СРБИЈА СВОЈ РУДНИК НОВЦА ДОСЛОВЦЕ БАЦА: Хрвати су то овако искористили
СВЕТ у којем се од отпада зарађује и при том брине о животној средини, за већину људи у Србији још увек је нереалан. Ипак, такав свет постоји у многим државама у којима се од њега зарађују милијарде.
Фото Ј. Ј. Баљак
За то време Србија свој потенцијални рудник новца, дословце баца иако искуства других показују да је реч о уносној индустрији. Да је то тако, показује и пракса неких државе, које су забраниле извоз, како би сачувале драгоцени материјал за сопствену привреду, пре свега енергију.
Србија тек отвара врата индустрији која у ЕУ доноси милијарде
Србија покушава новим законским решењима, пре свега Закона о управљању отпадом, али и Програмом управљања отпадом у Републици Србији до 2031. године да ове недостатке отклони и створи услове да од сопственог отпада направи уносан бизнис, који ће поред значајног профита, отворити и нова радна места. Основе за тај пут су створене, тврди министарка заштите животне средине, Сара Павков.
- Најбољи отпад је онај који није ни настао. Уколико ипак настане, следеће најбоље решење је да се користи као ресурс, односно да се поново употреби. Закон прати строге европске стандарде а једна од најзначајнијих новина је дозвола увоза неопасног отпада у енергетске сврхе - објаснила је Павков.
Европска зелена транзиција створила милионе нових радних места
Управо ти европски стандарди у зеленој транзицији условили су револуцију како у третирању отпада као значајног ресурса тако и развоју софистиционих система од којих државе имају велику економску и еколошку корист и велику потражњу за „зелена радна места“, која су међу најбрже растућим у европској економији.
Само у аутомобилском сектору, због електрификације транспорта, се очекује 2,6 нових радних места до 2030. године, а укупно у сектору чистије енергије, која подразумева и термичку обраду отпада у њеном стварању, преко 10 милиона, наводи се у извештају Међународне агенције за обновљиву енергију (ИРЕНА).
Ове цифре само делимично указују да је реч озбиљној индустрији, која генерише не само велики број радних места већ и значајне приходе и профит.
Хрватске компаније зарађују милионе
Пример Хрватске, која је након уласка у ЕУ, створила озбиљне компаније које прикупљају и третирају отпад.
Према подацима агенције ЦомпанyWалла, од 50, две најуспешније у 2023. години оствариле су приходе од 14.366.677,47 еура, односно 20.546.735,88 , док им је добит била око 1,4 милиона евра.
И у једној и другој компанији просечна бруто зарада се креће од 1.500 до 1.700 евра. При том прилагођавање стратегији ЕУ условило је и да се трасира правац за термичку обраду отпада односно горива од отпада.
Тако ће у оквиру Центра за управљање отпадом Бикарац, у Шибенско-Книнској жупанији, бити изграђено ово постројење, а отпад ће користити као ресурс и за топлотну енергију.
Инвестиција је вредна 3,5 милиона евра а финансираће је Фонд за заштиту околиша и енергетску учинковитост.
Фото: Промо
Колико држава може да заради од циркуларне економије
Тако ће и Хрватска са својих 1,8 милиона тона отпада, овим постројењем се сврстати у друштво најразвијенијих земаља ЕУ, у више од 500 постројења у којима се термички обрађује отпад.
У њима се годишње збрине и претвори у енергију око 100 милиона тона отпада, а топлота добијена на такво начин греје милионе домаћинстава, Беча, Копенхагена, Хамбурга, Цеље и других градова, који су сврстани у најчистије у Европи.
Ако је судити по новом закону о управљању отпадом и Програмом управљања отпадом у Србији до 2031. године, решење за наших 12 милиона тона отпада, је могуће и исплативо. Услова за “ цветање” еко бизниса су инвестиције у ову област и од њихове висине зависиће и број радних места али потенцијални приходи државе по основу пореза и доприноса, који би могли да се крећу од 4,3 до близу 9 милиона евра.
Тако бар стоји у овом документу Владе, из кога се види да је чист профит на отпаду исплатив за све, државу, друштво и људе који су укључени у ову индустрију. Да је то тако показује и макроекономска анализа коју је урадило Министарство екологије која показује да веће инвестиције генеришу веће користи.
Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС- а каже да Србија има велике губитке у националном дохотку због тога што не користимо отпад на прави начин.
- Процене ПКС указују годишње губимо више од 100 милиона евра рециклабилних сировина које остављамо на депонијама које касније буду паљене и праве велике проблеме у квалитету ваздуха и вода. Питање третмана отпада, укључујући и опасни, није само еколошко, већ и питање економске стратегије и одрживог развоја. Ако желимо да постанемо лидер у региону по питању еколошких решења, морамо улагати у постројења за термичку обраду отпада која ће омогућити циркуларну економију - објашњава Митровић.
Нови Закон о управљању отпадом је створио услове да се дефинисани циљеви из Програма управљања отпадом до 2031. године реализују. Једна од њих је везана и за изградњу неколико постројења за термичку обраду отпада и добијање топлотне и електричне енергије. Поред тога, планирано је и да се изгради И енергана на отпад за добијање горива из њега (РДФ). Пре него што се то реализује, да би се смањила емисија ЦО2 и енергетска криза, држава је недавно усвојеним Законом дозволила привремени увоз неопасног отпада у енергетске сврхе.
Министарка Сара Павков каже да је то решење изузетно важно.
- Важно је због циркуларне економије јер отпад постаје ресурс, што је стуб Зелене агенде. Омогућава се конкурентност јер домаћа индустрија (попут цементара) већ има технологију да користи овај енергент, чиме смањује трошкове.Замена мазута и угља алтернативним горивима директно поправља квалитет ваздуха и смањује се зависност од фосилних горива и испуњавају захтеви ЦБАМ механизма, што доводи до енергетске стабилности - објашњава Павков.
Препоручујемо
УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ У СРБИЈИ: Како да европска пракса заживи у нашој земљи
28. 11. 2025. у 07:00
ЕУ УВОДИ ЦАРИНЕ НА ПОШИЉКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ: "Поткачили" посебно једну земљу
16. 01. 2026. у 14:03
ЗАВРШЕН СУДБОНОСНИ САСТАНАК ОКО ГРЕНЛАНДА! Померен из Беле куће, трајао 50 минута, а о једној фотографији сви говоре (ФОТО)
ЗВАНИЧНИ састанак на високом нивоу око Гренланда, на којем су учествовали амерички потпредседник Џеј Ди Венс, амерички државни секретар Марко Рубио и министри спољних послова Данске и Гренланда, Ларс Локе Расмусен и Вивијан Моцфелт, завршен је након 50 минута.
14. 01. 2026. у 18:36
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
ГДЕ ЈЕ ДАНАС ЧЕДИНА БИВША ЖЕНА? Јелена ужива у Америци - са новим дечком
ЈЕЛЕНА и Чеда су се развели након 25 година брака у ком су добили четворо деце.
16. 01. 2026. у 09:52
Коментари (0)