ОВО СУ НАЈТРАЖЕНИЈА ЗАНИМАЊА: Ево како изгледа тржиште рада у Србији

ЗАНАТИ се високо цене на тржишту рада, али програмери, менаџери и економисти и даље су међу најтраженијима. Да ли је посао шивача тражен међу послодавцима, да ли жене старије од 45 година теже проналазе посао од мушкараца и због чега неке особе чекају и више од десет година на посао, говорили су директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић и представник Уније послодаваца Небојша Атанацковић.

Фото А. Стевановић

Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Милан Боснић каже да је тражња за шивачима категорија која може осликати разне ствари у једном друштву – стање у привреди, економији, демографији, школству и просвети. Може, сматра, и указати како је једна држава котирана на основу доминантних занимања.

Боснић истиче да, као и свако друго тржиште, и на тржишту рада важе закони понуде и потражње. Они који се баве дефицитарнијим занимањима у бољој су позицији на тржишту и могу боље да испреговарају услове рада, констатује Боснић.

Са друге стране, напомиње да за грађане чија занимања нису толико тражена и поседују вештине које у неком тренутку нису на цени, постоје програми Националне службе за запошљавање за преквалификацију и стицање вештина које су тражене и плаћене на тржишту.

Говорећи о потражњи за услугама шивача, Боснић каже да је и свест послодаваца таква да они сматрају да им те жене нису толико корисне и интересантне.

Наводи да НСЗ покушава да то промени, и укаже да те жене имају велики потенцијал и капитал који треба искористити и на нивоу друштва.

Боснић: Нискообразоване жене и особе с инвалидитетом угрожени

На питање које жене старије од 45 година не добијају послове иако се нуди толико слободних места, Милан Боснић каже да ту не спадају високообразоване.

- Реч је о нижеобразованим женама које чекају запослење преко пет или десет година, које немају завршену основну школу, или су полуквалификоване. Ту спадају и жене нарушеног здравља, као и особе са инвалидитетом - наглашава Боснић.

Наводи да се послодавци радије одлучују да им дају отказе него да их приме на посао.

Према његовим речима, потребно је да се подигне свест о њиховим капацитетима.

- Када говоримо о женама које су биле економски неактивне, а водиле су рачуна, рецимо, о неком пољопривредном домаћинству са више чланова, морамо да истакнемо да те жене, између осталог, поседују изузетне менаџерске капацитете - наводи директор Националне службе за запошљавање.

Атанацковић: Замиру занимања у текстилној индустрији

На питање због чега се жене у петој деценији теже запошљавају од мушкараца, представник Уније послодаваца Небојша Атанацковић каже да је послодавцу најважније да се одређени посао заврши што ефикасније, да добије најбољи резултат, а не ког је пола кандидат.

- Да ли ће неко лакше наћи посао или не, зависи пре свега од потреба и захтева послодавца. Традиционално, жене већ низ година нису биле заинтересоване за одређена занимања из неких чисто физичких разлога - додаје Атанацковић.

Наводи да су код нас занемарени послови у текстилној индустрији, будући да та привредна грана код нас замире.

- Раније су многе текстилне фабрике са великом помпом отваране и учиниле су заиста много за локалну самоуправу, која је на тај начин решавала запошљавање више стотина људи. Али, тај посао као посао замире у Србији јер ми нисмо земља која производи неопходне сировине за ту индустрију и на нас се више не рачуна - објашњава Атанацковић.

Преквалификација и пад мотивације код незапослених

Милан Боснић каже да су преквалификације најтраженија делатност Националне службе за запошљавање.

- Али, да би НСЗ неком помогао, пре свега, та особа треба да покаже вољу да јој се помогне. И врло често код особа које неко време нису на тржишту рада, или се налазе у неповољном положају у смислу да то што они знају нико не тражи, имају проблем са мотивацијом јер су обично неколико пута покушали негде да се запосле и нису успели - наводи Боснић.

Зато, како истиче, НСЗ ради и на мотивацији незапослених и на обуци како да се на најбољи начин и у најбољем светлу прикажу када оду на разговор за посао.

Ради се са њима на томе како да направе квалитетан си-ви на основу кога ће их неко позвати на разговор, и након тога на разговору да се покажу у најбољем светлу.

Програмери, менаџери и економисти и даље су међу најтраженијима.
Дефицитарна занимања и јаз у зарадама међу запосленима сличног образовања

Небојша Атанацковић каже да послодавци имају пуно проблема у потрази да пронађу кандидата који им је потребан за одређени посао, и истиче да је тек сад дошао до значаја и сам појам тржиште рада.

- Тржиште рада је постојало увек, међутим, оно тек у овом времену има своје право значење. Наиме, с једне стране, с обзиром да постоји велики број занимања у којима је врло тешко наћи раднике јер их просто нема. С друге стране, наша привреда је у изузетно тешкој ситуацији зато што мора да за одређена занимања, издваја значајно више новца од просечних примања - указује Атанацковић.

Стога су, каже, разлике у зарадама међу запосленима врло сличног образовног нивоа, врло велике.

Истиче да је и велика конкуренција међу самим послодавцима. Када нема радника одређеног профила, онда се мора платити више, али их чак ни тада нема довољно па се радна снага увози из Азије.

- Међу њима нису само физички радници, него и врло образовани људи који се нуде за важна радна места - закључује Атанацковић.

(РТС)

Препоручујемо

Економија

0 2

НЕМЦИМА УКИНУЛИ ХИЉАДЕ БАНКОМАТА: Неки прелазе скоро два километра да подигну новац

19. 03. 2025. у 11:25

Економија

0 0

МАРКЕТ РОБУ ИЗ АМЕРИКЕ ОБЕЛЕЖАВА ЦРНОМ ЗВЕЗДОМ: Ово је знак купцима који не треба никако да занемаре

17. 03. 2025. у 18:02

EXPO 2027

30 128

82 ЗЕМЉЕ СУ ДО САДА ПОТВРДИЛЕ УЧЕШЋЕ НА ЕКСПУ Вучић: "Ми сада можемо да кажемо да ћемо да оборимо светски рекорд"

16. 03. 2025. у 14:50

Економија

0 5

8.000 РАДНИКА ДОБИЈА ОТКАЗ: Паника у немачкој пошти

08. 03. 2025. у 14:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације