НЕСПОРНО САМО ДА ЈЕ СЛАВКО УБИЈЕН: Ни после 25 година није утврђено ко је наредио, организовао и извршио убиство власника "Дневног телеграфа

ЗА два месеца биће тачно 25 година како је у хаустору зграде у Светогорској улици, у центру Београда, у јеку НАТО бомбардовања, на православни Ускрс, убијен Славко Ћурувија, власник "Дневног телеграфа" и "Европљанина", а да и даље нико није осуђен за овај злочин.

Фото: П. Митић

Маратонско суђење окончано је ослобађајућом пресудом за Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака, некадашње припаднике Ресора Државне безбедности, који су два пута пред Специјалним судом били осуђени на укупно сто година затвора, због умешаности у убиство. Оба пута, првостепени суд је био на становишту да су имали одређене улоге у организацији, али да је извршилац непозната особа, а не Курак, како је тврдило Тужилаштво за организовани криминал. Међутим, оваквог става нису биле судије Апелације, које сматрају да нема доказа да они на било који начин имају везе са ликвидацијом, због чега су донели одлуку да четворицу оптужених ослободи.

Ко је наредио, организовао, извршио убиство, не зна се, а питање је и да ли ће злочинци бити приведени правде. Оно што је неспорно је да је Ћурувија убијен 11. априла 1999. године испред улаза у зграду у Светогорској 35, да је био у друштву Бранке Прпе и да је на њега пуцано са леђа из "шкорпиона", те да је усмрћен са више хитаца.

Бранка Прпа је том приликом лакше повређена, када ју је нападач ударио дршком пиштоља по глави. Приликом сведочења на главном претресу, била је изричита да је на атентатора највише подсећа Лука Пејовић, сада покојни члан Јединице за специјалне операције, а не Курак, како се сумњало. Интересантно је да је приликом давања завршне речи, заменик тужиоца Миленко Мандић био изричит да суд не треба да узме у обзир ово сведочење, оценивши га као "непоуздано". Мандић је навео "да је реч о изненадном догађају, који је код Прпе могао да доведе до сужења свести", али и због тога "што је она кратковида, а кобног дана је добила и ударац по глави".

Оптужница против Марковића, Радоњића, Ромића и Курака подигнута је почетком јуна 2014. године, деценију и по после злочина, према којој су то урадили из ниских побуда и због своје новинарске делатности". Наведено је да је злочин почињен "ради очувања политичке власти у земљи, коју је Ћурувија почео да угрожава својим контактима са лидерима опозиције и страним организацијама". Сви оптужени су током поступка негирали наводе Тужилаштва.

Тадашњи први човек ТОК, Миљко Радисављевић навео је да је тужилачка истрага почела 13. јануара 2014, кад су се иза решетака нашли Радоњић и Ромић. Марковић се одраније налази на издржавању затворске казне у "Забели", док је за Кураком расписана међународна потерница. На конференцији за новинаре, која је поводом тога одржана у Влади Србије, Радисављевић је навео да је кључне доказе који су довели до расветљавања ликвидације Славка Ћурувије дао Милорад Улемек Легија, некадашњи командант расформиране ЈСО.

Како је тада саопштено, Улемек је "сам преузео иницијативу и обавестио надлежне истражне органе да је спреман да исприча све оно што му је познато о убиству". То је урадио, како се тврди, безусловно. Он је, према ономе што је речено, детаљно говорио о својим сазнањима и изнео нове чињенице. Поред тога, откривено је да, поред Улемека, постоје још два сведока која су потврдила целу причу о убиству.

Током 2016. године као сведок пред судом се појавио Улемек, који се одмах на почетку оградио да никаквих конкретних доказа против окривљених нема. Навео је да о ликвидацији власника "Дневног телеграфа" има само посредне информације до којих је дошао у разговору са Марковићем, који је у то време био начелник ресора Државне безбедности.

- Ја никада нисам добио информацију ко је и на који начин убио Ћурувију - казао је Улемек. - Током 2000. године позвао ме је Марковић да би ми дао један задатак који је требало да одраде припадници ЈСО. Радило се о хапшењу особе из Београда, али не знам о коме је било реч. Питао сам Марковића ко ће бити "навигатори" односно оперативци, одговорио је: "Ови Радоњини што су убили Ћурувију". Нисам ништа коментарисао, изашао сам у ходник и ту сам видео Ромића и Курака. Причали смо десетак минута, и тада сам питао Ромића да ли он води ту акцију. Рекао је да. После неких пола сата преко мобилног сам добио обавештење да се задатак отказује.

На неколико питања заменика тужиоца Миленка Мандића, Улемек није желео да одговори, јер како је истакао "тиме би могао себе да изложи кривичном гоњењу". Адвоката Стевана Протића, који брани одбеглог Мирослава Курака, интересовало је да ли се Улемек осећа искоришћено, јер је са својом Јединицом прихватао да обавља "прљаве послове зарад нечијих личних интереса".

- Да, казао је Улемек. - Кад то кажем мислим на врх државе, политичаре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације