ВАЖНО ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ЦЕМЕНТА, СТРУЈЕ И ГВОЖЂА: Хоће ли нови порези да присиле српску индустрију на драстичне промене у производњи?

ИКАО Србија последњих година покушава да надокнади заостајање у климатским политикама, како би их ускладила са стандардима и прописима Европске уније, деценијско кашњење не може преко ноћи да се надокнади. То кашњење сада је закуцало на врата српске привреде, јер од 1. јануара 2026. године увођењем карбонске таксе( ЦБАМ-а), трошкови производње ће се увећати произвођачима челика,цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије. Разлог за то је њихов угљенични отисак, који, због зависност од лигнита и ниске енергетске ефикасности, је вишеструко већи него у ЕУ.

Фото Shutterstock

Циљ Зелене агенде Брисела за Србију је да се утиче на смањење загађења и зависност од фосилних горива, повећа коришћење обновљиве енергије и осигура боље управљање отпадом. То је велики задатак јер му претходи примена европских стандарда, у областима квалитета ваздуха, управљања отпадом и отпадним водама као и борба против климатских промена.

Онај горући, везан је за угљенични отисак по јединици производа, који је значајно већи од конкуренције из ЕУ. Код челика, цемента, алуминијума то је 15 до 20 одсто, док је најдрастичнија разлика у производњи електричне енергије, где су емисије три до четири пута веће. Због свега тога, Србија и даље касни за Европском унијом када је реч о зеленој енергији и декарбонизацији.

Такву ситуацију је констатовао и Фискални савет у својој студији „Климатско-енергетска транзиција Србије и јавне финансије: хоће ли ЦБАМ бити окидач промена?“.

- Да би Србија ухватила прикључак са ЕУ у овој области, климатске и енергетске политике морају постати апсолутни приоритет Владе. Енергетска и климатска транзиција биће међу највећим стратешким изазовима Србије у наредном периоду, јер се ради о процесима који ће обликовати цене електричне енергије, утицати на конкурентност привреде, односно приходе и јавне расходе -истакао је председник Фискалног савете Благоје Пауновић на представљању ове анализе.

Трошкови ЕПС-а зависе од модела који би Србија прихватила. У првом, ако се определимо за ЦБАМ, од 200 до 300 милиона евра на годишњем нивоу, у периоду 2026 – 2030. У другом, чак чак до три милијарде евра ако уђемо у ЕУ ЕТС од 2030. године. Та друга опција би довела до дуплирање цене струје за домаћинства. И увођење домаћег пореза за електричну енергију, по моделу за друге индустријске производе, би такође била веома скупа опција која која би ЕПС коштала око 1,2 милијарде евра 2030. и захтевала би поскупљење електричне енергије за домаћинства за преко 50 одсто. При том, не би поштедела ни привреду. Тако је бар проценио Фискални савет.

Ови порези уводе се јер је Србија, као и Европска унија, потписница Париског споразума, а износ који би се од Нове године плаћао на угљен-диоксид (ЦО2) је четири евра по тони.

По процени Фискалног савета, увођења националног ЦБАМ-а, умањиће онај европски, али то би и даље били велики издаци индустријама са високим емисијама ЦО2, попут челичне,хемијске,цементне и производње ђубрива, што ће довести до поскупљења њихових производа на тржиште ЕУ.

- То ће умањити њихову конкурентност, а разлог за то је дугогодишње одлагање и заостајање Србије у климатским политикама. Главни узрок таквог стања је производња струје из лигнита у ЕПС, јер скоро 80 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште, потиче из енергетског сектора. Од тога, производња елекетричне и топлотне енергије чини око 50 одсто- наводи Фискални савет.

Могућа решења за смањење трошкова

Један од модела за смањење трошкова али и емисије гасова за српску енергетски интензивну индустрију, Фискални савет наводи производњу сопствене енергије из отпада. О искоришћењу отпада назнаке су дате и у Нацрту закона о управљању отпадом, чија јавна расправа је у току и трајаће до 12. новембра. Реч је о изузетно важном документу, којим се између осталог трасира пут за коришћење отпада као извора енергије, као што је у свету, како би се српски отпад претворио у снагу енергије. Проблем је што иако га Србија има у изобиљу, он није искоришћен, јер не постоји примарна селекција, па је дефицитаран. То се посебно односи на РДФ, гориво добијено прерадом комуналног и индустријског неопасног отпада, пластике, папира, текстила, дрвета и гуме, који се у ЕУ већ дуго копристи као делимична замена за фосилна горива у индустрији и енергетици. То је ресурс који смањује емисије ЦО₂, а пошто га у Србији нема у довољним количинама, он би морао да се увози. Међутим, Законом о управљању отпадом, још од 2008., то је забрањено за енергетику, док за друге делатности, није.

Постоје назнаке да би то решење везано за увоз РДФ могло да се промени, бар привремено, док се не створе услови за коришћење сопственог отпада. Додуше, то се у саопштењу Министарства заштите животне средине, које се огласило поводом овог документа, децидирано не наводи.

- Предложени закон има за циљ да унапреди целокупан систем управљања отпадом у Србији, од смањења његовог настајања, преко поновне употребе и рециклаже, па све до коришћења отпада као извора енергије. Добијање горива из отпада има посебан значај за Србију, не само са еколошког, већ и са економског аспекта, јер доприноси енергетској ефикасности и одрживом развоју - стоји у саопштењу Министарства.

Да ли ће та одредба о увозу РДФ-а бити промењена, видеће се ускоро у Скупштини Србије.Оно што је већ видљиво то је да у Програму управљања отпадом за период 2022-2031.,неке мере су већ дефинисане као приоритет, као што је селекција отпада на извору, повећање степена рециклаже и изградњу недостајуће инфраструктуре, које су основа за испуњење циљева у Директивама ЕУ у овом сектору.

Програм дефинише и третирање отпада као значајног енергента који би смањио емисије гасова.

Препоручујемо

Економија

0 0

НЕМАЧКА ОБЈАВИЛА ТЕНДЕР: Спремају павиљон за изложбу Еxпо 2027

19. 11. 2025. у 09:51

Економија

0 2

НИС ПОДНЕО НОВИ ЗАХТЕВ ОФАЦ-У: Тражи издавање посебне лиценце

19. 11. 2025. у 08:27

Економија

0 22

БАЈАТОВИЋ ОТКРИО ПОТЕНЦИЈАЛНЕ КУПЦЕ НИС-А: "Руски капитал мора да буде анулиран"

18. 11. 2025. у 22:27

Економија

0 9

ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР НИС: Американци одобрили преговоре о промени власништва, ускоро захтев за нову лиценцу

18. 11. 2025. у 19:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације