МОЖЕ ЛИ ЈАВНИ ДУГ ЕУ ДА ЕСКПЛОДИРА: Шта пише у упозоравајућем извештају ММФ-а за земље Европске уније
ЕВРОПСКА унија мора да преиспита свој социјални модел због раста јавног дуга који прети да постане "експлозиван" ако се не спроведу реформе у пословању и сектору рада, саопштио је данас Међународни монетарни фонд (ММФ).
Фото: Новости архива
У најновијем извештају, ММФ процењује да би просечан дуг у Европској унији могао да се удвостручи и достигне око 130 одсто БДП-а до 2040. године, уколико не дође до значајних корекција у трошењу и прикупљању јавних прихода.
ММФ упозорава да поједине чланице – попут Италије, Француске и Шпаније – већ имају дуг изнад 100 одсто БДП-а, због чега су под надзором Европске комисије кроз процедуру прекомерног дефицита.
Како се наводи, традиционалне мере консолидације, попут привремених резова или повећања пореза, више нису довољне у државама са хронично високим дефицитима.
Фонд оцењује да већи фискални притисак произлази из две паралелне обавезе европских држава. Потреба за улагањима у одбрану и енергетску транзицију су све веће, док истовремено расту трошкови повезани са старењем становништва као што су издаци за здравство и пензије, преноси бриселски Еурактив.
Према ранијој анализи бившег председника Европске централне банке Марија Драгија, Европска унија би морала да повећа јавне и приватне инвестиције за око 4–5% БДП-а годишње како би избегла заостајање за Сједињеним Америчким Државама и Кином.
Фонд предлаже европским државама да "растерете" јавни сектор кроз подстицање раста и ефикасности, ојачају једиствено тржиште капитала и енергије, поједноставе регулаторне процедуре за привреду и више користе заједничко европско задуживање за кључне инфраструктурне пројекте.
ММФ процењује да би ове реформе донекле ублажиле потребу за оштрим буџетским резовима, али да вероватно неће бити довољне.
Фонд зато додаје да ће "шире преиспитивање социјалног уговора" у Европи бити неопходно, што би у пракси могло да значи раздвајање основних и "премијум" услуга у области пензија, здравства и образовања, при чему би само основни ниво у потпуности финансирала држава.
Такве реформе носе политичке и друштвене ризике, а Фонд препоручује европским политичарима да их уводе постепено и јавно објашњавају грађанима како би се очувало поверење у друштву и легитимитет промена.
sputnikportal.rs
БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ
Препоручујемо
СИЈАРТО О ШАНСАМА КИЈЕВА: Мађарска неће дозволити да Украјина постане чланица ЕУ
04. 11. 2025. у 20:25
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)