ОПАСНЕ ГРЕШКЕ ОКО ПОРЕСКОГ ДУГА: Када и како може да застари, стручњак објашњава

ПОРЕСКИ саветници често наглашавају да промена пребивалишта не брише порески дуг. Иако закон признаје институт застарелости, пореске обавезе не нестају самим пресељењем, нити их је могуће избећи административним маневрима.

Фото Pixabay free images

Порески саветник Милан Радошевић објашњава да дуговања по основу пореза који се плаћа самоопорезивањем могу бити наплаћена принудним путем, и то према последњој пријављеној адреси обвезника. То значи да промена пребивалишта не представља препреку за Пореску управу да покрене поступак и наплати дуг.

Принудна наплата

Принудна наплата подразумева широка овлашћења, укључујући и обавезу Народне банке Србије да, без сагласности дужника, изврши плаћање по извршним решењима. То значи да се са свих рачуна клијента код банака – динарских и девизних – могу повући средства ради намирења обавеза по пореским, царинским, судским и другим извршним актима. Редослед наплате утврђен је прописима, а у оквиру истог приоритета одлучује време пријема налога.

Поступак принудне наплате спроводи се на основу више прописа, међу којима су најзначајнији Закон о платном промету, Закон о извршном поступку, Закон о стечају и Закон о меници, као и подзаконски акти и инструкције гувернера Народне банке Србије. Управо ти прописи чине правни оквир који омогућава блокаду рачуна и наплату без претходне сагласности дужника.

Када се покрене поступак, долази до блокаде матичног броја дужника, што аутоматски значи блокаду свих његових рачуна у свим банкама и забрану отварања нових. Размена података између система принудне наплате и банака одвија се електронским путем. Поступак пролази кроз неколико фаза: пријем и евидентирање решења и налога, контролу њихове исправности и унос у систем, након чега следи само извршење.

- Принудна наплата не погађа само физичка лица. Дужници могу бити правна лица са рачунима код банака, предузетници који послују као физичка лица, али и саме банке када имају рачуне код Народне банке Србије. Наплата се врши у динарима, чак и када су у питању девизни рачуни. Ако је поверилац страно лице, досуђени износи се исплаћују на нерезидентне рачуне у динарској противвредности девизног дуга - објашњава порески саветник Милан Радошевић.

Посебно је важно разумети правила застарелости. Потраживања за порез застаревају у року од пет година, док потраживања за доприносе не застаревају. Рок од пет година односи се и на право Пореске управе да утврди порез и на право да га наплати. Застарелост почиње 1. јануара године која следи након године у којој је пореска обавеза настала.

- Ипак, застарелост се лако прекида. Довољно је да Пореска управа предузме било какву радњу у циљу наплате, на пример, да пошаље опомену, и рок почиње да тече изнова, поново у трајању од пет година. Управо због тога апсолутна застарелост, односно ситуација у којој држава трајно губи право на наплату, у пракси се ретко догађа - наводи Радошевић.

Уколико би се ипак десило да Пореска управа, након истека рока застарелости, донесе решење о утврђивању пореза, грађанин има право да поднесе жалбу и тражи поништење таквог акта, јер је донет супротно законским роковима.

(24седам)

Препоручујемо

Економија

0 0

ЦЕНА ЗЛАТА СТРМОГЛАВО ПАДА: Ево који су разлози

21. 03. 2026. у 11:19

Економија

0 0

НАСТАЛЕ ОГРОМНЕ ГУЖВЕ ЗБОГ 90 МИНУТА НИСКИХ ЦЕНА: Власник ове пумпе открио разлог јефтиног горива

21. 03. 2026. у 10:40

Економија

0 9

ПОДИГНУТ ДЕЧЈИ ДОДАТАК ЗА 5.000 ДИНАРА: Ово су сви детаљи помоћи државе

21. 03. 2026. у 07:27

Економија

0 1

БАЈАТОВИЋ ИЗЈАВИО: Нови анекс уговора за снабдевање руским гасом вероватно 26. или 27. марта

21. 03. 2026. у 07:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације