СИНИША МАЛИ: Буџет за 2026. је развојан, усмерен ка даљем подизању животног стандарда грађана
ПРЕДЛОГ закона о буџету Републике Србије за 2026. годину је социјално одговоран, усмерен ка даљем подизању животног стандарда грађана Србије и ка даљим инвестицијама у јавну инфраструктуру која подиже квалитет живота, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали представљајући предлог овог закона у Скупштини Србије.
Foto: Instagram printskrin
Он је истакао да је од данас пред посланицима и низ закона за наставак подизања животног стандарда и наставак инвестиционог циклуса који је започет 2019. године.
Мали је истакао да је у склопу буџета и „зелени буџет“ који садржи пројекте за заштиту животне средине, али и да први пут грађани имају могућност да шаљу сугестије, примедбе и постављају питања о буџету путем портала буџет.мфин.гов.рс, те да предлог буџета прати и грађански водич.
Образлажући Предлог закона о буџету за наредну годину посланицима, Мали је истакао да се од 2020. године смењују светске кризе, почевши од короне, преко енергетске кризе, царинских ратова, светских сукоба, те домаћих и криза у региону.
- То је окружење у коме је припреман буџет, али смо упркос изазовима, упркос блокадерима који су желели да зауставе раст и развој, успели да остваримо раст између 2 и 2,5 одсто - рекао је министар.
Он је подсетио да је прошле године Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи, те да су планови да 2027. српски БДП први пут у историји премаши 100 милијарди евра, што ће бити велики успех у односу на 2012. годину када је БДП Србије износио 33 милијарде евра.
- Убрзани раст је донео отварање нових фабрика, радних места, сачували смо макроекономску стабилност, док ниво јавног дуга одржавамо на око 43 одсто, што је дупло боље у односу на земље Европске уније - истакао је Мали.
Он је истакао да уз макроекономске параметре Србија бележи никада веће резерве злата, 52 тоне у злату, више од 29 милијарди евра девизних резерви, незапосленост од 8,5 одсто и 51,5 одсто стопу запослености, уз стабилан девизни курс.
- У извештајима Светске банке и ММФ-а се хвали наша економија, пре годину и по дана први пут у нашој историји добили смо инвестициони кредитни рејтинг, то је први пут потврда да смо сигурни за улагање - истакао је.
Он је најавио даље планове за развој, раст животног стандарда пре света кроз даље повећање плата и пензија , и то од 1. јануара 5,1 одсто за запослене у јавном сектору.
У претходних годину дана, кумулативно плате у просвети су порасле 28,6 одсто и 19,2 одсто у здравству, што је, оценио је, далеко изнад нивоа инфлације која је у октобруизносила 2,8 одсто.
- Раст дохотка у реалном износу је покретач раста. Са тим трендом хоћемо и у 2026.- рекао је Мали.
Министар је истакао да је просечна зарада у септембру месецу износила 931 евра, те да ће до краја године премашити планираних 1.000 евра.
Он је подсетио да је за време претходне власти била око 300 евра, уз стопу незапослености од 25,9 одсто што је значило да је сваки четврти грађанин био без посла.
Паралелно са растом плата, рекао је, планира се и раст пензија, и то 12,2 одсто у децембру чиме ће просек достићи 485-490 евра, док је 2012. просечна пензија износила 202 евра.
- Тада није било новца у буџету за пензије, сада су стабилне, и ту немамо никаквих проблема - рекао је министар.
Он је подсетио да је ранијих година скоро половина новца ПИО фонда била дотирана из буџета, док је данас тај ниво 24 одсто, захваљујући пуној запослености и доприносима који се редовно плаћају, уз поштовање сваког фискалног правила договореног са ММФ-ом.
Кумулативно, истакао је, раст минималне зараде у 12 месеци износи 37 одсто, док је важан параметар и да је некада око 400.000 људи примало минималну зараду, док је данас 91.000 њих и очекујемо даљи пад.
Он је истакао и да је минимална зарада први пут премашује минималну зараду будући да покривеност износи 111 одсто.
- У динамици смо да до краја 2027, или почетком 2028. минимална зарада износи 650 евра - закључио је.
Мали је истакао и да је други стуб раста економије даљи наставак улагања у капиталне инвестиције, путну и железничку инфраструктуру, све што доприноси атрактивности тржишта.
- Србија је рекордер у привлачењу страних директних инвестиција у региону и са тим хоћемо да наставимо. То значи нова запослења, нове послове, даље активирање тржишта рада. Не желимо да велики инвестициони циклус на било који начин зауставимо - поручио је.
Он је прецизирао да је Предлогом закона о буџету за 2026. предвиђено 740 милијарди динара улагања у капиталне инвестиције што је 6,7 одсто БДП-а док је 2010, 2011, 2012. године то износило 2, 2,5-3 одсто.
- Данас су улагања два до три пута већа - рекао је први потпредседник Владе.
Мали је истакао да је од почетка ове године у Србији отворено 57,3 км нових путева, док је од 2013. па до данас изграђено 608,7 км, што је више од 596 километара, колико је изграђено од 1945. до 2012. године.
То је оценио као велики успех истичући чињеницу да ће до краја године бити отворено још 40,5 км, што значи да ће само ове године бити пуштено скоро 100 км нових путева.
Како је истакао то је доказ да се улагања настављају упркос томе што светска криза још траје, те да се ради и железничка инфраструктура, односно да ће након завршетка брзе пруге од Београда до Суботице, приоритет бити даља обнова и изградња пруге на деоницама Београд-Ниш, Ниш-граница са Северном Македонијом, потом пруга до границе са Бугарском те даља улагања у енергетику.
Он је поручио да су буџетом предвиђена улагања у 30 образовних установа које ће бити обновљене или изграђене током наредне године, две установе социјалне заштите, радови на водоводним мрежама у 28 локалних самоуправа, даља инфраструктура која подразумева све што је потребно да се 2027. године Србија представи свету на Експо изложби.
Министар је истакао рекордна издвајања за сектор безбедности, за здравство се издваја 63,6 милијарди динара више у односу на ову годину, за социјалну заштиту 10,9 милијарди динара више... Даље, за пољопривреду се издваја укупно 147,5 милијарди динара, што је 7,1 одсто целокупног буџета за 2026.
Он се осврнуо и на измене Закона о подршци младима који је пред посланицима, којима се гарантна шема проширује за додатних 200 милиона евра.
Препоручујемо
ЦЕНЕ НАФТЕ ПАШЋЕ ЗА ВИШЕ ОД 50 ОДСТО У СЛЕДЕЋЕ ДВЕ ГОДИНЕ: Прогноза Џеј Пи Моргана
25. 11. 2025. у 15:15
ЕПЛ УКИДА РАДНА МЕСТА ДОК КОМПАНИЈА РУШИ СОПСТВЕНЕ РЕКОРДЕ: Запослени затечени
25. 11. 2025. у 15:07
СРБИЈА ИМА 52,3 ТОНЕ ЗЛАТА: Више од свих земаља бивше Југославије заједно
25. 11. 2025. у 15:00
ЕВРОПЉАНЕ РАЗБЕСНЕЛА ЈЕДНА ТАЧКА ТРАМПОВОГ ПЛАНА: "То је скандалозно"
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп убацио је „клин у точак“ једних од најосетљивијих преговора који се тренутно воде у Европи, потенцијално угрожавајући напоре да се Украјини обезбеди финансирање за наставак одбране од Русије, пише Политико.
22. 11. 2025. у 07:54
НАЈВЕЋА СИЛА ЕВРОПЕ РЕАГОВАЛА НА ТРАМПОВ ПЛАН: "У принципу подржавамо"
НЕМАЧКА влада саопштила је да "у принципу" подржава план Сједињених Америчких Држава за окончање рата у Украјини, али да остаје посвећена заштити украјинског суверенитета и обезбеђивању безбедносних гаранција за земљу.
21. 11. 2025. у 12:37
СЛОБОДА И ВОЈИН СЕ СЕЛЕ: Купили стан, а ево и где! Донели битну одлуку
СЛОБОДА и Војин су овај стан купили пре више од годину дана...
25. 11. 2025. у 08:41
Коментари (0)