100 хектара под виноградима, пет регистрованих винарија и бројна газдинства која гаје грожђе и производе вина и ракије.

Породица Микић обрађује 14 хектара винограда и гаји шардоне, совињон, траминац, каберне, мерло, пино ноар, али и аутохтоне сорте које потичу са ових простора, црну тамјанику и багрину.

- Берба је ушла у трећу недељу. На делима где смо имали штете од града у мају остала нам је тек трећина свега што је било, у осталим виноградима квантитативно је мање грожђа али смо квалитетом задовољни. Година је била јако захтевна и доводила нас је у велико искушење у винограду, а богами и у подруму да, због велике суше, оштећења од града, тај квалитет грожђа преточимо у јако квалитетно вино - додаје Микић.

Фото С. М. Јовановић

Пролећни мразеви и врелина постали су главни изазови за виноградаре и воћаре. Блага зима, истичу стручњаци, довела је до ранијег кретања вегетације, а високе температуре узроковале су брже сазревање плодова.

- Винова лоза се релативно добро држала ове године, али се очекује умањен род за 20 до 30 одсто, због суше, града, елементарних непогода. Квалитет грожђа је добар, а време које је тренутно погодује берби јер јер нема киша које могу да утичу на појаву сиве трулежи.

Препорука је да се до краја бербе води рачуна о стању на терену, да се мере шећери, прате параметри а по могућству и укупне киселине и да се по њима управља бербом како би се добио добар баланс и утицало на квалитетну производњу вина - каже др Дејан Стефановић, саветодавац за воћарство и виноградарство Пољопривредне саветодавне стручне службе Неготин.

Фото С. М. Јовановић

Берба грожђа у смедеревском крају увелико траје, а с обзиром на то да је род значајно мањи него претходних година, ускоро ће бити и завршена. Због мраза у пролеће, поједини виногради остали су без иједног грозда, а штета је огромна.

- Тамо где је био мраз, рода и нема, или га има веома мало. Због мраза, овогодишња берба биће најлошија последњих година, а род је мањи чак до 70 процената - каже Горан Ђорђевић из Пољопривредно-саветодавне стручне службе Смедерево.

С друге стране, високе температуре добро су дошле виновој лози, а грожђе у виноградима где мраза није било, врхунског је квалитета. Виноградари сада не би желели да падне киша, јер она не би донела добро роду.

- Када се узме све у обзир, приноси у смедеревском крају се крећу од 10 до 15 тона по хектару, и квалитет грожђа је одличан - каже Горан Ђорђевић. - Аутохтоне сорте смедеревке све је мање, а стоне сорте су све заступљеније у овом виногорју. Берба грожђа, према прогнозама, биће завршена за двадесетак дана.

Као и у осталим деловима Србије, берба грожђа на северу Бачке, на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре, почела је месец дана раније, те су ране сорте попут бувијеа, шардонеа и кадарке већ обране.

- Година засада по количини грожђа није рекордна, али је добар квалитет бобица. Тамо где је било заливања род је фантастичан, а тамо где је суша деловала бобице су ситније али пуне шећера, те ће вина бити мање, али ће бити добро - каже Драгутин Миљковић, велики мајстор винског реда "Арена Забаткиенсис". - Ране сорте су обране и већ у бурадима, а и остале сорте ће брзо и верујемо да ће све бити готово 15 дана пре него што је уобичајено. Ове године вегетација је кренула раније, у фебруару је нешто цветало а у марту лоза кренула. Имали смо мраз, који је закачио неке винограде и поједине сорте су страдале.

После тога је време било топло и сва вегетација је била месец дана бржа.

Наш саговорник подсећа да је 1894. била слична година, што нам говори да није у питању екстрем, већ природна појава, која може да се понови, али не мора.

- Дуготрајна суша погодила је и фрушкогорске винограде, који се простиру на око 1.500 хектара, тако да је род грожђа мањи за тридесетак процената у односу на вишегодишње просечне приносе - каже за "Новости" доцент др Драгослав Иванишевић, директор Департмана за воћарство и виноградарство при Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. - Берба је ове године почела месец и по до два раније него што је то уобичајено и ових дана је у завршној фази. Грожђе има доста шећера и солидног је квалитета, имајући у виду временске услове током овог производног циклуса.

У Вршачком виногорју, које спада у највећа виногорја у Србији, берба грожђа је скоро готова, а у ово време би, заправо, тек требало да почне. Ране сорте су почеле да се скидају још 5. августа, што ни најстарији виноградари из тог краја не памте да је икада било. Све је убрзано за месец дана, на шта је утицала блага зима, али и екстремне врућине током јула и августа, без падавина.

- Више од месец дана овде није пала киша, што је, услед температура које су ишле и преко 40 степени, довело до насилног зрења грожђа. Зрна су веома ситна, па су и приноси мањи за 10 до 30 одсто. На мање рода је утицало и то што нас је у априлу задесио мраз, а у периоду оплодње јака киша. Ипак, грожђе је здраво и то нас теши. Мада, све би било много боље да је у овом сушном периоду бар једном пала киша, да зрно може да се налије - каже винар и виноградар Иван Милановић, из вршачког села Гудурица, који обрађује девет хектара винове лозе.

Због мање рода, биће произведено и мање вина, али искусни гудурички винар Јосиф Недин каже да ће оно бити доброг квалитета и са високим процентом алкохола.

- Услед насилног зрења, грожђе има висок ниво шећера, а низак ниво киселине, па ће производња вина бити изазовна, али, уверен сам, и успешна - истиче Недин, уз констатацију да винарима проблем представља и то што температура грожђа, које се бере по овим тропским врућинама, достиже и 25 степени, а такво не може да уђе у процес производње вина. - Ове године сам морао да направим своју хладњачу, у којој грожђу спуштам температуру на седам степени, па тек онда крећем са муљањем. Други винари за расхлађивање грожђа користе камионе-хладњаче или суви лед.

Дејан Стефановић, Фото С. М. Јовановић

Старији боље поднели

ДРАГОСЛАВ Иванишевић, директор Департмана за воћарство и виноградарство при Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, напомиње да се и квалитет зрна и приноси, ипак разликују помало од винограда до винограда:

- Они старији засади, који су добро укорењени, боље су поднели ову сушу него млађи виногради. Такође су боље прошли и они који су позиционирани на северним и вишим локацијама Фрушке горе. Поједине родније сорте грожђа су дале и натпросечне приносе, упркос екстремним условима, јер је током производног циклуса све урађено стандардно.

Уништени хектари манастира Буково

У ОПШТИНИ Неготин познатој по михајловачком, тимочком, буковском рејону у којима се гаји винова лоза, под виноградима је око 1.000 хектара. Мајско невреме узело је данак па оставило без рода цео буковски плато. Манастиру Буково страдало је чак 15 хектара винограда.

- Винограде смо зановили уз помоћ нашег и братства Манастира Ковиљ, орезали смо их, добили нове ластаре. Наредне сезоне очекујемо солидан, не пуни род као што је то било пре града - каже архимандрит Козма, игуман Манастира Буково.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације