Економија

ХРВАТСКА НЕ УСПЕВА ДА ОБУЗДА ИНФЛАЦИЈУ: Цене на тржишту и даље дивљају

В.Н.

21. 05. 2026. у 15:18

Dodaj Novosti kao željeni izvor na Googlu

ЕВРОПСКА комисија је благо снизила прогнозе економског раста за Хрватску за ову годину на 2,7 одсто БДП-а, али и тај раст је међу највећима у Европској унији и далеко је изнад просека и еврозоне и ЕУ. Међутим, Хрватска ће ове године бити међу водећима и по инфлацији, која би, према прогнозама Европске комисије, требало да буде на нивоу од 4,6 одсто. Једино би Румунија, са 7 одсто, требало да има већу инфлацију од Хрватске, док би просечна инфлација у ЕУ требало да износи 3,1 одсто.

ХРВАТСКА НЕ УСПЕВА ДА ОБУЗДА ИНФЛАЦИЈУ: Цене на тржишту и даље дивљају

Ове податке објавила је Европска комисија у својим пролећним економским прогнозама у четвртак, уз напомену да је у целој ЕУ раст ослабио пре свега због поремећаја изазваних сукобом на Блиском истоку и пораста цена енергената. То је посебан изазов за ЕУ, која је нето увозник енергената.

Хрватска је у 2025. години имала раст од 3,4 одсто, док би ове године БДП требало да расте за 2,7 одсто, а следеће за 2,5 одсто. Једино ће Малта са 3,7 одсто, Пољска са 3,5 одсто и Литванија са 3 одсто имати већи раст од Хрватске. Просечан раст у ЕУ ове године биће тек 1,1 одсто, а у еврозони испод 1 одсто, тачније 0,9 одсто. Занимљиво је да ће Ирска, друга најбогатија земља чланица ЕУ након Луксембурга, ове године имати пад БДП-а од 1,2 одсто, али након што је прошле године забележила невероватан раст од чак 12,3 одсто БДП-а.

Сукоб на Блиском истоку и раст геополитичких тензија утицаће на даље прогнозе у Хрватској јер утичу на домаћу тражњу. Раст ће и даље углавном бити подстакнут домаћом тражњом; приватна потрошња остаје отпорна због раста плата и раста запослености, иако би инфлација могла да повећа непредвидивост куповне моћи домаћинстава у Хрватској, сматра Европска комисија.

Европска комисија предвиђа успоравање раста инвестиција уз строже услове финансирања и повећану неизвесност, али ће и даље бити значајног повлачења средстава ЕУ. Утицај ће имати и значајан раст улагања у одбрану.

Државна потрошња у Хрватској требало би да задржи позитиван допринос расту БДП-а, док ће нето извоз и даље имати негативан допринос расту БДП-а, с обзиром на то да увоз надмашује извоз упркос снажном туризму, између осталог због слабије тражње трговинских партнера и одређеног пада ценовне конкурентности.

У јесењим економским прогнозама из новембра прошле године раст Хрватске био је предвиђен на 2,9 одсто, а у следећој на 2,5 одсто. Комисија је прогнозе за ову годину благо снизила са 2,9 на 2,7 одсто, док је за следећу годину задржала исте прогнозе као и раније, дакле 2,5 одсто.

Ниво незапослености у Хрватској стабилизоваће се на 4,8 одсто, што је такође знатно нижи ниво од ЕУ, где износи 6 одсто. Занимљиво је да највећу стопу незапослености у ЕУ сада има Финска са 10,1 одсто, Шпанија са 9,9 одсто, Шведска са 8,5 и Француска са 8,3 одсто.

Иако ће у Хрватској успорити раст запослености, тај раст и даље постоји. Комисија и овог пута понавља како се у Хрватској као изазов појављује недостатак радне снаге.

(Телеграф Бизнис/Јутарњи)

БОНУС ВИДЕО