КРИК ПОСЛЕ КОГА НИШТА ВИШЕ НИСАМ ЧУЛА: Исказ Нине Кобиљски о њеној трагично убијеној Еми никог није оставио равнодушним

Давање исказа у Вишем суду у парници против Кецмановића започела је данас и Нина Кобиљски, мајка убијене Еме. Међутим, главна расправа је после четири сата прекинута, јер је суд радио до подне због блокаде најављене у граду и саобраћајног хаоса, који се очекивао, тако да ће она наставити на следећем суђењу 22. фебруара. Она је испричала да је Ема била њихова трећа срећа, јер су пре њене две трудноће биле неуспешне.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

- Она је рођена превремено, без самосталног дисања, затим са упалом плућа и наше бриге су биле да ли ће преживети, да ли ће самостално јести и развијати се. Тај страх је био врло интензиван, али она је све победила. Бог је сачувао и говорила сам јој да је она мој божији дар, да сам баш њу желела. Водили смо је на све могуће терапије и остварила је пуно физичко здравље. За 13 година научила је да воли, да опрости, да се исправи када погреши да буде добар пријатељ. Веровала сам да у животу све може да се поправи, а сада видим да не може, да постоје ситуације које су коначне - казала је Нина Кобиљски.

Она је навела да су крејем априла њени родитељи чували децу и да је мама позвала и рекла "Боже Нина, колико је Ема одговирна, она све сама ради, учи, води млађу сестру на тренинг".

Фото Танјуг

- 1. и 2. мај смо провели у селу на плацу, самоиницијативно је све помагала. Звала сам супруга Драгана, који је био на припремама у Румунији и кажем му, мени се плаче колико су ова деца добра, све што смо очекивали и желели. Све што је требало да се деси за 13 година десило се. Нисам остала ускраћена ни за једну емоцију и загрљај. А Драган ми каже ја нисам имао тај 1. и 2. мај. Он је имао Ускрс пре тога. Кажем му, ја сам имала, али није било довољно - потресно је испричала Нина Кобиљски.

Вече пре 3. маја и повратка у школу први пут је исфенирала фризерка због сликања у школи и била је одушевљена.

- Када сам ујутру устала Ема је већ била спремна и у омиљеној мајици, коју сам јој донела са путовања. Једва је чекала то сликање. Отишла је у школу загрљена са сестром низ степенице и то је последња њена сцена коју памтим. Ја сам кренула на посао и на Панчевачком путу у 8.48 зове ме мама њене најбоље другарице и пита, "да ли се јављала Ема, била је пуцњава у школи" и каже да трчи тамо. Почела сам да се тресем, видим полицијски ауто, станем и питам их да провере. Добијам позив и информацију да је Драган повређен. Полицајац ми каже да је било тако, али да су сва деца добро. Кренула сам назад, зовем Ему, али се не јавља -  испричала је Нина Кобиљски.

Она је испричала како је 3. маја чекала сатима испред школе да Ема изађе, покушавала да сазна било шта о њој, тресла се од страха, стрепње и нервозе, ишчекивала је.

- Када сам дошла видим Емину најбољу другарицу и другу девојчицу, седе у колима Хитне помоћи, тресу се и плачу, све крваве. Питам шта се десило, кажу Коста је пуцао, ми смо побегле. Трчим до улаза, не знам ни шта ми кажу. Стиже ми вест и да је њен најбољи друг погођен у ногу, да је погођена настваница историје, а знам да је Ема имала први час историју. После сам сазнала и да је стигла и да одговара. Нисам хтела нигде да идем, чекала сам Ему да изађе, не помишљам да би њој нешто могло да буде, јер у глави ми је да су деца добро, а она је велика, сналажљива - описивала је Нина шта је преживљвала. - Отворим новине пише убијен чувар и осморо деце. Покажем једној мами, а она каже, "ма дај затвори то, знаш да новинари лупају" и ја то прихватим.

На крају је неко одвезао у полицијску станицу на Врачару.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

- Кажу ми да сачекам да ме прозову и онда препознајем тату који је био испред школе, то је Иван Божовић, који излази и плаче. Приђем му и питам, "извините зашто плачете", а он ме погледа као зар ниси схватила већ до сада и каже, "како зашто, па ћерка ми је убијена". Ја тек тада схватам о чему се ту ради и тада ме прозивају и ја у потпуном магновењу улазим. Инспектор ми каже, "жао ми је", ја пуштам крик, који се све време скупљао у мени и ништа више не чујем. Неко ме је спустио доле. Не знам ни кога сам видела, само знам да сам звала маму и супруга Драгана и рекла им: "Ема је погинула". Ја то нисам могла да појмим. Знам да лежим у колима Хитне помоћи и да ме возе кући. Касније сам сазнала да је мама тада пала испред школе где је била, а Драган испред свог апартмана у Румунији. Један тежак шок за нас.

Она каже да је тек накнадно схватила да су сви око ње знали, пријатељи, колеге, новинари, јер су изашли иницијали њихове ћерке:

- Свима је јасно да је ваше дете стрељано, а ви појма немате. Наша бол би била иста, јер не постоји спремност за такву ситуацију, али је могла бити избегнута вишесатна неизвесност. Када сам дошла у стан био је пун људи, а ја сам лежала у Емином кревету, ридајући на сав глас и чекајући да Драган дође. Када је дошао села сам му у крило и плакали смо пола сата.

Нина каже да је била на неким лековима тих дана, није питала који су, већ шта год јој дају она попије. Ишли су и на идентификацију у Институт за судску медицину и Емино лице је било мирно, лепо као да спава. Куповали су ствари у које ће да је обуку, бирали гробницу.

- На дан сахране 6. маја колико сам се радовала да је видим, исто толико сам била у страху. Рекла сам породици да се најгоре нама већ десило и то је био наш рационални договор, како да преживимо тај дан сахране. У капели сам објаснила све како да је обуку и деловала је као да спава. Мазили смо је љубили, рукице, косу, образе. Ми данас имамо утеху да смо имали прилику да је загрлимо. Нисмо знали да ће на сахрану да дође владика. Његове речи су нам помогле да се не распаднемо - казала је Нина Кобиљски.

ВЛАХОВИЋИ: КАМО СРЕЋЕ ДА САМ И ЈА ТАД УМРЛА

ИСКАЗЕ у суду су дали и стари родитељи убијеног чувара Драгана Влаховића отац Живорад и мајка Коса. Они су рекли да им је бол због губитка сина огромна.

- Камо среће да сам и ја тог момента умрла - казала је мајка. - Све се надам да ће ме узети, али неће Бог. Живели смо сложно и са његовим сестрама у истом дворишту. Он је био добар ујак, комшија син, радник. Како ћемо претрпетио ово све не знам. Судбина је таква, а мислим да он то није заслужио. Када је један мали поломио ногу, он је рекао ја ћу да га носим. Не знам јесам ли га ја тако васпитала, чини ми се да га је Бог таквог створио, а ја сам само припомогла.

БОНУС ВИДЕО: ОТАЦ ПРОНАШАО ТЕЛА СИНА И СНАЈЕ: „Дозивао сам "Игоре", није реаговао – већ су били мртви“

Препоручујемо

Суђења

0 2

ИМАЛА ЈЕ 15 ПРОСТРЕЛНИХ РАНА: Изјаве родитеља Катарине убијене у "Рибникару" терају сузе на очи, мајка пронашла срцепарајућу поруку

28. 12. 2023. у 19:51

Суђења

0 0

РОДИТЕЉИ ДЕВОЈЧИЦЕ УБИЈЕНЕ У РИБНИКАРУ ИСКАЗОМ РАСПЛАКАЛИ СВЕ: "Део мене је отишао 3. маја са Аном и ја само желим да будем са њом..."

28. 12. 2023. у 20:00

Суђења

0 3

"АНГЕЛИНА МИ ЈЕ БИЛА РАДОСТ И СУНЦЕ, УМРЛА САМ СА ЊОМ" Аћимовићи поделили своју потресну причу о данима агоније после масакра у "Рибникару"

29. 12. 2023. у 18:48

Суђења

0 3

"И САД ЧУЈЕМ УДАР ГРУМЕНА ЗЕМЉЕ КОЈИ САМ БАЦИЛА У РАКУ..." Потресан исказ мајке убијеног Андрије Чикића у парници против Кецмановића

28. 12. 2023. у 19:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације