Звао сам клинички центар и рекли су ми да је кадет Никола Грујић преминуо јутрос у пола десет. Као да ми се срушио цео свет, пао ми је мрак на очи. Нисам могао да верујем. У том тренутку ме зове брат Бранислава Радоша, тако се погодило, да пита како сам. Сав бес, који сам имао у себи, искалио сам на њему. Тог дана сам хтео да кренем за Београд да нађем Бранислава Радоша и да завршимо. Толико сам био бесан. Живот ми се срушио.

Коментари (0)