ЗАМЕНА ТЕЗА НЕ МОЖЕ ПРОМЕНИТИ ЧИЊЕНИЦЕ

ПОСЛЕДЊИХ дана јавност је изложена низу једностраних медијских текстова којима се упорно покушава променити суштина овог регулаторног питања. Уместо чињеница, јавности се пласира прича о ЕАСА Парт-145 одобрењу и безбедности летења, иако то никада није било предмет регулаторног поступања.

фото Д. Миловановић

Ниједног тренутка није било спорно да су ангажоване организације поседовале ЕАСА Парт-145 одобрење, нити је ико оспоравао пловидбеност ваздухоплова или безбедност летова. То није био предмет овог случаја.

Суштина је била искључиво поштовање прописа Републике Србије којима је уређено пружање услуга земаљског опслуживања.

То јасно произлази из европског законодавства. Директива 96/67/ЕЗ у Анексу, тачка 8, одржавање ваздухоплова сврстава међу услуге земаљског опслуживања. Члан 14 даје државама право да захтевају одобрење за пружање тих услуга, док члан 19 изричито прописује да су пружаоци услуга дужни да поштују националне прописе државе у којој послују. Република Србија је управо ове одредбе пренела у своје законодавство.

Портал Аеро.рс објавио је одговор ЕАСА, али је његовом интерпретацијом јавности створен утисак који не произлази из целокупног садржаја одговора. ЕАСА наводи да додатно Парт-145 одобрење треће државе није потребно, али истовремено јасно истиче да то „не ослобађа организацију за одржавање обавезе да поштује све примењиве националне законске, оперативне и административне захтеве државе у којој се налази станица за линијско одржавање“. На крају одговора ЕАСА додатно наглашава да се њихов одговор односи искључиво на примену европског регулаторног оквира Парт-145, док обавеза поштовања националних прописа остаје непромењена. Управо тај део одговора, који потврђује обавезу поштовања националних прописа, готово да није добио простор у медијским текстовима.

Чињенице утврђене у инспекцијским поступцима не могу се оспорити медијским интерпретацијама. Првом ангажованом пружаоцу услуга обустављено је обављање делатности након што је инспекцијским надзором утврђено да не испуњава услове прописане законодавством Републике Србије. Ни након истека остављеног рока од 30 дана није прибавио прописану дозволу и, према расположивим подацима, не поседује је ни данас. Након тога ангажован је други пружалац услуга за којег је такође утврђено да у тренутку ангажовања није испуњавао прописане услове. И њему је остављен рок од 30 дана за усклађивање, а након истека тог рока обустављено је обављање делатности. Дозвола је издата тек након испуњавања свих законом прописаних услова.

Ове чињенице не могу се променити медијским наративом. Оне показују да питање националне дозволе није било административна формалност, већ регулаторни захтев прописан европским и националним правним оквиром.

Поставља се и питање због чега од самог почетка није примењен модел који је касније коришћен. Постојала је могућност да се линијско одржавање организује путем сопствене ЕАСА Парт-145 организације у режиму самоопслуживања (селф-хандлинг), што је касније и учињено. Такав модел подразумева ангажовање сопствених лиценцираних механичара, обезбеђивање опреме, простора и свих услова за рад и представља финансијски захтевнији начин организовања одржавања. Међутим, у цивилном ваздухопловству регулаторна усклађеност не може бити предмет процене трошкова. Комерцијални интерес никада не може имати предност над испуњавањем регулаторних обавеза.

Посебно се намеће питање доследности. Када је реч о изменама Правилника о одобравању летова, данима се водила медијска кампања са тврдњама да регулатор жели да отера Wизз Аир са тржишта Србије. Међутим, када је реч о Правилнику о условима за пружање услуга земаљског опслуживања, исти национални регулаторни оквир одједном се представља као неважан или неприменљив. Ако се прихвата право Републике Србије да уређује услове за одобравање летова, по ком основу се оспорава њено право да, у складу са Директивом 96/67/ЕЗ, уређује и услове за пружање услуга земаљског опслуживања?

У међународној ваздухопловној пракси сваки оператор и сваки пружалац услуга дужан је да поштује европске прописе, али и законодавство државе у којој послује. Национални закони не могу се занемаривати нити се регулаторне обавезе могу селективно прихватати или одбацивати у зависности од пословног интереса.

Европски прописи не дају право ниједном оператору да бира које ће националне прописе поштовати, а које оспоравати. Директива 96/67/ЕЗ управо потврђује супротно – државе имају право да уређују пружање услуга земаљског опслуживања и да захтевају њихово поштовање.

Јавност заслужује чињенице, а не селективно представљање регулаторног оквира. Прописи се не могу тумачити парцијално, нити се суштина регулаторног поступка може променити променом наратива. У ваздухопловству не постоји принцип „само да се лети“. Постоји само један принцип – да се лети безбедно, одговорно и у складу са свим међународним, европским и националним прописима.

Препоручујемо

Економија

0 0

НОВА НУКЛЕАРНА ЕРА СЛОВАЧКЕ: Пуштен у рад совјетски реактор који ради на руско гориво

29. 06. 2026. у 22:33

Пољопривреда

0 2

ЗАНИМЉИВОСТИ О РУЗМАРИНУ: Постоји један разлог зашто се одећа кити њиме за време свадбе

29. 06. 2026. у 17:56

Економија

0 0

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Инфраструктурно повезивање и нови капацитети кључни за енергетску сигурност региона

29. 06. 2026. у 17:48

Економија

0 0

ШТА ЗАНИМА ПЕНЗИОНЕРЕ, А КАКО ДРЖАВА ПОМАЖЕ: Србија брине о најстаријима!

29. 06. 2026. у 17:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације