РОБОТИ НА 20 ФАРМИ: Мењају људе за мужу говеда, премије за млеко по квалитету

ОКО 20 ФАРМИ у Србији набавило је „роботе“ за мужу уз помоћ државних субвенција, а у Министарству пољопривреде поручују да настављају да дају снажну подршку сточарству кроз подстицаје и најављују почетак исплате премија за млеко по квалитету.

Фото: З. Јовановић

У Савезу удружења одгајивача говеда Србије кажу да је набавка робота за мужу скупа инвестиција која олакшава производњу млека, али и живот пољопривредника.

Просечна цена робота за мужу са додатном опремом износи 120.000 евра, уз 65 одсто субвенције, а Сања Бугарски из Савеза удружења одгајивача говеда Србије рекла је за Танјуг да фармери морају да инвестирају и у објекат који мора адекватно да се припреми за аутоматизовани и роботизовани систем за мужу.

Навела је да је држава први пут прошле године почела да субвенционише набавку робота за мужу, те да су пре тога били субвенционисани системи за мужу ниже рангиране опреме.

Испричала је да роботи за мужу постоје већ деценијама у свету, да у Холандији имају пету генерацију таквих робота и једну од највећих компанија за њихову производњу.

Српски фармери набављају оне произведене у Немачкој, Шведској и Великој Британији, а Бугарски каже да има најава да ће им бити доступни и они из Холандије.

Објаснила је да субвенционисање подразумева да могу да се купе максимално два робота по газдинству, а да један робот може да опслужује 65 крава по цео дан, сваки дан.

Бугарски је рекла да је мера подршке државе намењена искључиво породичним газдинствима са највише 200 крава, али да се та инвестиција не исплати фармерима који имају 20 или 30 крава.

Објаснила је да фармер који има робота за мужу не мора да физички буде у штали, нити се он бави припремом крава за мужу, јер је све програмирано, и време муже, припрема за мужу, као и то колико пута дневно се музу.

Уз помоћ огрлице око врата крава очитава се када је време за мужу, а Бугарски каже да је мамац за њих да дођу код „робота“ храна.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде кажу за Тањуг да је у овој години планирана измена и допуна Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, која ће се односити и на сектор сточарства и која ће омогућити да се премија за млеко исплаћује у односу на квалитет предатог млека, а не као сада свима исто у износу од седам динара по литру.

Наводе да је Србија лидер у производњи млека у региону, и највећи извозник, те да се укупна производња млека у Србији креће око 1,5 милијарди литара на годишњем нивоу.

Од тога, 56 одсто, односно око 850 милиона литара се преради у млекарама, а остатак се преради у млечне производе на газдинству, као што су сир и кајмак, потом се они продају на зеленим пијацама и утроше за исхрану у домаћинствима.

У Србији је активно око 150 млекара, већином су мање млекаре које прерађују неколико тона млека дневно, а десет млекара прерађује око 80 одсто од укупно откупљеног млека у Србији.

Највећи број млекара је у домаћем власништву, док је у мањем броју млекара присутан страни капитал.

Мали произвођачи млека, регуларно снабдевају млекаре у Србији, као и велики произвођачи.

У Министарству напомињу да мањи произвођачи углавном снабдевају локалне млекаре, које са њима имају сарадњу, а које су кључ развоја малих локалних млекара.

Србија већ 10 година бележи позитиван спољнотрговински биланс у размени млека и млечних производа, наводе у Министарству и додају да је у 2019. години извезено скоро 100.000 тона млека и млечних производа, што је за 85 одсто више него у 2018. години.

Увоз је у 2018. години био 85.000 тона, тако да је суфицит износио 15.000 тона млека и млечних производа.

У 2019. години за подршку за директне подстицаје у сточарству намењено је око 13,7 милијарди динара, а сточари су могли да поднесу захтеве и по осталим мерама.

Одобрено је 1.104 кредита за набавку сточне хране и животиња, од укупно 5.398 захтева (8,2 милијарди динара), а у Министартсву поручују да настоје да додатно охрабре и подрже оне произвођаче који се баве товним говедарством.

За директне подстицаје у сточарству у 2020. години је опредељено 14,7 милијарди динара, и у то спадају подстицаји за тов, за приплодна грла, премије за млеко, као и подстицаји по кошници пчела....

За мере руралног развоја у које спадају инвестицијске мере у изградњу и опремање објеката, набавка механизације и квалитетних приплодних грла, и подизање вишегодишњих засада, издвојено је 8,4 милијарди динара.

Субвенционисањем каматне стопе за кредите у пољопривреди Министарство пољопривреде обезбедиће реализацију кредита у вредности од око 16 милијарди динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације