Економија

УСВОЈЕН ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ФАКТУРИСАЊУ: Креће са применом од јануара 2022. године, а ево шта ће подразумевати

Б. Ца.

28. 04. 2021. у 17:26

СКУПШТИНА Србије усвојила је данас Закон о електронском фактурисању којим се сви субјекти у јавном сектору обавезују да од 1. јануара 2022. године примају, чувају и издају електронске фактуре, а приватни субјекти од 1. јануара 2023. године.

УСВОЈЕН ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ФАКТУРИСАЊУ: Креће са применом од јануара 2022. године, а ево шта ће подразумевати

Реч је о системском закону који мења начин функционисања привреде по угледу на дигиталне фактуре које се као пракса већ спроводе у Европској унији и које треба да допринесу транспарентности и правној сигурности у пословању.

Закон подразумева да ће постепено уводити обавеза рада издавања и примања електронских фактура за све оне привредне субјекте који су у систему ПДВ-а од 1. јануара 2022. до 1. јануара 2023. године.

Министар финансија Синиша Мали је рекао у расправи да ће коришћење система е-фактура бити бесплатно, а за оне привредне субјекте који желе да користе информационе посреднике они ће, како објашњава, то моћи да ураде, али ће њихов однос бити регулисан међусобним уговором, а не законом.

- Што се рокова тиче, систем ће да се уводи фазно од 1. јануара 2022. године. Сви субјекти јавног сектора биће у обавези да примају, чувају и издају е- фактуре између себе. Такође, они који су у приватном имаће могућност да издају елекронске фактуре јавном сектору уколико желе да раде са јавним сектором - рекао је Мали.

Он је навео да ће од 1. јула 2022. године субјекти приватног сетора бити оспособљени да примају и чувају е-фактуре и од јавног и приватног сектора.

- Од 1. јануара 2023. цео приватни сектор ће бити у обавези да прима и шаље е- фактуре - поручио је Мали.

Када је реч о изменама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, уместо 1. јула 2021. прописује се 1. јануар 2022. као датум почетка евиданирања е-фактура.

Усвојене су и измене Закона о осигурању, а Мали је казао да се њима решава питање друштвеног капитала у друштвима за осигурање.

-Законом се решава то питање где се друштвени капитал претвара у акцијски на следећи начин - 70 одсто тог капитала иде у корист Републике Србије, до 25 одсто запосленима и бивсисм запосленима кроз бесплатне акције и пет одсто иде акционарском фонду осим код триглав осигурања с обзиром да је удео друштвеног капитала 0,12 одсто - рекао је Мали.

Он је подсетио да Устав не препознаје друштвену својину, те да ће се на овај начин коначно завршити и заокружити правна сигурност свих оних који послују са Дунав осигурањем, а њима омогућити да боље послују.

За Закон о регистру административних поступака, који је такође данас усвојен, министар је рекао да је вазан искорак напред, и да је то регистар који представља јединствен портал са свим информацијама које су потребне корисницима јавних услуга.

- Очекујемо да ћемо побољсати позицију наше земље на разним листама које мере доступност услуга јавне управе И елиминишемо простор за корупцију - навео је Мали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације