ЈАДАРИТ ШАНСА А НЕ РАЗЛОГ ЗА СТРАХ: Проф. Дејан Илић, "отац" литијумско-јонске батерије, председник УО фонда Србије за иновације

ПОСЛЕДЊИ "технички оскар" за достигнуће у области производње литијумско-јонских батерија професор из Селевца крај Смедерева, Дејан Илић, добио је пре четири године за батерију на космичкој сонди "Галилео" која већ 18 месеци путује свемиром. Преко ове батерије сонда складишти и на Земљу враћа податке са истраживачког свемирског лета.

FOTO: Privatna arhiva

На почетку каријере прославио се батеријом за пејсмејкер. Онда је 1997. са тимом "Варте" направио батерију за "ајфон" Стива Џобса, док од 2004. води пројекат здружене немачке ауто-индустрије у стандардизацији литијумско-јонских батерија за електричне аутомобиле.

 - Наравно да сам силазио у руднике литијума, од Јужне Африке до чувеног забрањеног града Саратова у СССР и ништа ми се лоше није десило. Сви ти рудници су различити и процес ископавања и прераде зависи од руде и места где се вади, а тако је већ више од 100 година, јер се литијум добија из различитих легура. Јадарит је стратешка шанса Србије, а за модерну науку у свету и код нас била би срамота када не би постојали процеси да безбедно ископамо и прерадимо руду тако да не загађује животну средину - истиче професор.

Објашњава да је је литијум важан јер је једини елеменат у првој групи Мендељејевог система који са метал-оксидима даје напон од 3,5 волти док стандардне батерије имају напон од 1,2, односно од 1,5. Јадарит је минерал из којег може да се екстрахује квалитетан литијум што Србију ставља у позицију која би јој дала глобалну, стратешку економску предност. Уосталом, стратешко опредељење државе за експолатацију јадарита из 2008. у оно време је било поздрављено општом сагласношћу.

Професор Илић даље каже како су га последњи догађаји укључујући и протесте на улицама уверили у тачност синтагме: "Није шта ко прича, него је важно ко говори!" Према његовом мишљењу домаћа наука, професори и академици, требало би да буду јасни и гласни о питању литијума, као и да еколошких опасности по животну средину нема када се рудари и прерађује по важећим прописима Србије, односно ЕУ. Никава опасност од "облака сумпорне киселине над пољима" не прети од рудника, нити би његова јаловина могла да угрози водотоке у време киша и поплава. Како вели професор, тако ризичан рудник не би могао ни да се отвори у данашњој Европи све и да хоћемо.

 - Јаловина се данас прерађује у туцаник и камен којим се насипају путеви и пруге што литијуму даје додатну економску вредност - наглашава Илић.

Говорећи о компанији "Рио Тинто", саговорник наводи да нису добили дозволу са експлоатацију и не могу је добити ако се не обавежу да ће следити прописе.

 - Не искључујем да су можда негде незванично предложили технологију прераде која би се њима највише исплатила. Знам да амбициозно планирају да покрену процес прераде литијума од ископавања до ауто-батерије, али и за тако велику рударску компанију то је огроман залогај - наводи Илић. - Потражња за литијумом данас је велика јер се користи у индустрији стакла, у прехрамбеној и хемијској индустрији, у авио-индустрији и индустрији лекова...

Према његовом мишљењу, Србији би било довољно да фабрикама у својој земљи "покрије" делић тржишта телекомуникација или батерија, складишта струје која се добија из сунца и ветра, а која се данас чува у кинеским оловним батеријама. Ту је прилика да се оствари огроман финансијски ефекат, убеђен је наш саговорник, који додаје да није "технолошка срамота" прављење литијумских батерија за виљушкаре или слична возила јер је ту тржиште отворено:

 - Иновациони фонд Србије има на располагању 20 милиона евра, а суфинансира овакве погоне сумама од 120.000 до 300.000 евра. То је сасвим довољан новац за све који имају пословну идеју и намеравају да се окушају на тржишту.

За причу о "зеленим аутомобилима" професор Илић је најкомпетентнији саговорник на овим просторима. Каже да они поседују предности и мане, а литијумска батерија у њима ће се користити још најмање 20 година.

 - У Немачкој то је кренуло 2004. са Ангелом Меркел, а већ 2012. њихова држава је ујединила целу ауто-индустрију ("Мерцедес", "Порше", "Фолксваген", "Опел") на пројекту стварања стандардизованог електормотора и батерије. Прва група експерата имала је буџет од седам милијарди евра, а група за батерију, коју сам ја водио, три. Сваке године одржаван је састанак са канцеларком о пројекту, а већ 2016. и 2017. тестирани су и батерија и мотор. И када су линије производње почеле да ничу, уследила је корона, затим рат у Украјини и на крају рецесија у самој земљи.

Што се тиче е-аутомобила, професор каже да је хидроген кључ за погон будућности, док је натријум као алтернатива за батерије непоуздан.

 - Немци су 2004. тражили други аутомобил за домаћинство јер је то било њихово "златно време". Замишљено је да се тај други штедљиви ауто вози градом преко радне недеље. Данас о другом аутомобилу размишљају богати, док је за малог човека то луксуз.

Објашњава професор Илић да аутомобил на литијумске батерије има велика ограничења јер не трпи зиму. На минус пет и плус пет снага пуне батерије аутомобил "гони" различитом километражом. На минус 22 немогуће га је возити. Међутим, све то не значи да електро-возила немају будућност. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације