У СМЕДЕРЕВУ ВЕЧЕРАС ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О 110 ГОДИНА ФАБРИКЕ ЖЕЛВОЗ У СМЕДЕРЕВУ: Желвоз- понос и идентитет града
Фабрике се не мере само тонама челика, већ људима и бројем продица које су захваљујући њима опстале - рекао је на вечерашњем представљању монографије поводом 110 година постојања фабрике за ремонт железничких возила Желвоз у Смедереву, власник и представник компаније Желвоз Бобан Рајић.
Фото: Н. Живановић
Монографија „ Желвоз 1916.-2026.“ која је представљена у смедеревском Цебтру за културу, сведочанство је о фабрици која је више од века стуб домаће железничке индустрије, као највећи регионални ремонтер, а пре свега о људима који су у њу уложили своје животе.
-Данас не обележавамо само јубилеј. Данас обележавамо 110 година рада, трајања и вере у индустрију, знање и човека. Иза овог броја не стоји само време, већ стоје генерације људи, хиљаде радних дана, знање које се преносило са оца на сина, са мајстра на ученика. Мало је продица у овом граду које нису на неки начин повезане са овом фабриком. Овде су се правили вагони, али су се стварали и животи. Овде су људи стицали сигурност и понос што раде у фабрици са традицијом дужом од једног века. Генерације људи су овде стицали знање и школовале децу, градили свој живот. Зато данас говоримо о историји која није забележена само у документима, већ у рукама мајстора, халама које су преживеле различита времена и возовима који су из ове фабрике одлазили широм региона и Европе, рекао је на промоцији власник комапније Бобан Рајић.
Рајић је подсетио да је фабрика пролазила кроз ратове, економке кризе, промене система и тржишта, али да је опстала захваљујући људима који нису одустајали.
-Данас посебно желим да кажем-највећа снага Желвоза нису објекти и машине. Највећа снага Желвоза су радници јер машине могу да стану, тржишта да се промене, али знање радника је снага која траје. Зато Желвоз није само фабрика. Желвоз је део историје Смедерева, део идентитета овог града, део живота хиљаде породица. Кад су 2017. многи помислили да ће се све зауставити, визија једног човека, искреног борца за рад и дисциплину, човека код кога предаја никада није била опција, створила је јединствену енергију и синергију. Та енергија окупила је младе људе, искусне раднике и пензионере и поново покренула фабрику. Тада није спашавана само фабрика. Спашавана је вера да индустрија у овом граду има будућност, нада да ће и наредне генерације имати где да уче, раде и граде своје животе. Нико од нас млађих није веровао да се може вратити на место које му припада, али председник компаније Зоран Рајић јесте, казао је Бобан Рајић наводећи да и индустрија железничког траспорта поново добија стратешки значај у Европи, и да је циљ Желвоза модернизација производње, повећање капацитета ремонта, освајање нових тржишта и запошљавање младих стручњака.
-Наш менаџмент разматра партнерство са највећим компанијама у Европи и свету. Придруживање великим индустријским токовима, и излазак на тржиште Европе, Азије и света представља наш стратешки приоритет. На нама је да градимо будућност. Желвоз не сме бити само сведок историје већ учесник будућности. Не смемо чекати промене. Желвоз мора бити онај који покреће промене. Ми не стојимо данас на почетку пута. Ми стојимо на раменима великих људи који су ову фабрику градили пре нас. Зато имамо одговорност да предамо фабрику следећим генерацијама још јачу, стабилнију и модернију, закључио је Бобан Рајић.
Аутори монографије о Желвозу су академик, професор др Живослав Адамовић, коаутри књижевница Љиљана З. Терентић, Владимир Павловић и Ранко Вишекрунић.
А о историји говоре импозантни подаци из монографије.
У 110 година у фабрици је ремонтовано више од 2 милиона железничких возила, радило је више од пола милиона радника, ученика, мајстора, а од тога 60.000 са професорким дипломама. У монографији је обрађено и споменуто око 2.600 личности и презентовано 800 фотографија. Прва верзија имала је 900 страница, а званична упола мање.
-Монографија је ту да презентује резултате и укаже правце развоја, да остави писани траг онога што је урађено за 110 година. За све што је урадила и што ради данас има разлога да се поноси. Она је данас понос Смедерева и Србије, казао је један од аутора проф др Живослав Адамовић, а о сегментима овог вредног дела говорили су и остали коаутори.
Фабрика Желвоз основана је 1916. године као радионица за поправку железничких возила. Непосредно после 2. Светског рата започиње даљи развој фабрике под називом „Херој Срба“. Шездесетих година прошлог века ЖЕЛВОЗ је израстао у највећег ремонтера на простору бивше Југославије. На подручју Балкана и овог дела Евопе тешко да постоји фабрика са таквом традицијом када је реч о производњи и ремонтовању шинских возила. Од јуна 2017 године фирма Желвоз је 100% приватна фирма.
Промоцији су присуствовали челници града, бивши и садашњи радници, пензионери, пословни сарадници и пријатељи Желвоза, а заслужним појединцима и установама представник компаније Бојан Рајић уручио је плакете и захвалнице.
У уметничком предаху учествовали су књижевници Јован Бундало и Мирослав Миша Волтерс, ученици Музичке школе „Коста Манојловић“ и КУД Радинац.
Препоручујемо
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)