НЕКОМ ДУГ ЗА ПОРЕЗ КАО ОМАЊИ СТАН: Од око 100.000 фриленсера, део њих месечно заради тек просечну српску плату

ПОРЕЗНИЦИ су их дуго игнорисали. Изненада су их се сетили и решили, у години пандемије, да им наплате и све заостале обавезе.

Фото АП

У Србији, према грубим проценама, ради 100.000 слободњака, људи који немају закључен радни однос, већ махом спорадично раде са клијентима у иностранству, преко интернета.

Тренутна пореска регулатива каже да на сваку уплату треба да обрачунају намете од 30 до 80 одсто, са или без пореског одбитка, најмање пет година уназад и уз обрачунате камате.

Свима су накупљене обавезе сада превелике, а поједини су стигли и до дуга у вредности омањег стана.

Фриленсери су махом остали невидљиви за пореску администрацију делом својом вољом, али делом и захваљујући порезницима. Већина тврди да су се на почетку рада распитивали о својим обавезама, али их порески закони нису препознавали. Успешни "ајтијевци" који зарађују велике своте, ипак, нису већина међу фриленсерима. Дању, ноћу, викендом, без регулисаног одмора, боловања, раде пензионери, незапослени просветари, званични и незванични филолози, архитекте, дизајнери... Дају часове, преводе, састављају рекламне мејлове, проверавају радове.

Марија сада већ пет година предаје енглески Кинезима. Радила је у једној националној културној институцији за 45.000 динара месечно. Са малим дететом и стамбеним кредитом решила је да напусти сигуран, али не тако добро плаћен посао.

- Прве две године сам ово радила викендом, али сам била све боља и све више напредовала на њиховој лествици - објашњава Марија. - Оставила сам посао. Радим и дању и ноћу. Морам да имам најбољи интернет, најмање два рачунара, најбоље камере, апарат који ми омогућава да имам струју још неколико сати за рачунаре, ако нестане. Само да се зна, нико од нас није толико глуп да се није досад распитивао да ли треба нешто да плати. Сви смо питали и свима су и порезници и рачуновође рекли да су ти закони стари, да то нико не примењује и да не би ни знали да их примене.

Фото: Depositphotos

Марија додаје и да је чула за тог момка који је зарађивао око 2.000 евра месечно, и сада треба да плати два милиона динара пореза.

- Ко има те паре? Па сви смо ми у међувремену живели од тих плата. Не смем ни да израчунам, али се бојим да би износ могао да буде и 40.000 евра. Ја те паре немам - каже Марија.

Посао преко интернета је избор и старијих суграђана.

Она је економиста из Београда. Није успела да крај радног века сачека на послу, проглашена је за технолошки вишак. Са малом пензијом, да би скрпила крај с крајем, окренула се раду преко компјутера.

- Преводим, не бавим се својом професијом. На тим порталима сертификати и дипломе нису битни, већ учинак - објашњава наша саговорница. - Страна превода у нашим агенцијама, за језике региона, је шест евра. На интернету је од 12 до 18 евра, а западни језици су двоструко плаћенији. За трансфер новца преко "Пејпала" губим шест одсто. Не разумем зашто, попут држава у окружењу, није довољно да платимо 10 одсто пореза. Имам намирене доприносе пензијом. Не знам зашто ме држава кажњава што радим. То је једини начин да покријем трошкове за лекове.

Јелена из Јагодине није сањала и маштала о слободном статусу. Напротив, од дипломирања покушава да нађе посао. Али, за осам и по година радног искуства стекла је тек годину стажа. Са дипломом српског језика и књижевности је радила хонорарно у новинској кући, радила као чистачица. Јављала се на огласе за наставнике, али безуспешно.

- Исцрпла сам све могућности - каже Јелена. - Од пријатеља сам чула да постоји начин да овако зарађујем. На почетку сам имала 30 до 40 долара месечно. Ни сада ти износи нису превелики, али могу да живим од тога. Немам, међутим, могућност да половину тих пара дам држави. Не смем ни да рачунам колико им дугујем. Не знам ни како ће од мене да наплате дугове. Подстанар сам, немам никакву имовину.

Млада мајка из Ниша четири године ради за стране послодавце. Завршила је архитектуру, али данас ради посао машинца. Дизајнира опрему за прање прозора небодера у Америци.

- Почела сам од послова за десет долара, али сам нашла доброг клијента и трудим се да га задржим - каже Милена. - Више људи из Србије ради за њега. Распитивала сам се које су моје пореске обавезе када сам почињала. У пореској су рекли да они не препознају такав начин рада и да не знају како би то опорезовали. Исто је рекао и књиговођа. Једино је могло по принципу на приходе из иностранства и на то 50 одсто пореза, али су ценили да је то превише и неадекватно.

Она додаје и да сви треба да знају да се не заради иста сума сваког месеца, као кад имаш плату, већ некад "капне" 100, а некад 700 долара. Од таквих прихода треба живети целу годину, и радити целу годину, и викендом и празником, и кад је одмор...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације