СИНИША МАЛИ: "Мини Шенген" ће ускоро постати реалност западног Балкана

Новости онлине

26. 09. 2020. у 23:02

МИНИСТАР финансија Републике Србије Синиша Мали, у интервјуу за „Дневни аваз“ говорио је о пројекту „мини Шенгена“ и бенефитима које он доноси за западни Балкан, економској сарадњи у региону, свом досадашњем раду у Влади Србије, мерама за санирање штете проузроковане пандемијом корона вируса, као и својим политичким плановима за будућност.

СИНИША МАЛИ: Мини Шенген ће ускоро постати реалност западног Балкана

Фото Танјуг

СТАБИЛНО ОКРУЖЕЊЕ

*Недавно је у Вашингтону потписан споразум о „економској нормализацији“ између Београда и Приштине. Шта су кључни бенефити потписаног споразума?

- Кључна корист споразума су још бржа интеграција и економски развој целог региона. Извукли смо максимум који смо могли, посебно по питањима која су важна за животни стандард грађана који живе у региону западног Балкана. Извоз региона значајно се повећао последњих година, али су економије региона и даље слабо интегрисане у светску трговину. Веће присуство америчког капитала на овим просторима пружиће прилику да се то промени.

Тамо где он долази, долазе и други. И не само то, Американци са собом доносе и стандарде који су понекад важни исто колико и сама инвестиција. Рецимо, пројекти Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) морају проћи строге финансијске, еколошке и социјалне анализе утицаја како би се осигурало да испуњавају међународно признате стандарде.

Током својих пројеката воде рачуна и о поштовању људских права и права радника. Економска нормализација наших односа с Приштином ће допринети и земљама у региону - имаће стабилно окружење, што је битно за сваку економију. За „мини Шенген“, можда и најзначајнију тачку из овог споразума, битно је да је Приштина пристала да буде део иницијативе. И то је конкретна корист овог споразума.

*Споменули сте „мини Шенген“. С обзиром на то да сте економиста и министар финансија, можете ли нам укратко рећи које би биле кључне предности стварања једне такве уније?

- Можете ли да замислите шта би значило за свет и светску трговину једно тржиште од скоро 20 милиона становника, где су уједначени услови пословања, уклоњене бирократске препреке за лакши прелазак преко границе, где грађани прелазе границу на основу своје личне карте и где је лакша флуктуација радне снаге?

Такво тржиште пожељно је и за будуће инвеститоре који на своја улагања гледају стратешки, они данас желе да покрију читаве регионе и регије тамо где долазе, а не да дођу и стационирају се у једном граду на Балкану. Америчка Међународна развојна финансијска корпорација, која је отворила канцеларију у Београду, доказ вам је тога.

Али још важније од свега је што сам ја лично уверен да ће „мали Шенген“ помоћи да задржимо младе људе. Тржиште рада ће бити шире и свеобухватније, заједничке радне дозволе ће се лакше издавати. Признавање квалификација и диплома, без додатних процедура, обезбедиће већу могућност кретања радне снаге, што ће побољшати доступност радне снаге.

*Ипак, и поред свих бенефита које би он донео, идеја о „мини Шенгену“ је од одређених политичара у земљама региона наишла на велики отпор. Као најчешћи аргумент против могло се чути да би њиме Србија као највећа држава успоставила и економску и политичку доминацију у регији на штету осталих. Како то коментаришете?

- Неке анализе говоре да би већа економска интеграција региона допринела повећању регионалног БДП-а на годишњем нивоу од 1 посто, а можда чак и више. Дакле, иако Србија јесте највећи извозник, од „мини Шенгена“ ће користи имати све земље. Верујем да је свима јасно да само даљња, снажнија, конкретнија економска и трговинска интеграција региона западног Балкана може да омогући и олакша прелазак на модел убрзаног и одрживог раста наших економија.

ПРАКТИЧНИ БЕНЕФИТИ

*Након споразума у Вашингтону чини се да је „мини Шенген“ добио веће шансе да заживи. Верујете ли да ће он у скорашње време постати реалност западног Балкана?

- Наше привреде су умногоме комплементарне и то вуче корене још из периода социјализма и бивше СФРЈ. Зашто не бисмо то искористили? Такође, наша земља је посвећена унапређењу регионалне сарадње, процесу помирења. Од нас и Европа очекује да дамо свој допринос смањењу напетости, јачању регионалне стабилности, интеграцијама, а финални резултат су практични бенефити за наше грађане и наше економије.

Увођење европских стандарда кроз различите регионалне иницијативе није само циљ, већ је пут како би наши грађани осетили конкретну добробит - лакше комуницирали, повезивали се и путовали, могли лакше да пронађу посао и били у могућности да купују производе из непосредног окружења без непотребних намета. И да вам на крају још конкретније одговорим на питање. Да, апсолутно верујем у то да ће „мини Шенген“ постати реалност западног Балкана на овај или на онај начин, и то у блиској будућности.

МЕЂУ ТРИ ЗЕМЉЕ У ЕВРОПИ

*Пандемија коронавируса задала је глобални ударац економији. Које су кључне економске мере које је Србија предузела у санирању штете и каква су Ваша очекивања?

- С нашим пакетом мера од око 5,8 милијарди евра сврстали смо се међу најиздашније владе у Европи у односу на величину своје економије. Тај економски пакет чини 12,5 посто нашег БДП-а. Спречили смо отпуштања радника, а гарантним шемама, осмишљеним у сарадњи с комерцијалним банкама и државним Фондом за развој, помогли смо предузећима да преброде овај тежак период.

Давали смо пет плата за више од милион запослених у Србији, као и једнократну помоћ од 100 евра за све грађане. Привредници кажу да смо их буквално спасили. Зато очекујемо да на крају године будемо међу три земље у Европи с најбољим резултатима када је реч о привредном расту. Верујемо да можемо да будемо на нули, што је у условима највеће економске кризе на свету огроман успех.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15

Коментари (2)

АЛБАНЦИ ПРОВОЦИРАЈУ, А СРБИН НА ТАПЕТУ?! Скандал не јењава!