СЕЗОНЦИ ОДЛАЗЕ, НЕМА КО ДА ИХ ЗАМЕНИ: Да ли велика понуда послова у иностранству продубљује проблеме послодаваца у Србији?

ЛЕТЊА сезона на обалама Јадрана већ се захуктава. Обим посла тек ће бити велики, па су шеталишта дуж Црногорског приморја облепљена огласима за послове током летње сезоне.

СЕЗОНЦИ ОДЛАЗЕ, НЕМА КО ДА ИХ ЗАМЕНИ: Да ли велика понуда послова у иностранству продубљује проблеме послодаваца у Србији?

Фото: magnific/aleksandarlittlewolf

И ове године послодавци у Србији имају главобољу, јер је сезонски рад у иностранству преузео добар део радне снаге. Проблем је све уочљивији, посебно што ни страни радници, које све више "увозимо", не успевају да "закрпе" мањак.

Према подацима специјализованог сајта за тражење посла "Инфостуд", највећи мањак радне снаге види се у секторима угоститељства, грађевинарства и пољопривреде.

Око 5.000 више сезонских радника него прошле године, биће потребно хрватском јадранском приморју да би изнели предстојећу сезону. То значи да ће имати око 70.000 сезонаца. Црна Гора имаће потребу за њих око 25.000, а само у Будви је потребно још најмање 5.000 особа из области туризма и угоститељства, прогноза је тамошње привредне коморе. Оваква потражња отвара могућности радницима из Србије да зараде више, али нашој привреди ствара рупу, која се тешко попуњава. Дефицит радника у Србији све је већи. Како се приближи април, тако почне сеоба у комшијске земље, где је плата значајно већа за исти посао као код куће. Осим плате, на тас ваге упустити се у рад ван граница наше земље или не, стављају се и услови рада.

Према речима директора Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије Георгија Генова, током летње сезоне из Србије сваке године одлази између 5.000 и 10.000 младих радника и стручњака из угоститељско-туристичког сектора. Осим Хрватске, Црне Горе и Словеније, Грчка и Египат такође су интересантни за бољу зараду. Поједини страни послодавци нуде плате и током зиме, како би раднике задржали за наредну сезону.

- Домаће тржиште не може надоместити одлазак радника без стране радне снаге - каже Генов. - Ми већ увозимо раднике из Африке, Бангладеша, Вијетнама, Индонезије и Индије. Они током летње сезоне замењују наше раднике, али најчешће у пословима одржавања хигијене и рада у кухињи. Директан рад са гостима је изазован због језичке баријере.

Недостају и грађевинари

ПРЕМА прошлогодишњим подацима Републичког завода за статистику, у Србији ради најмање 120.000 грађевинских радника, колико их је у сталном радном односу. Верује се да је овај број знатно већи кад се узму у обзир сезонски радници. Због недостатка радника на скелама у нашој земљи све чешће се могу видети и странци из Индије, Турске, Бангладеша... Добар мајстор у грађевинарству може да заради и до 2.000 евра месечно, док помоћни радник дневно зарађује 45 евра. Најскупљи су керамичари, који узимају и до 20 евра по квадрату.

Када је реч о зарадама на морским обалама, конобари могу очекивати месечне плате од око 1.200 до 1.600 евра, док бармени зарађују између 1.400 и 1.600 евра. Рецепционери могу рачунати на износе од око 1.300 до 1.500 евра, док радници на одржавању и мајстори најчешће зарађују између 1.100 и 1.300 евра. У туристичким зонама траже се и продавци, чије плате могу достићи 1.600 до 1.800 евра.

- У кухињи је и даље највећа потражња за куварима, чије зараде се крећу у распону од 1.800 до 2.500 евра, док шефови кухиња могу да "добаце" и до 3.000 евра месечно. Роштиљ-мајстори могу очекивати зараде од 1.400 до 1.900 евра, док су пица-мајстори такође веома тражени, са платама између 1.900 и 2.500 евра. Помоћни кувари зарађују између 1.400 и 1.800 евра, а помоћни радници у кухињи од 900 до 1.400 евра - подаци су којима располаже "Инфостуд".

Иначе, сезонских послова највише има у пољопривреди. Мало има стручних орезивача воћа, а потражња за њима је велика. Тако су и дневнице високе - и до 80 евра на дан, у зависности од воћњака. У чачанском крају, на пример, десет сати посла орезивања јабука, са оброком, вредело је 70 евра.

Током прошлог месеца у ивањичком пределу, актуелно је било везивање малине, али искусни малинари проценили су да им се не исплати за мање засаде да ангажују раднике, те су овај посао сами завршавали. Веће површине под овим воћем захтевале су радну снагу и за тај посао плаћали су нешто више од 50 евра за дан.

Када је реч о брању малина, дневнице ће зависити од цене овог воћа. Прошле године берачи малина су месечно могли да зараде више од 1.500 евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.

10. 07. 2026. у 12:18

ЈЕЗИВ СНИМАК! Кобра и питон у борби на живот и смрт - познато који рептил је изашао као победник (ВИДЕО)

ЈЕЗИВ СНИМАК! Кобра и питон у борби на живот и смрт - познато који рептил је изашао као победник (ВИДЕО)

ВОЗАЧИ на Тајланду наишли су на несвакидашњи призор поред пута. Снимили су борбу на живот и смрт два рептила, тачније борбу питона и краљевске кобре.

08. 07. 2026. у 17:19

Коментари (0)

ОСВЕЖЕЊЕ, АДРЕНАЛИН И ПОРОДИЧНА ЗАБАВА: Водич кроз најбоље аква-паркове у Србији овог лета!