У БЕОГРАДУ КЛИМЕ ВИШЕ НЕЋЕ СМЕТИ ДА БУДУ ВИДЉИВЕ: Казне ће ићи и до 100.000 динара - eво где можете да их преместите

Изменама Закона о планирању и изградњи из 2023. године дефинисано је да климе, односно њен спољни део, не може бити видљив на фасадама зграда. Они који не испуне обавезу да преместе те делове климе, платиће казну. Тако је превиђено да ће се новчане казне за физичка лица кретати од 25.000 до 50.000 динара, а за правна лица и до 100.000 динара.

Unsplash

"Пет година је рок у ужем језгру Београда који је под заштитом државе, што значи да до 2028. године морају да уклоне све спољне делове клима који су према улици", рекао је председник Удружења професионалних управника Београда, Бојан Николић.

Заштићених зона у Београду има много

"То је, на пример, ужа зона око Калемегдана, то су углавном оне зграде које су под заштитом државе и амбијенталне целине које су заштићене", додаје Николић.

Све остале стамбене заједнице, прецизирао је Николић, тај посао треба да заврше до 2033. године.

"За стамбене заједнице тај рок је десет година по закону из 2023. То значи да ће до 2033. све стамбене заједнице морати да их уклоне", каже Николић.

Где преместити спољне делове клима

Предвиђено је да ће јединица локалне самоуправе донети акт којим ће ближе уредити начин уклањања спољних јединица уређаја за климатизацију.

Када је реч о томе где би спољне јединице клима могле да се преместе са фасада, Николић каже да могу да се изместе или на кровове или на страну зграде која није окренута према улици.

"Постоји и опција да се оне замаскирају, да буду исто као фасада, односно да се уради у ствари маска преко њих и да се не види спољна јединица климе. На пример, ако је фасадна цигла, да та маска буде у облику те фасадне цигле. Све зависи од фасаде. Мислим да ће се то уређивати посебним правилником локалне самоуправе", рекао је Николић.

Када је реч о алтернативама, као што је централна клима, Николић каже да то све зависи од зграде до зграде.

"Постоје оне климе које се уграђују, које немају спољњу и унутрашњу јединицу, тако да у принципу то све зависи од зграде и морао би да се ради и пројекат за то и да се види шта је могуће у којој згради урадити. Неке зграде имају заједничке атријуме који су унутар зграде, где гледају станови једни на друге, па ту могу да се пребаце. Има опет зграда где неки станови гледају само на улицу, други не, тако да у сваком случају мислим да се иде ка томе да и оне које не гледају на улицу морају да ураде она дужа црева. Углавном су причали да је решење кров и да се спољне јединице климе поставе на кров", рекао је он.

Када је реч о трошковима уклањања, Николић наводи да ће њих сносити сами власници станова.

Он објашњава да се спољни делови климе налазе углавном на фасади, а да је фасада заједнички део зграде, те да би требало и кад се уграђују, да се тражи сагласност стамбене заједнице.

"Наравно, то се у праксе ретко где поштује. Свако позове свог мајстора, угради, плати му и он оде. Ми у пракси често имамо проблема са одводима од клима уређаја који нису спроведени како треба, па онда то цури или по симсовима нижих спратова, по неким надстрешницама или насред пролаза и онда људима капље по глави. То је један од проблема с којима се ми свакодневно суочавамо", рекао је Николић.

Такви проблеми се, каже он, углавном решавају договором са станарима, у противном случај се пријави комуналној инспекцији надлежне општине.

"Они изађу на терен и не наплаћују одмах казну, већ обаве разговор и дају рок од три или пет дана. Ако санирају супер, ако не санирају, онда могу казну да добију", рекао је Николић.

БизнисКурир/Мондо

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације