ДВЕ ТРЕЋИНЕ ЗАРАДЕ ОД НАКНАДА: Банкари све мање продају новац, све више профитирају од одржавања рачуна и провизија

БАНКЕ у Србији су само од провизија за разне услуге и накнада у 2023. зарадиле 660 милиона евра, а у последње четири године скоро две милијарде евра! Ако се има у виду да је њихов укупан профит лане био милијарду евра, то значи да основни посао банака више није кредитирање.

Фото Н. Фифић

Поставља се питање и каквог ће ефекта имати ограничавање максималних каматних стопа које је најавила држава, ако банке, сматрајући да су на било који начин на губитку због тог лимита, то лако могу да надокнаде кроз повећање провизија и накнада, опет преко леђа грађана. По принципу - оно што не наплате на мосту, наплатиће на ћуприји.

Адвокати Марија Радановић и Мирослав Живковић указују да је таква пракса банака у вези са провизијама и накнадама незаконита.

- Банке су пронашле златни рудник, али не копањем - каже Живковић. - Према званичном извештају Агенције за привредне регистре (АПР), банке су у последњем финансијском извештају за 2023, а говорим само о накнадама и провизијама, зарадиле 660 милиона евра. То није део редовне зараде, већ само од накнада трошкова. Подсетићу вас да је 2022. тај профит био мањи за скоро 100 милиона евра. Дакле, толико у просеку годишње расте.

Како за "Новости" каже Дејан Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива", очигледно је да последњих пар година примарни банкарски посао није пласирање кредита, него продаја магле и напалата провизија и накнада које су често фантомске и које немају реалног утемељења у смислу да је заузврат кориснику пружена нека услуга.

Фото: Архива "Новости"

- То је један од ретких бизниса где се од грађанина нешто наплаћује, а не пружа му се услуга - истиче Гавриловић. - Ево, на пример одржавања рачуна - како га одржавају, шта му раде? Када је у питању е-банкарство, корисник употребљава свој телефон, уради сав њихов посао, и на крају му наплате. При том су себи смањили трошак отпуштањем запослених. То је рај за банке.

Према његовом мишљењу, ограничавање каматних стопа које ће бити регулисано доношењем новог Закона о заштити корисника финанијских услуга, нема превише смисла без регулисања провизија и накнада, јер банке ту остварују највећу зараду. Финасијски стручњак Владимир Васић каже да је основна делатност банака кредитирање.

- Уобичајена пракса је да банке око 80 одсто својих прихода остварују од камата, а 20 процената по другом основу, од провизија и накнада - прецизира Васић. - Када је у питању одржавање рачуна, грађани имају могућност да се определе за основи пакет који кошта 150 динара и садржи базичне елементе, то свака банка мора да понуди.

Подсетимо и да је НБС већ смањивала апетит банака, па су тако од 1. септембра 2022. до 1. септембра 2023. за 30 одсто биле снижене накнаде, односно враћане на ниво од 1. јануара 2021. Чим је тај договор престао да важи, банке су подигле ове накнаде.

Наводећи да су банке у последње четири године зарадиле скоро две милијарде евра по основу провизија и накнада, адвокат Живковић указује да се то дешава управо у оном периоду када су закукале и извршиле притисак на Врховни касациони суд да промени став у вези трошкове обраде кредита, који је до тада био у корист грађана, јер ће наводно пропасти банкарски систем. Живковић каже да и пракса Европског суда правде, коју и наши судови имају обавезу да поштују, показује да је такво поступање банака незаконито.

- И у најновијем случају, од 21. фебруара ове године, у питању је предмет из Бугарске, потврђује се ранија пракса Европског суда правде - наводи Живковић. - А то је да се уговорне одредбе о којима се не воде преговори не могу стављати на терет потрошачима, као и да су ништаве самим тим што су у виду формулара, односно потурају се да странка потпише.

Фото: Н. Фифић

Иначе, став Врховног касационог суда (ВКС) из 2018. је био да банке морају јасно и недвосмислено да истакну шта спада у трошкове кредита, што је утицало да се покрене око 250.000 спорова против банака због незаконитих трошкова обраде кредита. Како адвокат Марија Радановић подсећа, 16. септембра се навршило три године од како је ВКС променио свој став да банка више није дужна да образлаже своје трошкове, и да се сматра да одредба није ништава уколико је корисник кредита био благовремено информисан о висини накнаде који плаћа.

- Од тада смо кренули да да обраћамо више пажње на понуде и утврдили смо у пракси да су све мањкаве - каже Радановићева. - Оне су или потписане након уговора, што значи да предуговорна фаза није постојала, или нису ни потписане, односно нема никаквог доказа о уручењу, или банка не поседује оригинал понуде, и не може ни графоскопско вештачење да се обави.

Међутим, како наводи, многим судовима то није било довољно да донесу пресуду у корист потрошача. Она указује да су изузеци у позитивном смислу за кориснике, основни судови у Лозници и Шапцу и надлежни Виши суд у Шапцу који се и даље држи своје праксе од пре пет-шест година да је банка је дужна да докаже своје трошкове, а не да проценутално наплаћаје од висине кредита.

Адвокати указују да нису само накнаде трошкова обраде кредита спорне, већ да има и много других прекршаја када су у питању позајмице, међу којима су и погрешни обрачун каматних стопа.

- Осигурање код Националне корпорације за осигурање кредита (НКОСК) је још једна незаконитост - наводи Радановићева. - Ту су већи износи које су плаћали корисници стамбених кредита. Овде се банка обавезала да плати Националној корпорацији, а онда је тај трошак превалила на кориснике, иако тим уговором о осигурању кредита себе осигурава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације