НА ОНЛАЈН ШОПИНГ ДАЛИ 645 МИЛИОНА ЕВРА: Бржи и лакши начин куповине убрзано је у порасту и у Србији

Елена Божић Талијан

09. 01. 2025. у 06:45

КУПОВИНА путем интернета у Србији убрзано расте. У трећем тромесечју 2024. године се за 49,5 одсто више пазарило онлајн него у истом периоду лане, показују подаци Народне банке Србије (НБС).

НА ОНЛАЈН ШОПИНГ ДАЛИ 645 МИЛИОНА ЕВРА: Бржи и лакши начин куповине убрзано је у порасту и у Србији

Фото shutterstock

Грађани су обавили 22,2 милиона куповина на интернету картицама и електронским новцем. Током та три месеца потрошили су у различитим валутама око 645 милиона евра.  Говорећи о разлозима за овај тренд раста, Марко Драгић, из Националне организације потрошача Србије (НОПС), указује да је онлајн куповина много бржа, лакша и једноставнија.

- Не одузима много времена као одлазак у физичку продавницу, и већ је ушла у рутину потрошача - каже за "Новости" Драгић. - Већа је и едукација грађана када је у питању куповина преко интернета. Они знају да имају право да у року од 14 дана од када су примили робу врате производ продавцу уколико су се предомислили и то без навођења разлога. То је извесна погодност у односу на куповину у физичким радњама, где то могу да ураде само ако је то омогућено пословном политиком трговца.

Према подацима НБС, више од две трећине или 68,3 одсто онлајн куповина реализовано је у домаћој валути, али то не обухвата куповине плаћене поузећем робе, с обзиром на то да НБС не располаже тим подацима. Куповине обављене у динарима забележиле су раст од 52,3 одсто, док је њихова вредност увећана за 54,5 процената у односу на трећи квартал 2023. Број трансакција у еврима забележиле су велики скок од 70,9 процената, а вредност је већа за 46,2 одсто. Кључни утицај на пораст куповина у овој валути, вероватно је имала једна страна платформа, која нуди робу по повољнијим ценама, а која доживљава експанзију управо у последњих неколико месеци. На њој се, такође, може пазарити и у динарима, па потрошачи могу да користе различите картице и валуте које им одговарају.

Купци треба да знају и да се одредбе Закона о заштити потрошача примењују једино за куповину код регистрованих трговаца на територији Србије. Стране платформе имају своју пословну праксу, а у односу на то како решавају проблеме до којих долази приликом куповине зависи и њихова репутација. Са порастом онлајн шопинга повећава се и број нерегистрованих трговаца у нашој земљи, а са тим и злоупотреба и превара, па потрошачи морају да буду опрезни. Уколико пазаре код продаваца који раде на "црно" неће моћи да оствара своја права у ситуацијама када дође до неког проблема.

У удружењима потрошача кажу са је у интернет трговини највећи проблем управо куповина преко друштвених мрежа од продаваца који нису регистровани у Агенцији за привредне регистре (АПР). Купци су наручили један производ, а добили неки други, или у стварности он није као на слици, није одговарајућег квалитета који је наведен, купљену робу не могу да врате или замене, или она уопште није стигла - ово су само неке од тешкоћа са којима се суочавају грађани који купују од продаваца на црно.

- Ове проблеме купци имају и са регистрованим продавцима, али они могу да остваре своја права - објашњава Драгић. - Потрошачи који пазаре од трговаца који раде на "црно", то чине на сопствени ризик, јер у тим ситуацијама одредбе Закона о заштити потрошача не могу да се примене. Продаја на "црно" треба да се пријави инспекцији и да се поднесе тужба за накнаду штете уколико је могуће идентификовати особу која је продала робу. Међутим, ретко ко се упушта у то, углавном сви одустају.

ДОЛАР НАЈМАЊЕ ПОПУЛАРАН

ПРЕМА подацима НБС, од укупних 22,2 милиона куповина на интернету у трећем тромесечју ове године, трансакција у динарима је било 15,2 милиона, у вредности од 44,1 милијарде динара. У еврима је забележено 4,7 милиона куповина, чија је вредност износила 215,8 милиона евра. Онлајн плаћања у америчким доларима било је 1,9 милиона, у вредности 54,4 милиона долара.

Продавци који тргују путем интернета, према Закону о електронској трговини, обавезни су да на видном и доступном месту назначе пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични и ПИБ број, као и детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове. Када онлајн продавац поседује све те податке, и уколико су тачни сматра се да послује у складу са законом. Приликом куповине, у тој ситуацији, примењују се одредбе Закона о заштити потрошача. Треба имати у виду и да је пословањем онлајн трговаца на "црно" оштећена и држава због неплаћеног пореза, а они истовремено представљају и нелојалну конкуренцију свима који раде у складу са законом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП ОТКРИО КОЛИКО ЉУДИ НЕДЕЉНО ГИНЕ У УКРАЈИНИ: Путин убија много украјинских војника

ТРАМП ОТКРИО КОЛИКО ЉУДИ НЕДЕЉНО ГИНЕ У УКРАЈИНИ: "Путин убија много украјинских војника"

ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је данас да је незадовољан понашањем руског председника Владимира Путина и навео да разматра нове санкције против Русије.

08. 07. 2025. у 20:36

СКАНДАЛ! ПЛЕНКОВИЋ О УСТАШКОМ КОНЦЕРТУ ТОМПСОНА: Поносни смо, једино он може да окупи пола милиона

СКАНДАЛ! ПЛЕНКОВИЋ О УСТАШКОМ КОНЦЕРТУ ТОМПСОНА: "Поносни смо, једино он може да окупи пола милиона"

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић одржао је конференцију за медије након седнице Председништва Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Главна тема била је концерт Марка Перковића Томпсона на Хиподрому и усташка иконографија која се тамо могла видети, али и чути.

07. 07. 2025. у 18:33

КИНЕЗИ НАПАЛИ НЕМАЧКИ АВИОН ЛАСЕРОМ? Берлин потврдио - брод је нациљао ловца, амбасадор хитно позван на разговор

КИНЕЗИ НАПАЛИ НЕМАЧКИ АВИОН ЛАСЕРОМ? Берлин потврдио - брод је нациљао ловца, амбасадор хитно позван на разговор

КИНЕСКИ ратни брод ласерски је циљао немачки авион изнад Црвеног мора током мисије ЕУ, тврди немачка влада. Берлин је оценио инцидент као озбиљан безбедносни пропуст и позвао кинеског амбасадора на хитан разговор.

10. 07. 2025. у 12:53

Коментари (1)

15 година извештавања о одрживом пословању