ОКРШАЈ КУМОВА У СУДНИЦИ Спасојевић Миљковићу: Рекао си ми да си убио Властимира Милошевића, возио си блиндирани ауто из страха

ДАНАС је настављено суђење клану Веље Невоље, а за говорницу је изашао Спасојевићев кум, Марко Миљковић како би му постављао питања.

Фото: Инстаграм

Миљковић испитује кума о Властимиру Милошевићу

Миљковић: Прећи ћу на Властимира Милошевића, које године је била моја свадба?

Спасојевић: Не сећам се

Миљковић: Шта сам ти рекао, како ћу да убијем Милошевића?

Спасојевић: Рекао си да ћеш да га убијеш оружјем на улазу зграде, сигурно нећеш да га јуриш ножем, нисмо детаљисали о моделу оружја

Миљковић: Да ли сам ти то рекао пред Песком?

Спасојевић: Одвојио си ме са стране

Миљковић: Да ли од тога дана почињеш да наступаш по мојим наређењима?

Спасојевић: Тада почињемо да се виђамо, криминалне радње моје крећу тада од 2016. убиством Властимира Милошевића.

Миљковић: Шта си ми рекао на констатацију "или си са мном или против мене"?

Спасојевић: Шта да кажем, увукао си ме сазнањем да ћеш некога убити. Рекао сам "добро с тобом сам".

Мииљковић: Како си са мном ако упозораваш Властимира?

Спасојевић: Покушао сам да га упозорим.

Миљковић: Да ли си ми рекао да је Властимир наоружан?

Спасојевић: Не сећам се, знао си то, да има револвер.

Миљковић: Јел си страхова када си га упозорио?

Властимир Милошевић убијен на шинама у Улици 27. марта, Фото М. Анђела/ Архива

Спасојевић: Страховао сам, то је било пре него што ће Веља да уђе у целу причу.

Миљковић: Рекао си "знао си да си у проблему ако ме одбијеш", шта то значи?

Спасојевић: По 1001 пут ћу да ти кажем, плашио сам се да ћу завршити онако како си урадио и са Властимиром.

Миљковић: Види, ако сам ја наводно убио Властимира после тога, како си могао пре да се плашиш?

Спасојевић: Ја нисам био неко из криминогене средине, плашио сам се. Поштовано веће, кад неко мртав озбиљан планира убиство некога и шта да очекујем, да ћу да добијем чоколаду? Нећу сигурно, могао сам да имам само проблем.

Миљковић: Бави се спекулацијама.

Миљковић: Рекао си да сам ти рекао да опсервираш кретање Милошевића у тих годину дана? Шта си радио, уписивао?

Судија: Рекао је.

Миљковић: Променио је причу, конкретно како си из стана пратио како се креће?

Спасојевић: Код комшинице у приземљу сам боравио неко време, ти зидови су танки, све се чује. Власта је био громада од човека, пошто је он био горе на последњем спрату, кад се креће одзванја зграда, није било много станара. Један стан до Власте је био напуштен стан и једна комшиница. Просто сам чуо када се неко пење, видео сам га пар пута.

Миљковић: Судија, зар није чудно да дође да ми прича да је чуо човека како лупа, па каква је то опсервација.

Спасојевић: Трудио сам се да ти не дајем праве информације.

Миљковић: Значи лагао си ме годину дана.

Спасојевић: Тебе јесам.

Миљковић: Јесмо ли се ја и Милошевић посвађали?

Спасојевић: Ја сам довео и Милошевића и Миљковића и Беливука да доврше ту зграду, да узмем тај недовршени стан а да Властимир узме стан у ком је био на конту тога. Мислим..

Миљковић: Шта мислиш?

Спасојевић: Мислим свашта.

Миљковић: Не мислиш ти ништа.

Миљковић: Ко је извршилац убиства?

Спасојевић: Ти си ми рекао да си га ти убио

Миљковић: Што ја Ковачу дајем скицу, када он наводно не учествује у убиству?

Спасојевић: То је питање за тебе, не знам што си му дао скицу.

Судија: Ови детаљи нису битни.

Фото: Приватна архива

Миљковић: Јесу битни мени, овде прича да сам убио а ја сам правоснажно ослобођен за то убиство. Пустили сте га да овде прича два дана, нисам суицидан али ми је дошло тамо да се убијем колико је смарао са глупостима. Како смо звали Мирка Којића, Вепар или Свиња?

Спасојевић: Када сам био у Атини, сазнао сам да је Којић у бункеру, у Ритопеку, видео сам слику. Сад се хватамо да ли је Вепар или Свиња, а да ли је неко убијен то није битно. Ево Свиња.

Миљковић: Ко је њега тако звао?

Спасојевић: Вељко ми је рекао да сте отели Свињу

Миљковић: Која је његова улога у убиству Милошевића?

Спасојевић: Када смо били у твојој недовршеној кући, није још било струје, вадио је пиштољ, ваљда да ме заплаши.

Миљковић: Јер Мирко члан ове групе?

Спасојевић: Не знам, учествовао је у убиству Милошевића.

Миљковић: Рекао си да се касније прикључио Вељко у убиство Милошевића?

Спасојевић: Јесте, средином 2016. Не знам која је улога његова била, долазио је и он блиндираним аудијем, повремено смо се састајали, да кажем где сам и када видео Власту.

Миљковић: Кажеш да сам те послао у Гаучосе да се зближиш с Властом и да му однесеш два грама кокаина? Зашто?

Спасојевић: Знао си да Власта воли кокаин, па си ме послао да му однесем. Исто си ме слао и када је био болестан да му носим воће кући да би што пре изашао да га убијеш, то и Властина жена Виолета може да потврди.

Миљковић: Кажеш да је то вече када си ишао у Гаучосе требало да се изврши?

Спасојевић: Јесте, план је био у згради.

Миљковић: Када си га упозорио, јеси ли му рекао конкретно да сам ја?

Спасојевић: Рекао сам му да му радиш о глави, да се спремаш да га ликвидираш.

Миљковић: Све си му то тада рекао? Јеси ли рекао да и ти учествујеш са мном?

Спасојевић: Не знам да сам му баш рекао "еј ја те пратим".

Миљковић: Што када ниси желео да се то деси, њему ниси показао телефон с ког си ми слао?

Спасојевић: Зато што је постао насилан, извадио је револвер и рекао "боли ме она ствар".

Судија је питала Миљковића колико још жели да испитује о Милошевићу, јер његово убиство није предмет оптужнице, на шта је протествовао Миљковић:

- А њега сте пустили да прича, мени је битно све што је рекао овде - рекао је Миљковић.

Судија: Не можете са мном да се расправљате, наставите.

Миљковић: Колико си пара добио за Милошевића?

Спасојевић: Ништа.

Фото: Принтскрин

Миљковић: Ниси желео да се то деси, а зашто си наставио да опсервираш?

Спасојевић: Давао сам ти погрешне информације.

Миљковић: Јеси ли ишао да изјавиш саучешће супрузи?

Спасојевић: Био сам и на сахрани.

Миљковић: Ишао си на сахрану и изјавио саучешће жени човека у чијем си убиству учествовао?

Спасојевић: Рекли сте ми да идем да не будемо сумњиви.

Миљковић: Лажов.

Миљковић: Јел твоја тадашња девојка видела постављену камеру?

Спасојевић: Јесте.

Миљковић: Предлажем је за сведока.

Спасојевић: Ја не увлачим овде људе који немају везе, могу и ја пуно тога о твом паралелном животу да кажем.

Миљковић: Где си био то јутро кад се десило убиство?

Спасојевић: У стану брата

Миљковић: Како си сазнао за убиство?

Спасојевић: Кад сам се пробудио имао сам шта да видим у вестима

Миљковић: Не знаш друге детаље убиства?

Спасојевић: Ти си ми рекао да си ти.

Миљковић: Кажеш да ниси својом вољом учествовао у убиствима, него чијом?

Спасојевић: Нисам желео то, али сам увучен, свакоме у овој судници то може да се деси. Ја сам бирао, из мог угла, мање зло.

Миљковић: Да ли ти је неко претио?

Спасојевић: Осим да ће ми копати очи и да ће ме пребити, нико.

Миљковић: Ако ти нико није претио, како си закључио да си угрожен?

Спасојевић: Ево, да кажем, што си се ти возио блиндираним колима? Плашио си се да те неко не убије. Ја нисам имао новца за блиндирана кола, ја нисам из криминалне средине, ја сам из радничке породице.

Фото: З. Јовановић

Миљковић: Ја сам возио блиндирани ауто из сопствене безбедности.

Миљковић: Како си реаговао на вест тада да смо ухапшени за Милошевића?

Спасојевић: Уплашио сам се да не помислите да сам вас ја наместио. Доминантан је био страх да ће неко да ме убије.

Миљковић: Зашто си сматрао да ми мислимо да си нас наместио?

Судија: Одбија се питање.

Миљковић: Што се одбија? Ми знамо да је лабилан, знамо да је лажов, и када изађем из затвора опет идем код њега. По изласку из притвора ко је иницирао контакт и виђање?

Спасојевић: Ја.

Миљковић: Шта смо причали.

Судија: Одбија се.

Миљковић: Ако ћете да ми одбијате свако питање, нећу да питам.

Судија: Ви сте се уморили, прекидамо за данас и настављамо сутра.

После паузе, шесторица стражара увела су Миљковића поново у судницу.

Миљковић: Да ли познајеш некога са надимком Грин Ерор?

Спасојевић: Виђао сам га на стадиону, буцкаст је.

Миљковић: Да ли је продавао наркотике?

Спасојевић: Немам сазнања

Миљковић: Изјаснио си се коме си предавао дрогу, јеси ли узимао новац?

Спасојевић: У неким приликама да, а онда сам га предавао Вељку Беливуку или Ђенералу.

Миљковић: Да ли ти је познат надимак Ледени?

Спасојевић: Не

Миљковић: А Фрозен?

Спасојевић: То је Лалићев друг

Миљковић: Да ли знаш презиме било кога ко није на оптужници?

Спасојевић: Не разумем питање, то су твоји закључци

Миљковић: Добро, демантуј ме

Миљковић: Када си сазнао да је Небојша Јанковић, Небојша Јанковић?

Спасојевић: Знао сам га као Шоне и Хел, овде сам сазнао да је Небојша Јанковић.

Миљковић: А Драганић Владе?

Спасојевић: Није ми рекао презиме

Миљковић: Да ли се сећаш да је Лалић имао своје раднике који су за њега продавали дрогу?

Спасојевић: Знао сам само да ради скај

Миљковић: Да ли ти се неко поверавао осим мене и Вељка?

Спасојевић: Нисте ми се поверавли, коментарисали сте.

Миљковић: Рекао си да никада унапред ниси знао ко ће бити ликвидиран, али ти Вељко каже да прича са Звицером и да ће убити Кожара и Хаџића? Нелогично је.

Фото: З. Шимунец

Спасојевић: Како то да објасним.

Миљковић: Да ли си сарађивао са полицијом када си ухапшен?

Спасојевић: Нисам.

Миљковић: А са Тужилаштвом за организовани криминал?

Спасојевић: Нисам, ћутао сам.

Миљковић: А када су била проширења истраге?

Спасојевић: Негирао сам.

Миљковић: Како тада ниси знао а сада знаш?

Спасојевић: Куповао сам време, све сам знао и тада. Има много људи и даље напољу, који су на слободи а праве су убице.

Миљковић: Како сада не страхујеш?

Спасојевић: Непријатан је осећај, живећу заувек са тим, али мислим да сам безбедан сада, као што је Вељко коментарисао на шетњи овде иза ових зидина да ће нас доживотно гањати и да нећемо моћи да се сакријемо од вас.

Миљковић: Од кога?

Спасојевић: Од вас, тебе и њега.

Фото: Приватна архива

Миљковић: Рекао си да си носио експлозив за Јована Вукотића?

Спасојевић: Ти си ми објашњавао, показивали сте ми и дрон.

Миљковић: Како је изгледао дрон?

Спасојевић: Сивкасте боје, имао је и мину МРУД, показивали сте ми слике на интернету. Јасно се види дрон и зелени Мруд, са исписаним словима на тој минској направи.

Миљковић: Судија, да не кажем сада да лаже, али видеће се, где пише МРУД?

Спасојевић: Изврћу се речи сада, видео сам да пишу нека слова, рекао си ми и знам како изгледа.

Миљковић: Помињао си експлозивну направу у Панчеву?

Спасојевић: Преузео сам је у пежоу 207, у хаубу сам га ставио.

Миљковић: Јел се ниси плашио да се не детонираш?

Спасојевић: Па размишљао сам, више да ме не дигну, али дали сте ми одвојено упаљач.

Миљковић: А даљинац?

Спасојевић: Не, само упаљач.

Миљковић: За оружје је то то што си рекао?

Спасојевић: Питаш мене? Па ваљда си пратио јуче суђење

Миљковић: Јеси ли потписао за оружје?

Спасојевић: То је питање за тужилаштво, није за мене, исто сам испричао што и овде. Нисам потписао за оружје, прво су нас оптужили све па сам ја пристао да сарађујем

Миљковић: Рекао си да си мени и Марку Будимиру предао оружје у Панчеву?

Спасојевић: Тако је, ал не сећам се датума јер је небитно превожење експлозива у односу на убијање људи

Миљковић: А мислио си да ћемо да те дигнемо у ваздух?

Спасојевић: Ја сам сваки пут када сам негде полазио мислио да ћете да ме убијете, јер сте толико покварени, ето.

Миљковић: За кога је био намењен тај експлозив?

Спасојевић: Не знам, ти то знаш боље.

Миљковић: Ја не знам ни да је донет.

Миљковић: Да ли си имао још неку улогу за Вукотића?

Спасојевић: Не.

Миљковић: Зашто смо ти онда уопште причали?

Спасојевић: Не знам.

Напета атмосфера, судија смирује Миљковића

Иначе, у судници влада изузетно напета атмосфера између Марка МИљковића и његовог кума, сведока сарадника Николе Спасојевића, због чега судија мора често да реагује и да смирује Миљковића. Између њих двојице све време стоје четворица стражара.

Миљковић: Да ли си се ти нама некада поверавао за неко кривично дело?

Спасојевић: Не

Миљковић: Када си носио то оружје, експлозив?

Спасојевић: Не знам, 2019., 2020.

Миљковић: Одлично. Да ли си имао проблеме са Лаиновићем?

Спасојевић: Јесмо, посвађали смо се око игрице коју смо играли, он из Македоније ја из Београда. Он се изнервирао око игрице, почео да ми вређа мајку и обрисао ми игрицу.

Миљковић: Да ли си му дуговао новац?

Спасојевић: Не.

Миљковић: Знаш да не смеш да лажеш. Јеси ли некада видео цијанид?

Спасојевић: Не.

Миљковић: Где би себе ставио на место у групи?

Спасојевић: Ја сам признао то што јесам, не видим себе ни изнад ни испред Лалића и Хрватина

Фото: Принтксрин

Миљковић: Реци ми датум када Вељко баца столице по ресторану?

Спасојевић: Негде крајем деветог месеца 2020. Не знам ко је све био ту, ту сте били ти и он, увек сте ти и он. Марко Миљковић Кратос и Вељко Беливук Сопрано су издавали сва наређења, почео је да дивља рекао бежи

Миљковић: Тад се ниси плашио?

Спасојевић: Јесам, рекао сам све али сам решио

Миљковић: Видите како је сада храбар, не плаши се више

Спасојевић: Ако баш хоћеш да знаш, одлично ме штите

Миљковић: По чијем налогу си прошао обуку за руковање оружјем?

Спасојевић: По својој одлуци, волео сам оружје и хтео сам да радим обезбеђење.

Миљковић: Ко те учио да пуцаш? Јеси ли ишао у Пожаревац на стрелиште?

Спасојевић: Не сећам се.

Миљковић: Јел те обучавао Јанковић?

Спасојевић: Није ме обучавао, јесмо били у стрељани у исто време, то је легална стрељана али је он био својим послом, ја својим. Био је ту и Буца, тад смо се као и упознали јер је Јанковић водио рачуна да буде инкогнито

Миљковић: Да ли си ишао на такмичења?

Спасојевић: Јесам.

Судија је међутим одбила ово питање, иако је сведок сарадник одговорио, наводећи да не види због чега је битно да ли је ишао на такмичења у пуцању.

Фото: Принтскрин

Миљковић: Ко је организатор криминалне групе?

Спасојевић: Ја сам доживљавао тебе и Вељка, ви сте се питали за све, ведрили сте и облачили. Ви сте одлучивали за све, други су могли само да додају идеје

Миљковић: Рекао си да новац ниси добио?

Спасојевић: Рекао сам да јесам.

Миљковић: Колико си новца добио за превоз пушке, дроге и експлозива?

Спасојевић: Хтео си да частиш, нисам узео.

Миљковић: Да ли си имао претње од кад си престао да долазиш на стадион?

Беливук претио да ће ми брата прегазити колима

Спасојевић: Нисам ја, али јесте мој брат који је радио на изградњи Вељкове куће поред твоје. Једном се Вељко наљутио, јер је мислио да смо се уградили, а ја сам му нашао извођаче. Мој брат му је радио ограду и све друго, та жена која је добила посао га је частила 1.500 евра. Вељко се у једном моменту наљутио због столарије, договорили смо цену од 35.000 евра, на шта је Вељко пристао. Вељко је тада био на летовању са супругом и рекао је мом брату да ће га прегазити колима и да неће одговарати ни један дан.

Миљковић: Питао сам да ли је теби неко претио?

Спасојевић: Ви то не ради тако.

Миљковић: Јесмо ли се срели после када си почео да радиш у транспорту новца?

Спасојевић: Јесмо, добро си ме подсетио, Вељко ми је показао слику једне куће и питао да ли у њој радим обезбеђење, била је слична као једна у којој јесам радио, повукао се за уво и то ми је био знак да нешто сумњате.

Миљковић: Да ли је неко проверавао твоју лојалност групи?

Спасојевић: Не знам, Вељко ми је причао на Крфу, питао ме је за тебе "да ли је Марко стварно толико суров".

Миљковић: И шта си му рекао?

Спасојевић: Да волиш да будеш битан у друштву, тражио сам дипломатски одговор да не испадне да оговарам кума, иако сам мислио другачије.

Миљковић: Значи, опет си лагао.

Спасојевић: Да када треба да сачувам главу.

Миљковић: Јесам ли ти претио после стадиона?

Спасојевић: Комуницирали смо још мало, питао си да ли се лечим, јер си ми тада на стадиону када сам рекао да не могу више бацио 50 евра и рекао да идем да се лечим

Миљковић: Да ли си могао да одеш у сваком тренутку, као што си отишао?

Спасојевић: Човек има 1.000 опција увек у животу.

Миљковић: Ово није одговор.

Спасојевић: Јесте, одговорио сам.

Миљковић: Да ли си могао у сваком тренутку?

Спасојевић: Ево, одговорићу, дигао сам руку на себе и нисам успео да се самоубијем. Спасила ме тадашња вереница и хвала јој на томе. Тада сам рекао да вам саопштим да не могу више.

Фото: Инстаграм

Миљковић и кум у клинчу

Миљковић: Какве су свеске у којима си писао тужилаштву?

Спасојевић: Једна је са мотоциклистом, друга без корица, на коцке, пошто ћеш и то да ме питаш.

Миљковић: Коме си предао ту свеску?

Спасојевић: Не могу да се сетим, тужилаштву.

Миљковић: Да ли си водио полицију у Сурдук?

Спасојевић: Нисам, нисам никада излазио из притвора, док Драганић јесте.

Миљковић: Да ли си први пут у тужилаштву на сликама видео кућу у Сурдуку?

Спасојевић: Не, видео сам је и када сам био тамо са вама, нисам водио полицију за разлику од Драганића.

Миљковић: Колико си зарадио новца за време дружења са нама?

Спасојевић: Не знам.

Миљковић: Колико кошта пиштољ који ти је одузет и ко ти га је купио?

Спасојевић: Милинко Брашњовић ми га је купио за 120.000 динара, он је пуно бољи човек, али је на жалост одлучио да убија.

Миљковић: Кога је убио?

Спасојевић: Био је у Атини, требало је и на Крфу. Ја сам га последњи пут видео када сам га водио на пребац у Турску. И тада сам Вељку писао да се плашим, он ми је одговорио "да си близу сад бих ти очи ископао", ето колико су фини. Када сам био у Скопљу код њих, и тада су ми причали ко је кога убио.

Миљковић: Јел' ти неко некада тражио да убијеш?

Спасојевић: С Милинком Брашњовићем си коментарисао за мене "још само куме од тебе да направимо убицу"

Миљковић: Јеси ли се с нама дружио из користи?

Спасојевић: Више сам око вас имао муке и трошка него користи.

Миљковић: Када и од кога си добио скај телефон?

Спасојевић: Од тебе сам добио телефон, а дистрибутер је био дечко Катазма из Миријева.

Миљковић: Значи, користио си га скоро годину и по дана, јеси ли платио икада продужење?

Спасојевић: Не, то сте ви плаћали.

Миљковић: У каквим си односима био са Срђаном Лалићем?

Спасојевић: У другарским, здраво-здраво.

Миљковић: А са Хрватином?

Спасојевић: Видео сам га пар пута.

Foto: Фото: М. Анђела

POGLEDAJ GALERIJU

Миљковић: Да ли си ти сређивао ресторан Партизан и какав је био?

Спасојевић: Био је руина, када се оформила та група Из Принципа, то је замишљено као место где би се скупљали навијачи, да не седе по парковима. Унутра је био лом, то је била лепа замисао.

Миљковић: Рекао си да си са Драганићем чистио машину? Да ли си приметио на којој руци Драганић има оштећења?

Спасојевић: Нисам загледао

Миљковић: Да ли си ишао са нама на митинге и паљење бакљи?

Спасојевић: Никада.

Миљковић: Да ли си довео двојицу да иду са нама на митинге?

Спасојевић: Не, никада.

Миљковић: Зашто су ти упечатљиви 3. и 10. август?

Спасојевић: Зато што су за недељу дана убијена два човека, иначе не памтим датуме, али ми је то било упечатљиво.

Миљковић: Ко те је звао да кречиш канцеларију на стадиону?

Спасојевић: Вељко ме звао, рекао је да смо готови ако полиција упадне, ушао сам у просторију, видео крв на зиду.

Миљковић: Како си установио да је крв, јеси ли лизнуо?

Foto: Фото: Д.Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Спасојевић: Много пута сам видео крв, у Ритопеку сам видео толико крви да знам.

Миљковић: Где си видео капљице крви у Ритопеку?

Спасојевић: Било је по зидовима, Драганић је брисао.

Судија: Лалићу, рекао је.

Миљковић: Судија, немојте тако, ја нисам Лалић.

Миљковић: Да ли знаш даљу судбину тог момка, пошто кажеш, кога отмемо ми га убијемо?

Спасојевић: Нисам се бавио даљом судбином, али је било једноставно, ко је у Ритопеку зна се шта иде даље.

Миљковић: Како си знао да је особа која је била на стадиону у Ритопеку?

Никола Митић отет на стадиону, па убијен у Ритопеку

Спасојевић: Имао сам искуства из ранијих убистава, знао сам ваш модус. Што се тиче те отмице, Никола Митић је једини који је ту отет па убијен. Било је и других људи које сте ту тукли. Отели сте и Глигоријевића, и Гоксија, и Михајловића.

Миљковић: Реци ми да пређемо на ово, када постајеш члан групе?

Спасојевић: Када си ми саопштио да желиш да убијеш Власту 2016. Ти си ме увукао у то, прихватио сам из страха

Миљковић: Како се звала група?

Спасојевић: Био си ти, био сам ја, био је Мирко Којић, био је Ковач, после се појавио и Беливук. Криминална група је група која се ваљда бави криминалом, ја сам тада присутпио свему томе.

Миљковић: Јеси ли ишао на утакмице Партизана?

Спасојевић: Одговорио сам већ, ишао сам и на стадион и на гостовања.

Миљковић: На који начин си постао члан ове наводно организоване криминалне групе?

Спасојевић: Објаснио сам ти, ја нисам правник и не правим разлику. Ми смо били навијачка група Из Принципа, а сви ови људи иза стакла који јесу били навијачи и убијали су, јесу се бавили криминалом.

Миљковић: Помиње се кавачки клан, како ти то знаш?

Фото: В. Н.

Спасојевић: Био сам на Крфу, Беливук ми је рекао да се дописује са Радојем Звицером, који је био на скају Борн.

Миљковић: Да ли си присуствовао састанцима криминалне групе?

Спасојевић: Био сам када су се причале неке ствари, али избегавао сам то. Мени сте додељивали улоге, позовете ме ти или Вељко и кажете "требаш ми дођи". Марко и Вељко су ми додељивали улоге, они су били Алфа и Омега.

Миљковић: Да ли си у оквиру ове наводно организоване криминалне групе имао унапред одређену улогу?

Спасојевић: Када ме позовете и кажете шта да урадим, ја урадим. За Горана Михајловића, Вељко је послао поруку да му требам. Вељко и ти сте ми давали улоге, ти си ми дао за Величковића, за Митића Вељко, за Глигоријевића исто он.

Миљковић: Коју улогу су имали остали, Лалић, Хрватин?

Спасојевић: Нисам обраћао пажњу, рекао све већ.

Спасојевић: Вељко је рецимо за Глигоријевића рекао да смо се огрешили, а да си ти и даље тврдио да је он крив, то ми је причао на Крфу. Када смо били на Крфу, вече уочи тога што смо требали да извршимо егзекуцију, а одустали смо јер Вељко није хтео да учествује јер се наводно офирао јер је обилазио плаже, па Јанковић није хтео јер није хтео Вељко, па ја нисам хтео наводно јер глисер има ГПС и онда је Вељко тражио да пишем људима из Црне Горе да одустајем.

Миљковић: Колико си често долазио на стадион?

Спасојевић: Врло често, био сам и независно од вас

Миљковић: Да ли си користио ресурсе групе?

Спасојевић: Слушај Марко, не знам

Миљковић: Слушај Спасојевићу, Лалић је рекао да су сви користили ресурсе?

Спасојевић: Лалић је Лалић, ја сам ја. Користио сам у смислу да сам седео у просторијама

Миљковић: Да ли си када си крећио први пут приметио мрље крви?

Спасојевић: Приметио сам рупу од метка, то се причало као анегдота, да је Вељко пуцао у неког момка

Миљковић: Да ли си ти активан чан организоване криминалне групе?

Спасојевић: Јесам, учествовао сам у свему.

Раста долази на рочиште / Фото И. Маринковић

Спасојевић радио као Растин бодигард

Миљковић: Да ли си радио приватно обезбеђење? Чувао неко лице?
Спасојевић: Јесам, чувао сам Стефана Ђурића Расту.
Миљковић: Расту си рекао, јеси ли радио за плату?
Судија: Шта је нама битно сада што је он радио за Расту?
Миљковић: То су питања кредибилитета, каже да се не дрогира, а дрогира се.
Спасојевић: Ја судија желим да одговорим, рекао сам у тужилаштву да сам у периоду школе пробао кокаин и спид
Миљковић: Ко те запослио код Расте и колико си зарађивао?
Спасојевић: Преко Ђенерала, јер је његов друг Маки обезбеђивао.
Миљковић: Јеси ли нама давао паре од тога?
Спасојевић: Не
Миљковић: Јеси ли вратио Расти паре?
Спасојевић: Јесам, 800 евра, звао ме Драган Секулић, био је врло непријатан.

Миљковић: Какве су свеске у којима си писао тужилаштву?
Спасојевић: Једна је са мотоциклистом, друга без корица, на коцке, пошто ћеш и то да ме питаш.
Миљковић: Коме си предао ту свеску?
Спасојевић: Не могу да се сетим, тужилаштву
Миљковић: Да ли си водио полицију у Сурдук?
Спасојевић: Нисам, нисам никада излазио из притвора, док Драганић јесте.
Подсетимо, Владе Драганић власник куће у Ритопеку, наводно се нудио раније за сведока сарадника, али тај статус није добио.
Миљковић: Да ли си први пут у тужилаштву на сликама видео кућу у Сурдуку?
Спасојевић: Не, видео сам је и када сам био тамо са вама, нисам водио полицију за разлику од Драганића.

Фото: Н. Скендерија

Марко Миљковић испитује Спасојевића

Са својим излагањем је завршио Бојан Хрватин, а већ неколико суђења уназад говори о злочинима сведок сарадник Никола Спасојевић који је кум Марка Миљковића. Кум сведока сарадника Марко Миљковић је након сведочења изашао да поставља Спасојевићу питања.

Миљковић: Да кренемо Спасојевићу, прво ми је запарао уши, па да те питам онда, рекао си да ћемо да пакујемо кофере ако Александар Вулин дође за министра, ко је то причао?
Спасојевић: Причали сте на стадиону, ти, Вељко.
Миљковић: Да ли смо ишли у исто одељење, колико смо били блиски?
Спасојевић: Нисмо ишли у исто одељење, дружили смо се у Крњачи.
Миљковић: Где си живео?
Спасојевић: На Цераку.
Миљковић: Откуд ти у Крњачи?
Спасојевић: Долазио сам код тебе, и код друга, твог кума.
Миљковић: Да ли си био насилан у школи?
Спасојевић: Тукао сам се, ако то питаш.
Миљковић: Да ли си склон лагању?
Спасојевић: Не.
Миљковић: Да ли си био љубоморан, када си имао девојке?
Спасојевић: Да ли судија треба да причам о свом љубавном животу?
Миљковић: Чисто после ових имагинаријума да видите о каквој је особи реч.
Спасојевић: Био сам љубоморан, али нисам правио сцене.
Миљковић: Да ли си ишао код психијатра некада?
Спасојевић: Не, ако мислиш на то што сам вама причао да јесам, доћи ћемо и до тога. Када сам дошао тај дан на стадион да кажем да не могу више да учествујем у томе, да имам психичке проблеме, јер ствално више нисам могао да издржим да учествујем у томе, Марко ми је бацио 50 евра на то и рекао "иди лечи се".
Миљковић: Видиш да си склон лагању?
Спасојевић: Тада сам слагао да бих преживео.
Миљковић: С ким си почео да радиш обезбеђење?
Спасојевић: С тобом.
Миљковић: Јеси ли претукао некога?
Спасојевић: Колико смо људи пребили на вратима...
Миљковић: То ти није било стресно?
Спасојевић: Не као када смо касапили људе.
Миљковић: Кога смо ми касапили.
Миљковић: Да ли се бојиш притвора?
Спасојевић: Није ми пријатно, мало је клаустофобичан.
Миљковић: Значи бојиш се. Јеси ли плакао у притвору и говорио да ћеш да се окачиш?
Спасојевић: Куповао сам време себи, јесам плакао, али је прича за вас била да ћу да се окачим.
Миљковић: Ето, склон си лагању. А које си лекове пио?
Спасојевић: Ривотрил, лагао сам те да сам пио друге лекове, да ми не би стално говорио кроз прозор док смо били у притвору. Говорио си да ћеш ти да нас извучеш, добацивао си да не говорим за Власту.
Миљковић: Јеси ли ми ти рекао да ти је девојка имала удес са тужиоцем?
Спасојевић: Да, али не како ти хоћеш да представиш, то је тужилац из Аранђеловца, био је пијан, а не како ти хоћеш да представиш да је то био притисак тужилаштва на мене
Миљковић: Када си први пут кренуо на утакмице и за кога си навијао?
Спасојевић: Давно је то било, с неким момцима с Карабурме
Миљковић: Да ли си после средње школе радио на броду?
Спасојевић: Јесам, кратко време
Миљковић: Да ли си пловнио целим током Дунава и Саве кроз Србију?
Спасојевић: Јесам.
Миљковић: Јеси ли пролазио кроз Сурдук?
Спасојевић: Јесам, нисам обраћао пажњу на назив места.
Миљковић: Да ли си позајмљивао новац од мене, Вељка и осталих иза стакла?
Спасојевић: Не знам каква су ово питања.
Миљковић: Ниси ти овде да мислиш, опомените га, какви су ово одговори.
Миљковић: Јеси ли позајмио новац?
Спасојевић: Јесам од тебе 2.000 евра, за струју и да платим кирију, ја сам подстанар за разлику од тебе.
Миљковић: Судија, какви су ово одговори.
Миљковић: Судија, какви су ово одговори
Спасојевић: Позајмио сам још једном, за куповину аутомобила. После голфа који сам добио, оставио сам га Марку, после повратка са Крфа хтео сам што пре да се отарасим аутомобила, јер су му тапацирунзи били разваљени, па ми је било сумњиво. Продали смо га Аци, а они су ми додали паре да купим ауди, 4.500 евра.
Миљковић: Јеси ли нам вратио 4.500?
Спасојевић: Последњи пут када сам био на стадиону, када сам рекао да не могу више, рекао сам ево вам ауто, само ме пустите да изађем из групе
Миљковић: И јесмо ли узели?
Спасојевић: Нисте
Миљковић: Јеси ли позајмио паре за сахрану оца?
Спасојевић: Јесте, 400 евра, тада си био у Доминиканској Републици са Лазаром Космајцем
Миљковић: Јесмо ли ти нудили новац да ти девојка одржава трудноћу?
Спасојевић: Јесте
Миљковић: Јеси ли узео?
Спасојевић: Не, зато што је абортирала. Судија, докле више о приватном животу
Миљковић: Зашто си се дружио са нама?

Спасојевић Марку: Остајао сам са вама јер сам се плашио

Спасојевић: Ви сте манипулатори, на крају сте ме третирали као батлера, када вам се једе пица да тркне Спале да купи. Теби хвала, чуо сам од Бојана овде да си ми ти спасио живот, али остајао сам са вама јер сам се плашио.

Миљковић: Зашто си ме звао да ти будем кум? Јеси ли Вељка звао да ти буде венчани кум?
Спасојевић: То је било 2020. звао сам га.
Миљковић: Толико о страху.
Спасојевић: Непријатељи се држе ближе од пријатеља.
Миљковић: Добро, држаћемо те близу. Рекао си да си са породицом о трошку Веље, са његовом породицом, јеси ли био уплашен?
Спасојевић: Мислио сам, идемо легално, иде моја девојка, Марков отац ми даје пуномоћје, размишљао сам не би ме тада убили. А опет, ко одбије код вас је пролазио јако лоше.
Миљковић: А овде нисмо могли да те отмемо?
Спасојевић: Могли сте где сте хтели. Свакако сам имао страх у сваком моменту, размишљао сам константно о вама.
Миљковић: Када си почео да се плашиш мене?
Спасојевић: Од Властимира Милошевића, када си рекао "или си са мном или против мене", ја сам то схватио као претњу
Миљковић: Зашто онда прекидаш дружење са мном?
Судија: Изјаснио се 50 пута о томе.
Миљковић: Јесам ли ја убио Властимира?
Спасојевић: Ниси, али ја се у овој причи нисам декларисао као криминалац, али си умео да будеш насилан. Када неко дође да ти саопшти да хоће да убије венчаног кума, како да схватиш
Миљковић: Јеси ли се плашио да ћу да те убијем, или ударим да паднеш у нествест?
Спасојевић: Када неко убије венчаног кума све је јасно
Миљковић: Зашто ми тебе нисмо убили?
Спасојевић: Рекао је Бојан Хрватин да си ме ти сачувао
Миљковић: Када престајеш дружење са нама?
Спасојевић: Негде новембар 2020.
Миљковић: Јеси ли тада живео у страху?
Спасојевић: Још израженијем страху, страх ми се само повећавао. Нисам излазио увече, нарочито не када је магловито, трудио сам се да запамтим сваки комшијски аутомобил, гледао сам сумњиве аутомобиле.

Фото Танјуг

Спасојевић: Убили сте човека, били сте у притвору и изашли после годину дана

Миљковић: Зашто ни у једном тренутку за све ове године ниси пријавио све ово о чему причаш?
Спасојевић: Из страха, убили сте човека, били сте у притвору и изашли после годину дана
Миљковић: А што се сада не бојиш?
Спасојевић: Не знам шта да ти кажем
Миљковић: Да ли си имао физички сукоб на стадиону?
Спасојевић: Јесам, са неким клинцем. Пошто сам тог момка упозорио да не отвара било коме капију од базе, јер сам се плашио да ће неко да улети и да нас изрешета, јер сте се замерили са свим криминалним групама малтене, шкаљарски клан који је исто врло суров
Миљковић: Којим још криминалним групама?
Спасојевић: Неким навијачким групама, да преформулишем, са људима из криминалних структура који су способни да убију. Ударио ме тада, ја сам га јурио
Миљковић: Јурио си га ватреним оружјем?
Спасојевић: Не, никада.
Миљковић: Предложићу га за сведока. Да ли смо Вељко и ја помирили тебе и тог момка?
Спасојевић: Јесте, решило се.
Миљковић: Јеси ли причао да ћеш га убити?
Спасојевић: Никада нисам причао да ћу било кога да убијем
Миљковић: Што ниси пребио Вељка када је ломио столице?

Спасојевић: Па види колики је.

Миљковић: Кажеш, ја сам ти рекао или си са мном или против мене, што ниси реаговао?
Спасојевић: Слушај овако, тај клинац ми није претња био као ти. Ти си рекао да хоћеш да убијеш кума.
Миљковић: Да ли о свему причаш са братом?
Спасојевић: Ја своје ближње не увлачим у проблеме.
Миљковић: Да ли си у тужилаштву рекао да нам дугујеш новац?
Спасојевић: Што је то битно?
Миљковић: Зато што му је и то мотив да овако говори, дугује новац, да не би врати.
На ову констатацију, Спасојевић је почео да се смеје.
Миљковић: Да ли си нам тражио новац док си био у притвору?
Спасојевић: Не.

Фото: Приватна архива

Беливуковом покајнику питања поставља адвокат Весна Голубовић

Голубовићева је иначе заступница Јелене Величковић, удовице Горана Величковића.

Голубовић: Да ли је група, сем са Пурковићем имала контакт још са неким ко је имао вишу позицију у полицији?

Спасојевић: Не знам, знам да су Пурковићу помогли да се врати на посао

Голубовић: Рекли сте да нисте лично познавали Горана Величковића, како сте сигурни у то да је то био он?

Спасојевић: Први пут, док сам Марка возио у Ритопек, када смо куповали секире Марко ми је рекао да је то он. Ја сам га први пут видео у деловима, извињавам се што тако кажем, али видео сам га тек исеченог на комаде. Он је био познат у криминалним круговима

Голубовић: Откуд знате да је Беливук обећао Величковићу да ће брзо да га убије?

Спасојевић: Миљковић ми је рекао, нисам даље ништа питао, избегавао сам да питам, јер знате како кажу, оно што не знаш не може да те убије. Тако то иде у криминалним круговима, а мене су сматрали слабом кариком а и у лице сам им рекао да се плашим да ће да ме убију

Голубовић: Да ли знате шта је био мотив убиства Горана Величковића.

Спасојевић: Не знам, да ли је навијачка прича или нешто друго

Голубовић: Рекли сте да сте добили 200 евра после убиства, а који је био Горанов?

Спасојевић: То ми је предато у кући, бурма, иконица и 200 евра, а Драганићу И Јанковићу по 500 евра.

Голубовић: Ви не знате да ли је то сав новац пронађен код Величковића?

Спасојевић: Не.

Голубовић: Како сте уништили бурму?

Спасојевић: Армирачким кљештима, иконицу сам негде оставио, а бурму са тих 200 евра сам бацио у контејнер испред зграде

Голубовић: Имате ли сазнања да је Величковићево тело фотографисано?

Спасојевић: Ја то нисам видео, причао сам за Глигоријевића исто да нисам видео, али да сам Марку додао телефон када ме је позвао да видим и када ми је рекао "погледај како пролазе издајници".

Наставља се унакрсно испитивање, следећи поставља питања адвокат Иван Нинић

Следећи поставља питања адвокат Иван Нинић, адвокат Сање Михајловић, мајке покојног Горана Михајловића.

Нинић: Да ли знате које је возило коришћено за отмицу?

Спасојевић: Смарт, црне боје.

Нинић: Ко је власник кафића о ком говорите код Факултета?

Спасојевић: Знам да је млађи момак, на скају је био Џуниор, а брат старији му је био познат у криминалном свету.

Нинић: Да ли сте чули за браћу Шундић?

Спасојевић: Не.

Нинић: Да ли је Горану скинута трака која је била преко очију од момента убиства до спаљивања?

Спасојевић: Јесте, када сам ушао у просторију, када је био умотан у најлоне. У Сурдуку није имао, јер су му и главу обмотали најлоном.

Нинић: Да ли бисте могли да препознате комшиницу из Сурдука која је разговарала са Беливуком и Миљковићем?

Спасојевић: Не, ја сам био иза шупе, палили смо човека а не најлон

Нинић: Да ли сте знали чија је кућа у Судруку?

Спасојевић: Не

Нинић: Да ли је помињан Михајловић у неком контексту?

Спасојевић: Помињан је у контексту да је један од двојице учестника у убиству Даворина Балтића.

Нинић: Да ли је помињана његова блискост са Дедовићем и Стаматовићем?

Спасојевић: Не.

Нинић: После Властимира МИлошевића, зашто нисте одбили да учествујете даље?

Спасојевић: Објаснио сам, био сам у страху. Тражио сам начин да изађем, нисам желео да се било шта од тога деси. Ризиковао сам свој живот када сам Власти однео два грама кокаина и упозорио га, могао је некоме да каже. Јесте Власта био спортиста, али је био и наркоман.

Нинић: Колико сте месечно зарађивали као члан групе?

Спасојевић: Нисам имао одређену цифру, нити сам се договарао са било ким за новац. Конкретно, за Горана Михајловића јесам добио голф, али то ми је Миљковић непосредно рекао пре спаљивања "куме, имамо поклон за тебе". Нисам био део тога, то није моје занимање, гледао сам како да изађем из тога.

Нинић: Да ли вам је припадност групе донела да радите послове обезбеђења по сплавовима?

Спасојевић: Радио сам и пре тога, а док сам био члан групе, радио сам и обезбеђење Стефана Ђурића Расте, био сам му и обезбеђење и возач.

Нинић: Да ли ова група има подршку политичких структура у то време?

Спасојевић: Не да ја знам, било је коментара "ако Александар Вулин дође за министра полиције, можемо да пакујемо кофере и да се селимо".

Брат Вељка Беливука први пут на суђењу клану

Да прати суђење из публике, данас је први пут дошао и брат Вељка Беливука. Извор Курира открива да му он долази у посете, али да до сада није присуствовао суђењима.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације