ЗГРАДЕ НИЧУ БРЖЕ ОД КРИЗЕ: У последњих пет година бележи се велики раст у сектору грађевинске индустрије у Србији
БРОЈ нових станова 2019. године је први пут у последњој деценији достигао и престигао онај из периода пре светске економске кризе. Према подацима Републичког завода за статистику изграђена су 24.803 стана, што је 4.988 више него 2008. године. Током 2019. је усељено дупло више станова него 2016, када их је било 11.332.
Руководилац Групе за статистику грађевинарства у Републичком заводу за статистику Дејана Ђорђевић, каже да ће податке за 2020. годину објавити у августу, али већ сада је познато да и у години епидемије вируса корона бројке расту.
- Током 2019. године у Србији су издате укупно 21.844 грађевинске дозволе, док их је лане било 22.625 - наводи Ђорђевићева. - Изграђена су укупно 24.803 стана у 2019. години, док ће подаци за прошлу годину бити расположиви 2. августа 2021, по завршетку спровођења годишњег истраживања о грађевинској активности.
У протеклих десет година, станоградња је била у константном паду, па се број новоизграђених стамбених јединица на годишњем нивоу смањивао од једне до две хиљаде. Опоравак је наступио 2017. године, када је изграђено 14.080 станова, што је било готово 3.000 више него годину раније. Статистика показује и да су најбоље биле оне године у којима је држава субвенционисала стамбене кредите.
Последњи објављени подаци РЗС показују да је у фебруару издато 1.516 грађевинских дозвола, што је за 6,8 одсто више него у истом периоду претходне године. Од укупног броја дозвола 78 одсто односи се на зграде, а 22 одсто на остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 66,8 одсто дозвола издато је за стамбене, а 33,2 одсто за нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове.
У фебруару је пријављена изградња 2.652 стана, а статистички подаци показују да је просечна површина изграђених некретнина око 72,9 квадрата. Проценитељ Милић Ђоковић, из Кластера некретнина, међутим, указује да у стварности, мимо статистике, купци најчешће траже станове од 30 до 40 квадрата или оне веће од 90 до 100 квадрата.
- Зато је статистички то стан од око 70, али такви се у суштини најмање и граде и траже - каже Милић Ђоковић. - Грађани углавном располажу са око 60.000 евра у кешу, а остатак новца допуњују из кредита. И то што се некретнине купују за кеш није реална слика, јер када купац пазари стан од 100.000 евра, а узео је позајмицу он новац пребацује продавцу који најчешће опет купује некретнину. Та друга особа се рачуна као кеш купац, па се тако новац из кредита врти, у просеку, четири и по пута. Зато се ствара слика да има много више купаца који плаћају готовином.
Милић Ђоковић напомиње и да се у Београду с времена на време прода и неки од станова на елитним локацијама, где квадрат кошта и више од 9.000 евра, и упозорава да таквих трансакција нема много, али да оне, када се посматра само статистика, направе потрес и створе лажну слику превисоких цена.
ПРОДА СЕ 3.500 МЕСЕЧНО
НАЈСКУПЉИ стан у новоградњи продат у првом кварталу године коштао је 1,47 милиона евра и налази се у Београду на води. Републички геодетски завод је објавио да је првих девет најскупљих станова у Србији било у Београду на води, где је био и најскупљи квадратни метар од 9.677 евра. Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у првом кварталу износио је више од 1,3 милијарде евра, што је повећање од 41,8 процената у односу на исти период лане. Промет станова заузео је највећи удео у укупним новчаним средствима са 53 процента. У укупном промету некретнина станови су доминантни са 3.500 промета месечно.
ВУЧЕ 50 ГРАНА
ПОТПРЕДСЕДНИК Грађевинске коморе Србије Горан Родић подсећа да је грађевинска активност веома важна, јер за собом повлачи још 50 индустријских грана.
- Само у Београду фали више од 15.000 нових станова, а баш због тога је грађевинарство излаз ове земље. Због велике тражње сасвим је логично да цене некретнина не падају - напомиње Родић.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (3)