Економија

СЛЕДИ ОПОРАВАК, АЛИ НЕ БАШ БРЗ: Економски стручњаци предвиђају раст БДП од 3-4 одсто

С. БУЛАТОВИЋ

25. 12. 2020. у 13:00

СРБИЈА би ову годину могла да заврши са падом привреде од 1,5 одсто, док би наредне године њен опоравак могао да достигне од три до четири одсто.

СЛЕДИ ОПОРАВАК, АЛИ НЕ БАШ БРЗ: Економски стручњаци предвиђају раст БДП од 3-4 одсто

Прогнозе економиста окупљених око Фондације за развој економске науке су нешто опрезније од Владиних, који слуте да ће се БДП у 2021. повећати чак шест одсто. Зато верују и да ће државној каси недостајати нешто више прихода, прогнозирају дефицит између четири и пет одсто БДП, за разлику од буџета у коме је уписан "минус" од три одсто. Све ове прогнозе, поручују економисти, промењиве су, јер ће нам судбину и у 2021. у доброј мери "кројити" корона. Само држава неће имати толико средстава да помогне бизнису.

Незапосленост у Србији је у другом кварталу достигла минималне вредности, а сада износи око девет одсто. ФРЕН процењеује да ће током наредне године неколико десетина хиљада радника остати без посла. Очекују да ће износи плате расти свега два до три одсто, а пензије реално око четири одсто.

- Опоравак неће бити скоковит због горе финансијске перформансе предузећа - упозорава Милојко Арсић, професор Економског факултета. - Доћи ће до раста незапосености и повећаће се проценат лоших кредита, а и европске привреде се неће тако брзо опоравити. У оквиру Владиних пројекција прецењена су очекивања у погледу раста инвестиција и личне потрошње. Мислимо да ће раст потрошње бити врло скроман. Сада је стопа незапослености око девет одсто и биће вероватно додатано повећана.

Како Арсић објашњава, без посла сада није остало много људи, јер се привредници вероватно надају да криза неће дуго трајати, а покушавају да задрже кадар до кога нису лако дошли. Утицало је и условљавање државне помоћи. Наредне године, међутим, биће стечаја и губитка посла. Зато предвиђају и пореске приходе мање од буџетског плана.

ФРЕН процењеује да ће током наредне године неколико десетина хиљада радника остати без посла

- У 2021. запосленост ће се смањити за неколико десетина хиљада радних места - верује Арсић. - Мислимо на формално запослене. Релативан пад запослености се очекује у секторима попут туристичких агенција, саобраћаја, а у већини ће бити стагнација. Раст је могућ у информационим технологијама. Очекујемо дефицит буџета већи за један до два процента од плана и да ће јавни дуг вероватно за који проценат премашити 60 одсто БДП. То неће погубно утицати на привреду уколико се предвиди полако смањење већ од 2022. године. Добро је што се предвиђа раст јавних инвестиција, али је неопходно да оне буду селективне, оправдане и да се динар инвестција претвори у динар капитала.

ЦАРИНЕ НИСУ ПАЛЕ

ИНТЕРЕСАНТНО је да у овом периоду од буџетских прихода царине не бележе пад. Економисти то тумаче чињеницом да смо вероватно током пандемије повећали увоз из земаља са којима немамо споразуме о слободној трговини. Реч је о државама ван Европске уније. Претпостављају да је то последица увоза лекова и медицинске опреме из Кине.