Суђења

ЗАР ЈЕ ПРАВДА 20 ГОДИНА ЗА ДЕВЕТ ЖИВОТА? Родитељи убијених не мире се са тим да Урош Блажић не може да остане доживотно у затвору

Јелена Илић

24. 05. 2024. у 16:30

ВИШЕ од сто метака, Урош Блажић (22) је 4. маја прошле године испалио на две групе младих у селима Мало Орашје и Дубона, усмртивши њих деветоро, док је 13 тешко ранио.

ЗАР ЈЕ ПРАВДА 20 ГОДИНА ЗА ДЕВЕТ ЖИВОТА? Родитељи убијених не мире се са тим да Урош Блажић не може да остане доживотно у затвору

Пре два дана, нешто више од 12 месеци од стравичног масакра, први пут се у згради Вишег суда у Смедереву нашао очи у очи са породицама жртава, када је и поред јаког полицијског обезбеђења, за длаку избегнут његов линч.

Родитељи убијене деце сведоче да је хаос уследио из осећаја да Блажић има сва права и да му прети тек 20 година затвора.

Рочиште одложено на неодређено

ПОЧЕТАК суђења за деветоструко убиство у Малом Орашју и Дубони, након инцидента на припремном рочишту, одложено је до даљег, а одлука о томе да ли ће се ипак одржати у Смедереву или бити измештено у Специјални суд у Београду није донета.

- Адекватним реаговањем стражара Окружног затвора у Смедереву и правосудне страже Вишег суда спречене су теже последице. Датум наредног рочишта биће накнадно одређен - наводи се у саопштењу смедеревског Вишег суда.

- За девет живота, 20 година казне. То је 22 месеца по детету. Да ли је то правда? Никада нећемо пристати на то - истиче Саша Панић, отац убијених Кристине (19) и Милана (22).

Овај очајни отац наглашава да је улазак у судницу Уроша Блажића и његовог оца Радише (55), који је оптужен за недозвољено поседовање оружја, са панциром на грудима, додатно узнемирило породице.

POGLEDAJ GALERIJU

- Увели су га са панциром. Од чега чувају масовног убицу који је направио крвопролиће. Моја деца панцир нису имала - огорчен је Саша Панић, додајући да је, непосредно пред рочиште, први пут од адвоката чуо да је Блажић десет метака сасуо у његовог сина Милана, а осам у ћерку Кристину.

Урош Блажић појавио се у ходнику Вишег суда окружен са десетак припадника Управе за извршење кривичних санкција. Поред панцирног прслука имао је и лисице на рукама и ногама. Ходао је полако, благо спуштене главе. Није изгледао измучено, на његовом лицу није било никавих емоција. У једном тренутку подигао је поглед ка новинарским екипама и камерама пре него што је уведен у судницу. Као да га је занимала пажња коју има.

Стаклом одвојени од публике

ДАН након одлагања припремног рочишта многи су поставили питање да ли је можда од самог старта требало да се овај поступак води у згради у Устаничкој улици у Београду, где је безбедност на вишем нивоу. Тим пре што је просторија где седе оптужени, стаклом одвојена од дела намењеном за публику и јер се спроводе посебним коридором, који нема никаквих додирних тачака са ходником испред самих судница. Поред тога, приликом уласка оптужених у судницу, поред њих је све време неколико припадника судске страже, како би се спречио било какав инцидент.

Чим је крочио у судницу, настао је хаос, јер су породице жртава физички хтеле да се обрачунају са њим. Моментално је изведен и са оцем спроведен ходником ка притвору. У једном тренутку се окренуо да види шта се дешава и да ли је можда у опасности.

Колико је тренутак суочавања са убицом био тежак, најбоље описују речи оца једне жртве из Малог Орашја:

- Не знам када ми је било горе. Када ми је убио дете или сад кад сам га први пут видео.

Породице жртава изнова постављају иста питања и дан после покушаја да се Блажић изведе пред лице правде. Због чега убица има сва права и зашто толико траје поступак? Зашто није одговарао нико ко је сачувао Блажића од казни за кривична дела која је починио раније. Родитељи су огорчени јер полиција чува Блажиће и њихову кућу, али и зато што закон није одмах промењен, или нађен начин да убица доживотно остане иза решетака.

Тог 4. маја прошле године, сваку шансу да наставе да живе, да се школују и створе своје породице изгубили су Марко Митровић (18), Немања Стевановић (21), Лазар Миловановић (19), Петар Митровић (26), Никола Милић (15), Александар Миловановић (18), Милан (22) и Кристина Панић (19) и Далибор Тодоровић (25). У малом Орашју где су убијена шесторица младића направљен је меморијални комплекс. Цео плац је ограђен и посађена је трава, стазе су поплочане каменом и сазидана је палионица свећа. Посађено је шест чемпреса, за сваког убијеног по један. Постављен је и споменик на којем се налазе њихове слике.

POGLEDAJ GALERIJU

Експлозија емоција

ПУНОМОЋНИЦИ породица убијених и рањених, након одлагања почетка суђења, изјавили су да су се, чим су се појавили Урош и његов отац зачули повици, јецаји и крици и да је затим маса насрнула на њих. Према њиховим речима, то је била експлозија емоција и природна реакција родитеља који су се први пут суочили са оним ко им је побио децу.