ПОСАО СА 4 РАДНА ДАНА: У овој европској земљи ради се мало, а плате су огромне

ХОЛАНДСКИ модел скраћене радне недеље показује да краће радно време може ићи руку под руку с већом лојалношћу запослених и бољим балансом између посла и живота.

Фото: Профимедиа

Док се у многим државама о скраћењу радне недеље и даље воде идеолошке расправе, у Холандији је ова пракса постала уобичајена, и то не само у малим предузећима, већ и у великим компанијама.

Запослени у просеку раде 32,1 сат недељно, што је најмање у Европској унији и знатно испод европског просека од 36 сати.

Истовремено, холандски БДП по глави становника остаје међу највишима у Европи и при самом врху земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), чиме се доводи у питање уобичајена претпоставка да у богатим државама људи морају да раде дуже како би компаније и земље остале конкурентне.

У амстердамској фирми Поситивитy Брандинг, која саветује компаније у области бренд идентитета и паковања, четвородневна радна недеља уведена је пре седам година. Саоснивачи Гавин Арм и Берт де Вит одлучили су да и они и њихови запослени раде 32 сата недељно, без смањења плате и без продужења радног времена током радних дана.

- Деца су мала само једном - каже Арм, објашњавајући да су многи предузетници склони да се потпуно посвете послу, често наводно управо због породице, а касније схвате да су пропустили најважније године живота своје деце.

Де Вит наглашава да се не ради о мањем обиму рада за исти новац, већ о промени менталитета.

- Радимо паметније, не дуже - истиче он и додаје да се у неким земљама много времена проводи на послу, али то не значи да се заиста и више ради.

Слична искуства долазе и из софтверске компаније Нмбрс, где руководство тврди да су се, након преласка на четвородневну радну недељу, смањио број дана боловања и повећала лојалност запослених. Петак је нерадан дан, а запослени га користе за одмор, породицу или личне активности.

- Најбоље идеје добијам док шетам пса - каже директорка за људске ресурсе Мариеке Пеперс.

Ипак, прелазак на скраћено радно време није био лак. Инвеститори су морали бити уверени у одрживост модела, а поједини запослени су у почетку сумњали хоће ли успети да заврше посао за краће време. Решење је пронађено кроз строже одређивање приоритета и смањење броја састанака.

Рад од куће и институционална подршка

Четвородневна радна недеља у Холандији има и институционалну подршку.

Највећи синдикат ФНВ лобира за то да четвородневна радна недеља постане званична препорука владе, док запослени већ имају законско право да затраже скраћено радно време. Структура тржишта рада показује специфичност: готово половина запослених ради непуно радно време, што је највиши удео у ОЕЦД-у. Чак три од четири жене и један од четири мушкарца раде мање од 35 сати недељно.

Високе зараде, али и порески систем који посебно оптерећује средњи слој, чине додатне сате мање исплативим, па се породице често одлучују да "замене приход за време".

Економисти, међутим, упозоравају да успех модела има своје границе. Иако је продуктивност висока, њен раст је у последњих 15 година стагнирао. Уз то, Холандија се, као и већина европских земаља, суочава са старењем становништва – све је више пензионера, а мање радно активних грађана.

Веће ангажовање жена

Један од потенцијала лежи у већем ангажовању жена с пуним радним временом. Иако је запосленост жена висока, више од половине њих ради скраћено, што је три пута више од просека ОЕЦД-а. Поред мањка приступачних вртића и сложеног система пореза и социјалних давања, важну улогу играју и друштвени ставови.

Истраживање из 2024. показало је да трећина грађана сматра да мајке деце млађе од три године не би требало да раде више од једног дана недељно, док готово 80 одсто мисли да су три дана максимум. Код очева су ти проценти знатно нижи, 5, односно 29 одсто.

Синдикат ФНВ сматра да би нормализација четвородневне радне недеље могла допринети већој родној равноправности и смањењу одсуства с посла. Заговорници тврде да би краће радно време могло учинити дефицитарне секторе, попут образовања и здравства, привлачнијим. Критичари, међутим, подсећају да свака економија, без обзира на ефикасност, има ограничења када радне снаге нема довољно.

Холандски модел данас стоји између два тумачења: за једне је доказ да је могуће радити мање, а живети боље; за друге је привилегија богатог друштва која тек треба да покаже дугорочну одрживост таквог система. На крају, питање које постављају предузетници из Амстердама остаје једноставно: ако радите мање дана, а притом сте срећнији и продуктивнији, није ли то, на крају, суштина?

(Каматица)

Препоручујемо

Економија

0 0

НЕМА ВИШЕ ВРАЋАЊА КИЛОМЕТРАЖЕ? Нови прописи ЕУ за половњаке од којих ће корист имати и Србија

14. 05. 2026. у 18:05

Економија

0 0

ТРАМПОВ РАТ СТИГАО ДО ПУМПИ: Белу кућу све више брину цене горива и бес бирача

14. 05. 2026. у 17:28

Економија

0 0

НЕМАЧКА ТО РЕШИЛА ОВАКО: Ево шта се дешава са пензијом након смрти пензионера

14. 05. 2026. у 15:57

Економија

0 0

КРИПТО БЕРЗЕ НЕ МИРУЈУ: Данас се највише тргује биткоином, итиријумом и соланом

14. 05. 2026. у 15:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације