СПРЕМИЛИ СМО ЗА БАЛКАН 1,7 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: Дубравка Негре, регионални директор Европске инвестиционе банке

ЕВРОПСКА инвестициона банка је већ 40 година веран партнер овом региону и међу првима смо подржали Србију у развоју транспортне, здравствене и образовне инфраструктуре.

Дубравка Негре

Данас су присутни и други финансијери и драго нам је да видимо да се инвестициони амбијент развија. То је посебно важно у тренутку пандемије ковида 19, јер су потребна значајна средства и помоћ да се привреда и здравство опораве.

Овако за "Новости" коментарише долазак Америчке развојне агенције у Београд и најаву доласка великог инвестиционог пакета САД у Србију и наш регион Дубравка Негре, регионална директорка Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан.

- Нама је драго да смо међу првима донели високе стандарде у развоју и имплементацији инвестиционих пројеката. Све инвестиције које подржава ЕИБ морају да задовоље низ економских, техничких, еколошких и социјалних критеријума, у складу са стандардима ЕУ. Посебно се сагледава њихов дугорочни утицај на економију и друштво у ширем смислу. Када су у питању зајмови за привреду, охрабрујемо запошљавање младих, особа из рањивих социјалних група, као и женско предузетништво. Управо те сфере подржава последњи финансијски аранжман који смо потписали за време пандемије у износу од 30 милиона евра. Поред зајмова, обезбеђујемо значајне износе бесповратних средстава Европске уније, као и техничку помоћ за израду и реализацију пројеката.

Дубравка Негре

* Да ли ЕИБ планира додатне инвестиције у нашој држави и земљама и територијама у региону?

- ЕИБ као Банка и развојна институција ЕУ планира велики број нових инвестиција у Србији и региону. И током трајања пандемије, потписали смо преко 10 нових зајмова у региону за привреду, транспорт и системе за пречишћавање воде. Пласирали смо и средства у оквиру програма за опоравак од ковида 19, која ће под још повољнијим условима бити доступна малим и средњим предузећима кроз кредитне линије локалних банака. У наредним месецима наставићемо да инвестирамо у даљу изградњу друмске и железничке мреже у Србији, у оквиру већ договорених зајмова. Овде спада и пројекат повећање пловности дуж Саве и Дунава за коју смо наменили 100 милиона евра, као и 40,6 милиона бесповратних средстава за прву деоницу ауто-пута Ниш - Мердаре. У плану је велики број пројеката и за регион, а они се односе на изградњу ауто-путева, обнову железнице, подршку привреди и јачање здравствених и санитарних капацитета.

* Шта је приоритет у вашем раду, који пројекти и колики су њихови износи?

- Приоритет је наставити са одобреним и новим инвестицијама како бисмо помогли Србији да ојача виталну инфраструктуру, опорави се од кризе и још спремније дочека нове изазове. Наставићемо да улажемо у опоравак привреде, као и изградњу канализационих система у београдским општинама. У наредним месецима планира се потписивање новог зајма од 65 милиона евра за дигитализацију школа кроз увођење ИТ опреме и брзог интернета у образовне установе широм Србије. Радови на Клиничком центру Србије су у току и надамо се успешном завршетку. До сада смо у српско здравство уложили 250 милиона евра, чиме је обновљено преко 20 регионалних болница и Клинички центар Ниш. Инвестирањем 200 милиона евра у развој науке, изграђена су три научно-технолошка парка у Београду, Нишу и Новом Саду и у наредном периоду планира се изградња и опремање института Биосенсе у Новом Саду.

* Како процењујете резултате српске привреде током короне и уопште?

- Добро је да су правовремено донете мере за опстанак микро, малих и средњих предузећа јер она запошљавају преко 60 одсто радно активног становништва. Тиме су сачувана многа радна места, али крајњи биланс за привреду и национални буџет моћи ће да се евалуира када се пандемија сузбије. Сада је важно наставити са подршком здравственом систему, као и малим бизнисима како би се сачувале запосленост и ликвидност. ЕИБ је у те сврхе донео пакет помоћи од 1,7 милијарди евра за регион и један део тих средстава је већ пласиран. С друге стране, потребно је наставити са обновом болничких и здравствених капацитета, изградњом санитарне инфраструктуре, система за одбрану од поплава и других природних непогода. На тај начин, Србија ће моћи спремније да дочека нове кризе и смањи њихов негативан утицај на економију. У те сврхе, ЕИБ је за Западни Балкан припремио план пројеката вредан 2,3 милијарде евра.

* Шта су највећи изазови наше привреде и шта бисте посаветовали нашим званичницима?

- Незапосленост је један од највећих проблема у региону и то пре свега младих. Изазов ће представљати и директне стране инвестиције, јер ће се инвеститори фокусирати на своје земље. Проблем ће бити и мањак прилива у државну касу, с обзиром на то да је економија претрпела највећи удар. Такође, реуспостављање производње и ланаца дистрибуције представљаће изазов, али и прилику за Србију и регион. Криза је наметнула потребу да се производња премести у земље из ближег окружења и региона, како би се пословни процеси наставили без обзира на глобалну кризу. То ће представљати шансу за регион који треба да тежи изградњи заједничког тржишта, повезаног модерним путевима, енергетским и дигиталним системима. Као такво, лакше ће се интегрисати у тржиште ЕУ и тиме надоместити производне потребе, које су се до сада обављале на неким другим континентима, пре свега у Азији. Као један од предуслова за то, потребно је подржати дигиталну и зелену транзицију региона и ЕИБ ће наставити да инвестира у овакве иницијативе у свим земљама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације