ДЕЦА ПОБЕГНУ ЗБОГ ТРАУМА: Раније бежали са 15-16 година, а сада са 12 или 13

ЗА последњих 12 година, колико је у Србији активан европски број за пријаву нестанка детета 116000 било је 157 позива. Као што наша статистика говори, 98 одсто нестанака деце буде успешно решено, буду пронађена и враћена у своје породице, или хранитељима или у домове за незбринуту децу.

Фото: Shutterstock/Илустрација

Ово нам је гостујући у подкасту "Новости" - "Приче из хронике" испричала гошћа из Невладине организације "Астра" Марија Вукашиновић, социјална радница и члан тима за несталу децу. Они су са министарствима полиције, просвете и телекомуникација покренули кампању "Да будемо сви на броју", која се фокусира на превенцију нестанака деце и њихову заштиту.

Наша саговорница каже да је најчешћи начин нестанка малолетника бекство од куће, из хранитељских породица или из домова за незбринуту децу и то чини половину случајева. Осим таквих нестанака дешавају се и родитељске отмице, али и киднаповања од трећих особа, што је мали број случајева, највише два одсто од укупног броја.

- Разлог због ког деца беже је увек неко њихово дубље трауматично искуство и проблем, који не знају другачије да реше и верују да је то једина опција - објашњава наша саговорница. - Деца беже због односа који их муче са породицом или вршњацима, или мисле да су разочарали родитеље, или је нарушен однос поверења. Деца не лажу, не манипулишу и не беже јер желе да привуку пажњу или покажу неки бунт, већ зато што имају неки проблем. У половини породица из којих деца беже постоје злостављање и занемаривање, али то не мора да буде оно на шта сви одмах помисле, попут изгладњивања или бруталног пребијања. Довољно је да форсирате дете на додатне активности, које оно не жели. А дешавало се и да породица нема видљиви проблем а дете ипак побегне од куће, али је тада је најчешће реч о врбовању.

Вукашиновићева наводи да велики број деце буде врбован путем друштвених мрежа или кроз лажна пријатељства.

- Ниједно бекство и нестанак детета није безначајан, јер за то време може да дође до различитих облика експлоатације и да буде жртва трговине људима - каже наша саговорница. - Неки дечко се приближи девојчици и његове намере нису искрене и истините да жели романтичну везу, већ врбује девојчицу, одваја је од породице и пријатеља, она улази у свађе са блиским људима и онда нестане, оде код њега.

Наша гошћа указује да су најчешће ризици бекства да деца буду врбована како би на њима неко зарађивао, а експлоататори их користе за кривична дела, да просјаче, јер ће људи пре детету дати новац и да их принуде на пружање сексуалних услуга:

- Најчешће беже тинејџери од 12 до 17 година, а тенденција је да од куће одлазе све млађи и млађи. Некада су бежали са 15-16 година, а сада све чешће са 12 или 13. Такође, више беже девојчице и свеукупно више је њихових нестанака у односу на дечаке, око 55 одсто. Деца када побегну најчешће немају никакав план. Не падају им на памет ризици којима су изложени. Када су врбовани онда буду код те особе, а када сами побегну буду на улици или код неког пријатеља.

Вукашиновићева каже да када дете буде нађено, укључују се центри за социјални рад и сви који могу пружити подршку да се то више не догоди. У великом броју случајава та деца више не беже, а неопходна им је пуна подршка и када се врате у школу.

Подаци "Астре" говоре да четвртину нестанака деце представљају родитељске отмице.

- Разлози таквих отмица су различити - истиче Вукашиновић. - Родитељи нису разрешили своје односе и дете буде ухваћено у ту мрежу, па један родитељ да би напакостио другом задржи дете да га други не виђа, или га одведе у иностранство. Најчешће се ове отмице дешавају деци млађег узраста од две до седам година. Све је то велика траума, мада деца посебно ако су мања, нису директно ни свесна, ни угрожена, јер су са једним родитељом и немају трауму, али се осети да нешто није како треба. На срећу нема много оваквих примера и она увек буду успешно решена и дете буде враћено родитељу који има старатељство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације