Г7 и ЕУ РАЗМАТРАЈУ НАЈСТРОЖУ МЕРУ ДО САД: Тотална забрана поморских услуга за руску нафту
ГРУПА седам најразвијенијих земаља света (Г7) и Европска унија воде интензивне преговоре о једној од најдрастичнијих мера до сада, потпуној забрани пружања поморских услуга за транспорт руске нафте.
Foto: Profimedia/ilustracija
Према информацијама до којих је дошао Ројтерс, шест извора упознатих са разговорима потврдило је да би ова мера могла постати кључни елемент новог пакета санкција против Москве почетком 2026. године.
Циљ Запада је јасан, смањити приходе које Русија остварује извозом нафте, а који, према проценама западних влада, чине кичму финансирања рата у Украјини.
Тренутно је на снази ограничење цене које западне земље примењују на руску нафту транспортовану уз западне услуге, бродарење, осигурање, финансирање и основну логистику. Међутим, многе чланице Г7 сматрају да је механизам постао неефикасан, јер се Русија прилагодила ограничењу и заобишла га комбинацијом виших цена, прикривеног транспорта и већом употребом нелиценцираних танкера.
Због тога се сада разматра тотална забрана поморских услуга, што би значило да ниједна западна компанија, од грчких бродара до лондонских осигуравача, више не би могла да учествује у транспорту руске нафте, без обзира на цену по којој се она продаје.
За Русију би то представљало значајан ударац јер више од трећине извоза тренутно зависи од танкера западних компанија, првенствено из Грчке, Кипра и Малте, које чине огромни део глобалне поморске флоте.
Остатак руског извоза, око две трећине, обавља се преко тзв. флоте у сенци, стотине старијих танкера нејасног власништва, регистрованих у државама са флексибилним регулативама. Ови бродови плове без стандардних западних осигурања, са угроженом безбедношћу и минималним надзором.
Аналитичари упозоравају да би, уколико Запад спроведе потпуну забрану поморских услуга, Русија била приморана да драстично прошири ту неформалну мрежу, што би повећало ризике по безбедност поморског саобраћаја и животну средину, посебно на рутама према Индији и Кини.
Три од шест извора потврдила су да би предлог могао да буде укључен у следећи пакет ЕУ санкција, заказан за почетак 2026. године. Ипак, кључна непознаница остаје став Сједињених Држава.
Према Ројтерсу, амерички и британски званичници активно промовишу ову идеју на техничким састанцима Г7, али коначна одлука Вашингтона зависиће од шире стратегије администрације председника Доналда Трампа. САД тренутно посредују у мировним преговорима између Украјине и Русије, а оштрији економски притисци могли би да утичу на ток и динамику тих разговора.
За сада се не зна да ли би нова санкција била средство притиска у преговорима или би могла бити одложена како не би нарушила дипломатске иницијативе.
Потенцијалне последице за светско тржиште
Економски стручњаци оцењују да би забрана поморских услуга могла:
– повећати трошкове транспорта руске нафте, што би смањило приходе Русије,
– изазвати краткотрајан раст цена нафте на глобалном нивоу,
– погоршати ситуацију на тржиштима сировина ако дође до поремећаја у испорукама,
– додатно оптеретити поморску инфраструктуру незападних земаља.
ЕУ и Г7 ће током наредних месеци радити на анализи правних, економских и безбедносних последица ове одлуке. Иако још ништа није коначно, предлог је већ изазвао дебату унутар саме Европске уније, посебно међу државама са снажном бродарском индустријом, које страхују од губитка профита и преусмеравања послова ка конкурентима из Азије и Блиског истока.
Ако буде усвојена, забрана би представљала најамбициознији покушај Запада да ограничи руски енергетски сектор од почетка рата у Украјини.
(БизПортал)
БОНУС ВИДЕО:
Препоручујемо
БАЦИТЕ СЕ НА ОВАЈ ПОСАО И ЗАРАДИТЕ: Није потребна диплома, само стари намештај
11. 02. 2026. у 13:55
"НЕ МОЖЕМО ДА ДОЂЕМО СЕБИ ОД ШОКА" Ово су Драган и Марко који су се угушили у викендици крај Дрине, Бања Ковиљача завијена у црно (ФОТО)
ТЕЛА Драгана Павловића (32) и Марка Глишића (34) пронађена су данас у викендици крај Дрине, код Бање Ковиљаче.
11. 02. 2026. у 12:45
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)