УШТЕДА СКОРО 7.000 ДИНАРА САМО НА НАМИРНИЦИМА: Ефекти уредбе о ограничењу маржи на кућне буџете грађана

ДРУГОГ дана од ступања на снагу уредбе о ограничењу трговачких маржи на 20 одсто, које су утицале на снижење цена производа у највећим трговинским ланцима, потрошачи истичу да је ова мера државе значајна за њихове кућне буџете. Кажу да још увек истражују, али да су приметили да су бројни артикли које свакодневно купују појефтинили више или мање, док су неки задржали исте цене.

Фото: Новости

Још увек траје усклађивање трговинских ланаца са новим мерама, велики је обим посла за запослене, тако да на рафовима у многим објектима нису истакнуте нове цене. Међутим, грађани треба да знају да оне морају да буду нивелисане у систему, тако да ће на каси сазнати колико кошта који производ. Осим тога, може да се деси да потрошачи наиђу и на неки испражњен раф, али то је, како сазнајемо, привремено и врло брзо се попуњава артиклима.

Владина уредба се примењује на 23 категорије робе, којима је обухваћено око 20.000 производа и то оних које грађани најчешће купују - прехрамбене производе, кућну хемију и артикле за личну хигијену. Смањивање трговачких маржи на максималних 20 одсто утиче на снижавање цена у просеку за 15 процената.

Значајно је да је држава циљала управо ове групе производе, ако се се има у виду структура потрошње наших домаћинстава. Тако, 41 одсто кућног буџета у просечној потрошачкој корпи одлази на храну и безалкохолна пића, а у минималној потрошачкој корпи чак 48 процената, што показују подаци РЗС за мај 2025. године који су последњи обрађени.

Што се тиче куповне моћи грађана Србије, према званичној статистици, вредност просечне нето зараде у децембру прошле године је први пут у историји земље премашила вредност просечне потрошачке корпе. Просечна нето зарада је износила 108.312 динара, и била је за 2.500 динара већа од просечне потрошачке корпе, која је износила 105.765 динара.

Тај тренд се наставља, али је у мају 2025. куповна моћ мало опала, за 0,2 одсто у односу на претходни месец. И даље вредност просечне нето плате, која износи 107.705 динара, премашује просечну потрошачку корпу која је износила 107.396 динара.

Према подацима РЗС, 40,59 одсто мајске просечне потрошачке корпе домаћинство утроши на храну и безалкохолна пића, односно, 43.588 динара. Ако, уз помоћ владиних мера, рачуни просечне породице буду нижи за 15 одсто, то је уштеда од 6.540 динара само за храну и безалкохолно пиће, не рачунајући производе за личну хигијену и кућну хемију, који су, такође, обухваћени уредбом. То им остаје да расподеле за друге потрепштине и то у месецу када су уобичајено највећи издаци - за нову школску годину, зимницу, евенутално огрев стижу на наплату и рате кредита, а уобичајено свака породица има неку позајмицу.

Посматрано по градовима, у мају 2025, куповну моћ изнад републичког просека имали су Београд, Смедерево, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће просечне потрошачке корпе. Како се креће куповна моћ грађана, показује и податак да је 2000. године за куповину фрижидира било потребно издвојити 4,5 просечних плата, а машине за прање веша 6,4 зараде. У мају ове године издаци за ове производе износили су 0,3 одсто зараде.

Представници државе најављују да ће до краја године просечне плате бити веће од 1.000 евра. Од 1. децембра следи раст пензија за 12 одсто, а од 1. октобра минималац се увећава за 9,4 одсто и износиће 500 евра, док ће од 1. јануара следеће године бити 550 евра. Тренутно просечна пензија износи 436 евра, а са најављеним повећањем достићи ће 485 или 490 евра, а пре 13 година била је 202 евра.

Министар финансија Синиша Мали објашњава да с једне стране расте животни стандард, да је држава задржала пуну запосленост, расту плате, пензије, минималне зараде.

- С друге стране, кроз овакве економске мере које су усмерене превасходно у корист грађана Србије, додатно појачавамо и подижемо животни стандард грађана Србије - истиче министар.

Говорећи о мерама којима држава помаже грађанима, Мали је навео да програм субвенционисаних кредита за младе иде добро и подсетио да је Народна банка Србије најавила додатно смањење каматних стопа на стамбене и потрошачке кредите што ће, како је истакао, бити додатни позитивни ефекат на кућне буџете.

- Такође, видели смо да су "Србијашуме" кренуле у продају зимског огрева по нижим ценама, као што смо и обећали - истиче министар. - Сада ћемо да видимо и око смањења рачуна за струју за најсиромашније грађане. Расте нам животни стандард, може више и треба више, али сигурно се живи боље него пре. Кадгод постоји проблем, када год видимо да нешто није како треба, поготово ако је на штету грађана Србије као што су биле цене у малопродајним ланцима, одмах смо реаговали одговорно, транспарентно и резултат се види.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације