ЈЕДАН ОД РЕТКИХ У СРБИЈИ: Домаћин Марчета држи 900 ћурака и све ради сам
ЋУРКЕ се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима.

Фото: Профимедиа
Газдинство Радомира Марчете, смештено у селу Мали Београд код Бачке Тополе, представља један од ретких примера у Србији где се током целе године организује производња и прерада ћурећег меса на начин који задовољава највише стандарде квалитета, хигијене и добробити животиња.
Како је саопштено из Министарства пољопривреде након посете овом домаћину, ово породично газдинство, упркос бројним изазовима на тржишту и у набавци младих ћурака, успело је да изгради стабилан и одржив систем производње који обухвата све фазе – од узгоја до финалне прераде и пласмана меса.
Ћурке се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима. Како домаћин истиче, та подлога, иако скупља од обичне сламе, има изузетну моћ упијања и доприноси здрављу животиња.
– Наш циљ је да потрошачима понудимо свеж, домаћи и проверен производ. Све више грађана Србије цени порекло и квалитет онога што купује и спремни су да издвоје новац за домаће месо, које није третирано као индустријски производ – каже Марчета, а наводи се у саопштењу.
Додаје да је на газдинству тренутно смештено око 900 јединки, са доминацијом женки – у односу од приближно 80 одсто женки (ћурки) и 20 одсто мужјака (ћурана), с обзиром на потражњу тржишта.
Интеграција примарне производње са прерадом
Посебна саветница министра пољопривреде Татјана Бранков обишла је ову фарму и том приликом истакла да је реч о изузетном примеру одрживе пољопривредне праксе, која спаја сточарство, прераду и креативно коришћење нуспроизвода.
– На овом газдинству можемо видети шта значи интеграција примарне производње са прерадом и развојем пратећих делатности. Од ћурећег меса, преко паковања и директне продаје, па све до употребе перја за ручну израду украсних предмета – ово је пример економске диверзификације која треба да буде инспирација и другима – рекла је Бранков.
Велики потенцијал
Она је подсетила да је Србија некада имала развијену производњу ћурећег меса, које се извозило и на америчко тржиште, као и да постоји велики потенцијал за обнову тог сектора.
– Наше житарице треба да користимо за исхрану наших животиња, а не да увозимо месо произведено од страних сировина. Србија има све предуслове да постане извозник производа са додатом вредношћу, а не само сировина. Потребно је ојачати подршку оваквим фармама које раде по свим стандардима – нагласила је она, пише РТ Балкан.
Држава већ подржава овај сектор кроз мере подстицаја, али је, како је указао домаћин, неопходно је боље усклађивање прописа на локалном и националном нивоу са европским прописима, како би се избегле контрадикторности у захтевима и олакшао даљи развој.
(БизПортал)

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући
ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.
27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)
ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.
28. 08. 2025. у 11:02
Коментари (0)