МАЛИ: ММФ смањио пројекције раста за Србију, директна последица насиља и блокада

Међународни монетарни фонд (ММФ) смањио је пројекције привредног раста за Републику Србију за 2025. годину са 4,2% на 3,5% у најновијим економским изгледима за светску економију који су данас објављени.

Фото: Инстаграм/mali_sinisa

“ММФ је смањио прогнозу нашег привредног раста, што је последица насиља и блокада које се већ месецима уназад дешавају у нашој земљи. Нажалост, све то има погубне последице по српску економију, што наши привредници најбоље осећају у својим делатностима. Неодговорни политички актери не разумеју, или их једноставно не занима, да су економски резултати често и одраз политичког деловања. Пре свега, очекује се нешто нижи раст реалне приватне потрошње, услед слабљења потрошачког оптимизма, повећаног опреза и изражене неизвесности код грађана Србије“, рекао је први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.

Он је додао да истовремено јавна потрошња бележи раст, док инвестиције и спољнотрговинска размена бележе успоравање, што је последица комбинације унутрашњих фактора и појачаних глобалних тензија, растуће неизвесности и израженијих протекционистичких мера на међународном тржишту.

„Са производне стране, спорији раст приватне потрошње се огледа у нижим стопама раста услуга и нето пореза, док је успорена инвестициона активност повезана и са перцепцијом инвеститора о домаћим дешавањима у претходних неколико месеци. Много смо труда уложили да Србија буде лидер у региону у привлачењу инвеститора, али насиље које трпимо руши слику сигурне државе за пласман новца. Инвеститори не желе да улажу у земљу у којој се свакодневно блокира нормалан живот и рад људи, у којима имате непријављене скупове и кршите основно право људи, а то је да се слободно крећу. Ми смо годинама били рекордер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, континуирано смо радили на подизању угледа Србије код светских инвеститора који улажу у наше обвезнице, прошле године смо добили и инвестициони рејтинг, али нажалост све то врло лако можемо да изгубимо“, рекао је министар Мали и додао да слабији резултати индустријске производње рефлектују како слабију екстерну тражњу, тако и недовољну инвестициону динамику, што додатно потврђује потребу за пажљивим праћењем макроекономских кретања.

„Последњи је тренутак да упалимо све аларме здравог разума и сачувамо постигнуте економске параметре, јер без економске стабилности нема раста и напретка“, упозорио је он.

Како је рекао, за сада кључни ослонац економском расту остају јавне инвестиције у оквиру припрема за организацију специјализоване изложбе ЕКСПО 2027.

„Очекујемо да овај догађај, поред представљања капацитета Србије на светској сцени, додатно подстакне иновације, унапреди инфраструктурно повезивање и допринесе дугорочном и одрживом економском развоју земље“, рекао је први потпредседник Владе.

Када је реч о флеш процени о бруто домаћем производу за прво тромесечје 2025. године, у наредној недељи очекује се објава првих званичних података. Министарство финансија Републике Србије смањило је пројекцију привредног раста за први квартал са раније планираних 4% на 3%.

„На основу расположивих података за јануар и фебруар, привредна кретања указују на успоравање раста у односу на планирану динамику. Слабији резултат пре свега је последица пада индустријске производње од 0,7% и успореног раста реалног промета на мало од 1,1%. Осим тога, евидентно је да домаћи фактори, утичу на суздржавање од потрошње, чак и међу онима који имају стабилна примања, што додатно притиска укупну домаћу тражњу. Уз немире на улицама, блокирање институција и ремећења живота грађана, то је први сегмент који се лако угрози. Сектор услуга и даље бележи позитиван допринос, пре свега захваљујући континуираном расту широког спектра услуга (ИКТ, стручних техничких услуга итд). Грађевинарство је, према прелиминарним проценама, имало неутралан допринос расту“, рекао је Синиша Мали.

На основу показатеља из прва два месеца и прелиминарних процена за март, уз претпоставку стагнације у грађевинском сектору, Министарство финансија процењује да ће реални раст БДП-а у првом кварталу износити око 3%, у односу на раније планираних 4%. Истовремено, индикатори указују на то да су неповољна кретања у прерађивачкој индустрији и извозу дубље и трајније природе, што би могло имати додатне последице по сектор услуга у наставку године.

Први потпредседник Владе је закључио да „група људи која земљи не жели добро тренутно утиче на животе свих грађана Србије“, као и да ће се против тога свом снагом борити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације