РЗС ОБЈАВИО: Ево где су у Србији и за колико у првих шест месеци ове године порасле плате
ПРОСЕЧНА месечна нето плата за првих шест месеци ове године износила је 96.579 динара што је номинално за 14,7 одсто а реално за 9,2 одсто више него у истом периоду прошле године, док је највећи реални раст нето плата у овом периоду у односу на исти прошлогодишњи период остварен у образовању и износио је 12,5 одсто.

Foto Arhiva
По висини раста следи прерађивачка индустрија, са 10,8 одсто затим административне и помоћне услужне делатности где је забележен раст од 10,5 одсто, објавио је Републички завод за статистику у публикацији Трендови, II квартал 2024.
Највеће зараде без пореза и доприноса у прва два овогодишња квартала обрачунате су у рачунарском програмирању и консултантским делатностима, 283.440 динара, ваздушном саобраћају, 201.366 динара, научном истраживању и развоју, 195.216 динара и производњи дуванских производа, 178.044 динара.
У осталим областима зараде су се кретале у распону од 54.384 динара, у делатности припремања и послуживања хране и пића, до 164.900 динара у управљачким делатностима.
Посматрано по регионима, највећа просечна зарада без пореза и доприноса у првој половини 2024. године обрачуната је у Београдском региону - 121.928 динара, следи Војводина са 91.199 динара, Јужна и Источна Србија са 83.240 динара док је најмањи просек забележен у Шумадији и Западној Србији, 80.931 динар.
Из РЗС наводе да однос просечне потрошачке корпе и зараде без пореза и доприноса у другом кварталу указује на пораст куповне моћи становништва у односу на претходни квартал.
За покриће просечне потрошачке корпе у другом кварталу било је потребно издвојити 1,06 просечних зарада, а у првом је требало 1,07, док је за покриће минималне потрошачке корпе било довољно 0,55 просечних зарада, као и у претходном кварталу.
У поређењу са истим кварталом претходне године, однос просечне потрошачке корпе и зараде без пореза и доприноса од 1,06 указује, такође, на раст куповне моћи, у другом кварталу 2023. године, 1,16, при чему је минимална потрошачка корпа износила 0,55 просечне зараде, док је у истом кварталу претходне године овај однос био нешто неповољнији, 0,61.
Посматрано по градовима, у другом кварталу 2024. године, куповну моћ, тј. однос просечне потрошачке корпе и просечне зараде, изнад републичког просека (1,06) имали су Београд (0,88), Нови Сад и Ниш (1,03), као и Крагујевац и Смедерево са по 1,05.
У осталим градовима, који се статистички прате, просечне зараде покривале су минималну, али не и просечну потрошачку корпу.
(sputnikportal.rs)
БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања
Препоручујемо

ЦЕНА ЗЛАТА ОБАРА СВЕ РЕКОРДЕ: Од почетка године поскупело преко 20 одсто
21. 09. 2024. у 17:05

"НЕМАЧКА ПРИВРЕДА И ДАЉЕ ЈЕ У ТЕШКОЈ СИТУАЦИЈИ": Сиве прогнозе најновијих извештаја
20. 09. 2024. у 19:12

ОВА МАЈКА ЈЕ ПОСЕБНА: Разлог су њена деца, а ево и зашто (ВИДЕО)
ОНИ су Илија, Јована и Василије Хаџи-Пурић, полазници Центра за таленте "Никола Тесла".
10. 09. 2025. у 12:13 >> 20:43

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15

КРВАВИ ПИР 2001: Зашто је Непалски принц побио целу краљевску породицу?
НИСУ МУ дали да ожени жену коју је волео, а онда је почело да се шушка да ће му одузети и право на престо.
12. 09. 2025. у 13:24
Коментари (0)