ЧЕКАМ ДА ЗАЗВОНИ ТЕЛЕФОН И ЧУЈЕМ "МАЈКА": Дијана Хрка у сузама милује слику страдалог сина-Нећу га сахранити у оделу, увек је носио тренерку

НИКАД га више нећу видети. Никад га нећу загрлити. Никад га нећу чути како каже "мајка". Остала сам жељна свог детета.

Foto Nikola Skenderija

Дијана Хрка држи у рукама слику свог сина Стефана и шапуће као да је ту поред ње. Сузе јој клизе низ образе, а глас дрхти. Бледа светлост свеће на трпезаријском столу обасјава другу фотографију двадесетседмогодишњег младића с плавим очима и великим осмехом. Младића који никада више неће ући у стан своје мајке на Вождовцу, јер је погинуо пре три дана када се срушила надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду.

Фото Никола Скендерија

- Свесна сам тога да нико не може да га врати, али ја причам са њим. Непрекидно разговарам са њим - Дијана ставља слику испред себе и наставља да говори:

- Устанем ујутру и причам му шта треба да радим, шта се десило. Све кажем мом Стефију, шта је било, шта треба да буде. Од јутрос смо разговарали неколико пута. Само он и ја. Мој Стефи мене чује, он мене све разуме, он је део моје душе.

Дијанин бивши супруг Милорад седи са стране у свом болу. Стефанов млађи брат Немања једва задржава сузе. Изгубио је најбољег пријатеља, братски загрљај, ослонац. Долазе рођаци и пријатељи, да поделе бол у тишини.

- Идентификовала сам га у полицији - као за себе говори Дијана. - Само сам видела његово лице. Очи су му скоро искочиле, уста су му била отворена. Препознала сам га, наравно. Мајка сам му. Била је крв изнад главе. Лежао је на левој страни. Нисам могла да гледам даље, нити је човек који ме је увео то могао. Извадили су га међу првима. Питала сам тог човека да ли је био у рушевинама. Рекао ми је: "Био је у рушевинама." Питала сам га да ли се мучио, он је слегао раменима. Не знам да ли мој син има тело, руке, ноге. Знам да ће бити у лименом сандуку. Свесна сам свега. Душа насмејана, био је весео. Свима је помагао, са свима се дружио.

Фото Никола Скендерија

Стефан се бавио грађевином. Због посла је започео живот у другом граду, а то поглавље је, нажалост, брзо завршено.

- Стефан је тог дана пратио девојку на станици или ју је чекао, не знамо - каже Дијана. - Дан раније причали смо телефоном. Ја сам се шалила са њим, јер је девојка била нова. Чини ми се да сам, док смо разговарали, видела његов осмех лепи и плаве окице. Питала сам га да ли је девојка или другарица. Он се насмејао и рекао ми да ћемо причати о томе други пут. Последње што сам му рекла било је: "Чућемо се сутра." Следећег дана, нисмо се чули. Када сам чула за несрећу ухватила ме је нервоза. Позвала сам га, али се није јављао. Звала га је и моја сестра, сестрићи. Узалуд. Касније сам отишла у вождовачку полицију. Сви су били љубазни, али деловали су узнемирено. Полицајац је тражио Немањин број телефона, питао ме је да ли сам дошла сама. Рекла сам му да идем у Нови Сад и упитала га да ли је оно што мислим. Он је климнуо главом и почео да плаче. Дошла је Хитна помоћ и дали су ми таблету. Отишла сам са пријатељима у Нови Сад.

Фото Никола Скендерија

Стефанови родитељи су огорчени јер због папирологије још нису успели да организују сахрану. У погребном предузећу у Београду им је речено да са новосадским сарађују као да су у две различите државе.

- Нико нас није позвао из погребног, нико од званичника да изрази саучешће. Бар да нам се неко обратио - каже Дијана. - Криво ми је што ме нико из погребног није позвао и рекао: "Дођите у понедељак да преузмете тело вашег детета". Отац је тражио да види тело, нису му дозволили. Игром случаја срели смо јавног тужиоца коме сам рекла да се надам да ће да казни кривце. Моје дете нико неће вратити, али желим да се ово заустави да друга деца не би страдала.

На одласку, Дијана нас испраћа погледом и речима:

- Чекам да зазвони телефон и чујем "мајка". Нећу га сахранити у оделу. Он је увек носио тренерку и патике. Обавезно ћу му ставити качкет.

БОНУС ВИДЕО - БРОЈ ЖРТАВА И ТОК НЕМИЛИХ ДОГАЂАЈА: Шта до сад знамо о трагедији у Новом Саду

Препоручујемо

Несреће

0 7

ВАЛЕНТИНА, САРА И ЊИХОВ ДЕДА БИЋЕ САХРАЊЕНИ У ИСТОМ ДАНУ: Туга у Ковиљу, Ђорђе једва скупио снагу да идентификује ћеркице и оца (ФОТО)

04. 11. 2024. у 11:59

Друштво

0 41

"ДЕВОЈКА СА КРИЛИМА" СЕ ОБРАТИЛА ЈАВНОСТИ: Дејана завршила у колицама, па упутила емотивне речи о трагедији у Новом Саду (ФОТО)

03. 11. 2024. у 17:49

Србија

0 8

САМО ДА НАША АЊА ПРЕЖИВИ: Цео Параћин уз суграђанку тешко повређену у урушавању надстрешнице Железничке станице у Новом Саду

03. 11. 2024. у 14:45

Несреће

0 12

ЈЕЦАЈИ МИЛОШЕВИХ СЕСТАРА ПАРАЛИ НЕБО: Тужна поворка, завијена у црно, на вечни починак испратила трагично страдалог младог фудбалера (ФОТО)

03. 11. 2024. у 14:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације