ПЛАНИНА КОЈУ СУ ПОСЕЋИВАЛИ КРАЉЕВИ И ТИТО: Одавде се види пола Србије

МНОГИ мисле да је Златибор само модеран град на планини, а он је много више од тога… Ту су људи одвајкада тражили кутак мира у природи на скоро хиљаду и по метара надморске висине. И баш одавде, са највишег врха Торника, види се пола Србије, па ако време послужи, и мало шире…

Фото shutterstock

За Златибор давно рекоше да није само планина. Ово је и ваздушна бања. Посетили су га наши краљеви Александар И Обреновић и Петар И Карађорђевић. Баш ту у центру од 20. августа 1893. постоји Краљева чесма, први зидани објекат у некадашњем Кулашевцу.

Била је овде некад мочвара, а језеро, данас препознатљиво у свету, уређено је тек после Другог светског рата, али за купање.

А кад су краљеви могли да направе чесму, могао је и Тито да добије вилу, само што мештани причају да он никада ту није ни преноћио, а камоли кафу попио. Био је, кажу, четири пута, али у „Палисаду“. Тада му је, зборе и сада, сметало крекетање жаба из језера, па су конобари и кувари морали да их хватају.

Гондолом преко језера

Из овог урбаног дела кренусмо на врх Торника, и то златном гондолом. Стаклена кабина прелеће преко зеленила. Пење се и спушта преко Рибничког језера. Уз адреналин пуца поглед на планинске стазе здравља, викендице, пашњаке, борове. Највеће успеће је при врху. Возимо се до највише тачке, одакле се пружа видик на четири стране света. Планинари кажу да, кад је ведро, виде се Дурмитор, Јахорина, Тара, врхови Чиготе и Муртенице и цео Златибор, коме наденуше име по златном бору. Али данас овде има свега четири стабла.

С високог Торника спуштамо се и идемо пут Сирогојна, а тамо Музеј на отвореном. Повратак у другу половину 19. или прву половину 20. века. У шуми међу боровима ушушкана стара продавница, учионица, крчма и два она права српска домаћинства. У средини главна кућа, а на крову чуваркућа. Остао и он у оној земљаној саксији. Унутра и мирис враћа у прошлост. На средини собе су огњште за кување, мали сто и троношци за обедовање.

Водопади, баги и зип-лајн

У стрмом дворишту с леве стране вајат, кућа где су сељани ноћили. Поред млекара, амбар, радионице. Куће све од дрвета, направљене тако да могу да се расклопе и пребаце на друго место. И тако из овог духа прошлог века тргну ме мирис укусног пребранца, купуса и јагњећих сармица. Вратисмо се у реалност, па после укусног обеда планинским путем дођосмо до Гостиљског водопада.

Овде природа није жалила лепоте. Испред ушћа у реку Катушницу пада ледена планинска вода са 22 метра високе литице на велике стене. И удара јако, а ледене капљице расхладише нас добро. Вода наставља да тече даље, правећи мале водопаде и слапове све до ушћа.

Златибор добија нове атракције

Арсен Ђурић, председник Скупштине општине Чајетина, истиче да је претходних година општина уложила знатна средства у своју територију и да ће тај процес наставити и убудуће.

– Ради се на томе да цела територија буде туристичка и, где год постоји атрактиван локалитет, радимо на уређењу нових туристичких атракција, реконструишемо планинске, пешачке и бициклистичке стазе, организујемо манифестације које би привукле туристе и сваке године Златибор добија нови садржај.

А недалеко одавде обиђосмо и родно село нашег Љубивоја Ршумовића, Љубиш на реци Љубишници. Прођосмо поред Ршумске пећине и тако право до места на којем почиње прави адреналин. Зип-лајном храбри се спушташе нешто више од пола километра на 130 метара висине.

А за крај повратак у урабни део, али не задуго. Адреналин није престајао. Ону другу страну Златибора обиђосмо багијем.

Мара даје гас кроз шуму, срце у петама! Направисмо пун круг око планине. Овај осећај држао ме је све до Београда. Право са Златибора у градску буку. Али једна мисо оста, лепа је ова наша Србија!

Модеран град на планини

Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибор, рекао да се стално суочавају са критикама у вези са урбанизацијом Златибора и да се боре са тим.

– На територији општине Чајетина свега три одсто је урбанизовано. Градња је концентрисана на малом простору, што доноси одређене бенефите. Златибор је модеран град на планини, чијим се развојем пружа квалитетан живот мештанима и туристима. Урбанизација је донела маркете, апотеке, педијатре и лекаре, имамо позориште, биоскоп, културне институције, због којих се квалитет живота подигао на виши ниво.

Златиборске вести/Курир

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације