Економија

МУКЕ ПРОИЗВОЂАЧА У СРБИЈИ: Сељаци очајни због ниских откупних цена, а накупци трљају руке

И. МИТИЋ

30. 07. 2020. у 11:00

НАКУПЦИ, који су навикли да добро зараде на туђој муци, и ове сезоне праве пометњу на тржишту и скидају кајмак. Због ниске откупне цене, нарочито су очајни произвођачи парадајза.

МУКЕ ПРОИЗВОЂАЧА У СРБИЈИ: Сељаци очајни због ниских откупних цена, а накупци трљају руке

Цена килограма њихових плодова од њиве до београдских пијаца повећа се и до пет пута.

Парадајз се у Лесковцу на велико продаје за 20 до 25 динара, док му цена у Београду досеже и до 100 динара.
- У свему овоме најгоре прођу произвођач и потрошач, а свима осталима у ланцу је добро - јада се Александар Коцић из лесковачког села Свирце. - Сви између нас су заправо нерадници који највише зараде. Био бих задовољан да цена парадајза за произвођача буде од 40 до 60, а за потрошача 60 до 80 динара, али воду муте они који земљу и пластеник никада нису ни видели, нити су обрисали зној са свог чела. Такви држе монопол и диктирају нам цене. Због уцењивача не можемо да зарадимо ни 10 до 15 динара по килограму поврћа, чиме бисмо били више него задовољни.

Мештани Свирца су, после електрификације поља, повећали број пластеника на око 600, као и квалитет земљишта. Коцић је на своје имање довезао чак 400 камиона земље прве класе, а много је уложио и у нове засаде. Каже да су повртари задовољни субвенцијама које добијају од државе, али се пита чему све то ако им роба одлази будзашто.

НА ТЕЗГЕ САМО ГАЗДИНСТВА

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ се жале да најбоља места на пијацама добијају препродавци.
- Беспосличари заузму најбоља места за трговину, а нас терају у страну где купаца и нема - тврди Коцић. - Све пијаце у Београду су пребукиране камионима који се годинама нису померили са појединих места. Треба другачије организовати наплату тезги, да се стане на пут монополу. Продавци на пијацама би морали да имају регистровано газдинство и у џепу потврду о активном статусу и биљну структуру.

Коцићи обрађују 10 хектара земље. Трећина је под 30 великих пластеника. Сваке године произведу 250 до 300 тона поврћа. Највише парадајза, али саде и краставац, купус, зелену салату, млад кромпир и паприку. На истој земљи ови вредни људи сваке сезоне произведу по три културе. Ово је четврта генерација Коцића која се бави повртарством, а на имању су сада и двојица Александрових синова са својим породицама. nИ. Митић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације