БАНКЕ ПРОТИВ ГРАЂАНА: Ко је крив за пренатрпаност судова и за опасност да пукне правосудни систем у Србији?

ВЕЛИКИ број људи који су заражени вирусом корона довео је до борбе да здравствени систем не пукне, а велики број парница због трошкова обраде кредита које су банке наплаћивале (и настављају да наплаћују) доводи до опасности да наш правосудни систем пукне.

Фото: Танјуг

На питање ко је најодговорнији због пренатрпаности судова тужбама због трошкова обраде кредита, из Удружења банака Србије упутили су нас на аргументе Зорана Благојевића. 

Благојевић кривицу сваљује на адвокате, тврдећи да пар хиљада динара "тешко да је некоме довољан финансијски мотив за тужбу". Ипак, треба напоменути да се у овим парницама не ради о борби банака и адвоката, већ о борби грађана за заштиту својих права.

Адвокат Наталија Лазаревић из Београда истиче да је неспорно право грађана да своја Уставом и законом гарантована права заштите пред судом, самосталним и независним државним органом.

- За претрпаност судова тужбама против банака нису и не могу бити одговорни грађани, већ искључиво банке које су пословале ван Устава и закона, и на тај начин приморале грађане да потраже судску заштиту - објашњава адвокат.

Неутрално посматрано, очигледна је разлика између "неспорно" и "тешко да је". Може се поставити и питање - Одакле уопште банкама право да процењују колико грађанима вреди пар хиљада динара? Овакви аргурменти банака су веома инспиративни, па се поставља и питање - Ако банкама тих пар хиљада динара "тешко да је" довољан мотив за тужбу, онда како то да су банке толико истрајне у парницама? 

Банке врло лако могу да ускрате адвокате за трошкове поступака пред судовима у овим предметима. Рецепт за тај болни ударац на "лукративне" адвокате је веома једноставан, а састоји се од испуњавања обавезе која је утвђена.

Лазаревић каже и да је судска пракса у овом случају јасна.

- Банке и даље не одустају од досадашње пословне политике, и поред тога што је Врховни касациони суд Србије потврдио незаконитост наплате трошкова обраде кредита од стране банака. Адвокатима се јављају клијенти који су већ водили и добили постуке по тужби за незакониту обраду кредита, да им банке и даље приликом подизања нових кредита наплаћују ове трошкове - изјавила је Лазаревић.

Банке се позивају на пресуду Европског суда за људска права у предмету Ц-621/17 од 03.10.2019, међутим Европски суд у тој пресуди каже да понуда мора да садржи „јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита", што ВКС тумачи тако да је неопходно да се детаљно наведу све услуге које се пружају у замену за спорну накнаду, а са чим се банке не слажу. 

Наталија Лазаревић објашњава да није спорно право банке да од корисника кредита наплати накнаду за пружену услугу, међутим када су у питању трошкови обраде кредита, банка је дужна да информише клијента на који начин су ови трошкови нужни, оправдани и да су заиста реално настали.

- Уговори о кредиту су уговори по приступу о којима се не преговара, што значи да су унапред припремљени и предложени од стране банке, и на њихову садржину корисник не може да утиче. Банке су прописујући спорну одредбу поступиле супротно начелу савесности и поштења као и начелу једнаке вредности узајамних давања, као фундаменталним начелима уговорних односа које прописује позитивно право Републике Србије. Указујемо да се овде не ради о „организованој кампањи упереној против банака“ а да се накнаде за ову услугу наплаћују и у другом земљама. Врховни суд Немачке је још 2014 пресудом обавезао банку да врату новац на име незаконито наплаћених трошкова кредита, исто тако у Шведској банке трошкове обраде кредита наплаћују у симболичним износима а не везују их за износ одобреног кредита као што је случај са банкама у Србији или региону (БиХ, Хрватска, Црна Гора..) Одређивање висине трошкова обраде кредита у процентуалном износу од износа кредита доводи до тога да за истоврсну банкарску услугу, корисници плаћају накнаду различите висине, а банка нема додатне трошкове за кредите већег износа - каже Лазаревић. 

Став ВКС суда је јасан, банке немају право да наплаћују трошкове обраде кредита на начин који није довољно транспарентан. Наравно да банка има право да наплати своју услугу (која је од велике важности за развој економије), али нико нема право да грађанима узме и црно испод ноктију, а и тога је остало мало - свега пар хиљада динара.

И као да није довољно што правде нема, зар треба да останемо и без правног система, какав год да је?

Препоручујемо

Економија

0 3

ЛЕТОВАЛИ СМО У СРБИЈИ: У овом граду сваки десети отишао на одмор са ваучером

02. 01. 2021. у 11:12

Економија

1 2

УЗ ФЛЕКСИБИЛНИЈИ СИСТЕМ ДО ПОСЛА : Од 1. јануара напуштање досадашње контроле запошљавања

31. 12. 2020. у 18:39

Економија

2 3

ДРЖАВА ОБЈАВИЛА СПИСАК: Ово су највећи порески дужници!

31. 12. 2020. у 11:45

Економија

0 1

НАДМЕТАЊЕ ЗА ЕКО ОРГАНИК ЛАЈФ: Депозит за учешће у јавном надметању 14,2 милиона динара

30. 12. 2020. у 14:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације