СРБИЈА ВЕЛЕСИЛА ПО ШЉИВОВИЦИ: Ове године, биће убрано упола мање шљиве него лане, али казани неће бити празни

СА око 49 милиона стабала шљиве, колико се верује да их има на 244.000 хектара под овом воћком, ове године ће према садашњим проценама стручњака, бити убрано између 180.000 и 200.000 тона пожегаче, стенлеја, чачанске лепотице, ране и најбоље.., што је скоро упола мање него лане.

FOTO: Privatna arhiva

Позни пролећни мраз негативно је утицао на род у шљивицима широм Србије, па тако има подручја, где је потпуно подбацио, а у појединим регионима ради се о штети која је процењена на око 30 процената.

У јуну, када прође фаза цветања, и када воћка одбаци део (вишак) рода, истичу стручњаци Института за воћарство у Чачку, видеће се колико је плода остало на гранама и тада ће се тачно знати колики ће бити принос.

- Србија никада није била испод 180.000 до 200.000 тона убране шљиве, што је, заправо, минимум. Када је добра година, онда се род мери са пола милиона тона - рекао нам је др Бранко Поповић, виши научни сарадник Института за воћарство у Чачку. 

- Проблема са климатским променама у свету изражавају и велики произвођачи, који су и јужније од нас, попут Шпаније, Италије, Грчке и југа Француске. Код њих се догађа да по три до четири године немају да уберу ни шљиву ни кајсију, јер их пролећни мразеви оберу.

Др Поповић, ипак, истиче да је шљива је и даље водећа воћна култура у Србији. Радује га што се сваке године подижу нови шљивици, те што се све више купују саднице ишто се занављају стари шљивици.

- Оно по чему смо сигурно велесила у свету је производња шљивовице. У Србији више од 80 одсто рода шљиве иде у казане за печење ракије, што се не дешава ни у једној другој земљи. Румунија нас прати са 50 процената од укупног рода који завршава у дестилеријама, док Мађари и Бугари издвоје тек 15 до 20 одсто за ракију - казао нам је др Поповић.

- Добра ствар код нас је што је све више регистрованих дестилерија, и тренутно их је око 1.200.

Томе су значајно допринеле субвенције државе. Могу слободно да кажем да је квалитет шљивовице данас знатно бољи у односу на пре 20 или 30 година. Данас у фри-шоповима имате домаће ракије које се могу пазарити за 20, 30 евра, па чак и за 1.000 евра по литри.

За старе "мученице", које су дуже одлежале у бурадима, издваја се и до 400 евра. Фали нам још мало бољег међународног маркетинга и наша шљивовица ће достићи популарност попут вискија или коњака.

Према подацима Привредне коморе Србије, регистроване дестилерије годишње произведу око 50 милиона литара ракије. Извоз нашег националног жестоког пића расте годинама, а процена је да је вредност извоза достигао 35 милиона евра.

Поред производње у регистрованим дестилеријама, верује се да још толико, односно око 50 милиона литара шљивовице произведу српски домаћини у традиционалним казанима, а највише их је у Расинском, Моравичком, Златиборском и Шумадијском округу. Ракија се највише извози у Хрватску, БиХ, Црну Гору, Немачку и САД, али је почела да се извози и Азербејџан, Литванију и Летонију.

Произвођачи добре "мученице" казали су нам да великих тајни при печењу ракије нема, те да се у казан за ракију ставља она шљива коју би човек појео, без трулежи.

- Не може да се направи добра ракија, ако нема добре шљиве, а то је управо црвена округла ранка, а затим маџарка које, нажалост, све мање има. Не заостају ни чачанска лепотица и родна. Да би ракија била добра, плодови би требало би да остану на грани што је дуже могуће, да добро сазру, јер се на тај начин добија највећи проценат шећера. Плод који је за ракију треба да буде укусан, сочан и пун, и такав треба да се стави у кацу. Потом следи врење и печење. Први препек, или такозвана мека ракија треба да одстоји одређено време, а онда се од ње прави ракија која мора да одлежи у храстовим бурадима - објаснио нам је Цане Минић из Трепче код Чачка.

Минић је до сада освојио све награде на разним домаћим такмичењима за најбољу ракију.

Његова препеченица се нашла пред еминентним стручњацима Унеска, када је на листи светског нематеријалног културног наслеђа однедавно уврштена и - ракија шљивовица.

У сушарама 5.000 тона

ГОДИШЊЕ се у Србији произведе око 5.000 тона суве шљиве, што је мала количина с обзиром на потребе тржишта, посебно иностраног. Произвођачи наводе да постоје велики проблеми око извоза сувих шљива, да се сусрећу са великим потешкоћама око пробоја у иностранство, па су обазриви када су у питању количине шљиве коју суше, осим у случајевима да унапред имају договорен пласман. Углавном се ослањају на продају на домаћем тржишту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације