ГОРИВО ИЗ СМЕЋА: Решење које штеди новац, смањује увоз и пуни буџете локалних самоуправа

ОДРЖИВОСТ је један од кључних наратива данашњице и делује да се много о томе зна, али ипак постоји толико бенефита које шира заједница није још – сасвим – открила.

фото: Драган Кујунџић

Штитећи планету од негативних ефеката климатских промена заправо штитимо себе и своје здравље, али можемо заштитити и наша занимања, односно пословање и тако створити „зелени круг“ који свима доноси позитивне резултате. Ово делује као утопијска формулација у први мах, али је у великој мери доступна ако се почне од најмањих навика као што је одлагање смећа из домова. Ево зашто би требало пажљивије раздвајати отпад.

Основне предности за грађане

Убрзани раст популације повлачи стварање све више отпада. Да не би затрпао планету, комунални отпад се схвата као озбиљан ресурс који постаје део стратешког опредељања многих земаља у Европи, али и широм света. У време када енергетска криза достиже своје максимуме, енергенти су дословно постали кључни за опстанак па цене незаустављиво расту. Отпад је један од начина да се обезбеди сигурније локално снабдевање и да се смањи зависност од спољних ланаца снабдевања. Претпоставља се да ће тржиште претварања отпада у енергију прогресивно расти у наредним годинама. Предвиђа се да ће тржиште генерисати приближно 70 милиона долара и расти по просечној годишњој стопи од 4,7% у периоду од 2021. до 2028. године, наводи компанија “Ресеарцх Диве” на свом званичном сајту. Прецизније, то значи приступачнију електричну и топлоту енергију за грађане и привреду, као и добијање разних врста обновљивих алтернативних горива.

Енергија се добија из постројења која функционишу по принципу спаљивања отпада који се не може рециклирати. Енергане зато могу бити праве ризнице енергије ако се њима правилно управља и ако се поштују све законске регулативе. Енергане су сложен систем са пуно фаза и процеса, што захтева велики радни кадар, па шанса за запошљавање представља још једну позитивну страну читавог поступка. Могли бисмо рећи да је то циркуларна економија у пуном обиму

Ако вратимо се на здравље, можемо говорити о предностима по животну средину. Спаљивањем отпада се смањује количина штетног метана који се ослобађа у атмосферу. Он се користи за производњу биогаса, примера ради. Ако су енергане изграђене по европским стандардима, емисије токсичних честица ће бити строго контролисане. Аустрија и земље Скандинавије су одличан пример за то. Такође, депоније се смањују када јер се спаљивање редукује количина нагомиланиг отпада. Када се на време освесте основни принципи циркуларности, то има далекосежни одјек. На пример, мање коришћење папира значи мање сече шума, односно мању потрошњу природних ресурса, што даље води ка бољим климатским условима. Истом аналогијом долазимо до фосилних горива. Прелазак са тешких енергената на обновљиве опције добијења из отпада последично има и еколошке и економске користи.

Основне предности за привреду

Да одрживо пословање пословање више није само теорија потврђује увођење такозване ЦБАМ таксе од 1. јануара 2026. на производе са емисијом ЦО2 који се увозе у Европску Унију. Поред тога, у Србији је од истог датума на снази и национални порез за највеће домаће компаније које емитују овај гас.

Механизам за прилагођавање угљеника на границама (Царбон Бордер Ађустмент Мецханисм) представља инструмент Европске уније за увођење правичне цене угљеника емитованог током производње робе са високим емисијама која улази на тржиште ЕУ, као и за подстицање чистије индустријске производње у земљама ван ЕУ, објашњено је на званичном сајру Европске комисије. У Европи се овај намет (ЕУ ЕТС) плаћа већ 20 година и то по цени од приближно 75 до 80 евра, док се српска индустрија од ове године први пут суочава са наплатом која би требало да износи 4 евра по тони.

У контексту еколошких пракси, та регулатива представља притисак на компаније да допринесу декарбонизацији у што већој мери. За мале економије попут Србије то неће бити лако, али циркуларна економија у није трка већ маратон.

Ако компаније не поштују принципе за заштиту животне средине, ризикују казне за непоштовање прописа, затим губитак тржишног удела, смањен повраћај инвестиције и смањен повраћај инфлације, објашњава се у чланку компаније “Триумвирате Енвиронментал“. Они апострофирају да је управљање отпадом је једно од кључних подручја на које компаније могу да се фокусирају како би испуниле циљеве одрживости, посебно управљање и одлагање опасног отпада.

Прелазак на алтернтивне одрживе опције им може донети уштеду, али и нову зараду. Трошкови одлагања отпада расту и таложење на депонијама представља финансијски губитак, док продаја комуналним фирмама које га транспортују у енергане може бити додатан прилив. Зарада се може остварити и кроз продају енергије произведене из сопственог отпада. Са дрига стране, ако сам себе снабдева енергијом, то значи мању зависност од увоза и већу отпорност на ценовне осцилације на тржишту.

Мање отпада значи и мање новца за његово збрињавање. Опције су бројне.

Препоручујемо

Економија

0 3

ВУЧИЋ: Сви резервоари и складишта енергената у Србији пуни "до чепа"

16. 03. 2026. у 15:19

Економија

0 8

"ПЕНЗИЈЕ ЋЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ЗНАЧАЈНО ДА РАСТУ" Вучић: Морамо нешто да урадимо за пензионере који имају најнижа примања

16. 03. 2026. у 14:54

Економија

0 0

ЗБОГ НОВОГ НАМЕТА БРИСЕЛА НИЈЕ ОТИШАО НИ КИЛОВАТ СТРУЈЕ У ЕУ: Извоз пао за 27 одсто

16. 03. 2026. у 14:50

Економија

0 9

"ДО БЕОГРАДА ЗА САТ И ПО" Вучић: Градиће се брза саобраћајница од Пожеге до Ужица

16. 03. 2026. у 14:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације