НАСТАВЉЕНО СУЂЕЊЕ КУВАРУ ЗА УБИСТВО У ТОПУСКОМ: Сведок побегао после пуцњаве

НА суђењу кувару Радомиру Рокнићу, којег зову Рајко, за убиство припадника војне полиције Републике Српске Крајине Ђура Кривокуће и Јована Новаковића 4. августа 1995. године у касарни у Топуском, данас је у Вишем суду у Београду сведочио Жељко Жижа, који је тада као припадник војне полиције био у касарни.

FOTO: Arhiva novosti

Он је испричао да је то јутро био у спаваони, да је унутра био и кувар Рајко, када је Ђуро ушао.

- Какав су они проблем имали раније не знам, али посвађали су се и лично сам видео када је Ђуро лупио Рајку шамар, а када је Рајко кренуо да изађе на врата, Ђуро га је шутнуо и ногом отпозади - казао је Жижа, наводећи да су ти ударци били "доста добри".

Испричао је и да је Ђуро псовао Рајка, а да га је Рајко питао "зашто ме псујеш", као и да нико тада није реаговао да смири сукоб, мада се не сећа да ли је још кога било у спаваоници.

Жижа је казао и да је после 10, 15 минута отишао из касарне ка пумпи, удаљио се неких 50 метара и онда је чуо пуцњаву.

- Видео сам Ђуру на тротоару испред зграде, како држи пиштољ у руци. Сат времена касније су ми јавили да је убијен. Позвали су ме преко војног телефона, оног што се мота Душан Чича и Горан Гвозденовић и рекли "Рајко је убио Ђуру". Када сам дошао, он је био покривен белим чаршафом. Питао сам, "где је Рајко", а неко ми је рекао да је побегао. Тада су ми рекли да је и Јово Новаковић погинуо и сви су говорили да је погинуо од рикошета. Сећам се да су многи људи тада у касарни потписивали за Рајка да није крив - испричао је Жељко Жижа.

Он је казао и да су Рајко и Јован били добри са свима, људи на свом месту, а да је Ђура био мало "брзгав", волео је да се свађа и расправља и да буде у праву.

Одговарајући на питања, сведок је мало детаљније објаснио да су он и Ђуро, после његове свађе са Рајком, заједно изашли напоље из спаваоне и да је Ђуро тада носио пиштољ у руци, али да не зна у ком правцу је био окренут.

- Јову Новаковића сам видео да седи на клупи уз зид. Удаљио сам се неких 60, 70 метара и чуо пуцњаву, окренуо се и видео да Ђуро држи пиштољ у руци, мало одмакнут од тела, али није био подигнут и онда пада. Рајка нисам видео. И онда сам отишао, побегао.

На питање судије како је могао да оде када је све то видео, сведок Жижа је рекао да је морао да иде на пункт.

- Нисам хтео да се вратим, јер неко пуца, па да погинем. Када сам видео Ђуру да пада, сакрио сам се иза камиона два, три минута, а након тога сам, када се завршило, отишао камионом на пункт на главној цести у Топуском - испричао је сведок шта је радио тада.

Одговарајући на питања рекао је да је пункт био удаљен 3 километра од касарне и да је тамо стигао за око 5 минута, да су на пункту била два цивилна и једна војни полицајац и да им од страха није рекао шта се десило.

- Али када сам дошао, одмах су звали Чича и Гвозденовић и рекли шта се десило - рекао је сведок.

Када га је пуномоћник оштећене сестре Јована Новаковића адвокат Никола Никодиновић питао како је малопре рекао да су му јавили за сат времена, а сада за пет минута, Жижа је одговорио да је то било пре 30 година и да прича чега се сећа.

Адвокат Никодиновић је имао примедбу на његово сведочење да је срачунато на ослобађање Рокнића од одговорности.

- Сведок се о неким чињеницама изјашњавао са великом сигурношћу, а о некима не. Фактички је признао да је извршио кривично дело непружање помоћи, а и дезертирао је, јер је побегао, а није знао ко је пуцао, можда је био непријатељ из жбуња - казао је пуномоћник Никодиновић, наводећи да је морални интегритет сведока упитан и да му се не може поклонити вера.

На суђењу је саслушан и вештак психијатар Светислав Мишковић, који је у налазу и мишљењу утврдио да је Рокнић тада био у афекту страха високог интензитета.

Међутим, када му је адвокат Никола Никодиновић прочитао да у кривичној пријави из 1996. године, коју вештак није имао на увид, пише да је након сукоба Рокнић отишао по оружје, а Ђуро изашао напоље не слутећи ништа, да се Рокнић вратио и пуцао у Ђуру, а онда и у Јову, који је наишао и видео убиство, вештак Мишковић је рекао да ако је тако описан догађај, онда би он дао алтернативно мишљење.

- Ако окривљени код себе није имао оружје и није пуцао када је добио шамар, већ је отишао и узео оружје и учинио шта је учинио и с обзиром да је прошло време, онда то није афекат - казао је Мишковић. - У том случају је био урачунљив. Услед емоционалне узбуђености и напетости са осећањима повређености, љутње и беса његове способности да схвати део су биле смањене до битног, али не битно.

На питање да ли би на његов налаз и мишљење утицало сведочење сада покојног Горана Гвозденовића, који је у исказу 1999. године рекао да је Рокнић намерно са два рафала убио Кривокућу, а да је Јово устао да се склони, па је погодио и њега, Мишковић је рекао да је то у складу са његовим алтернативним мишљењем.

Бранилац Рокнића Раде Јелашић питао је да ли сведочење Жиже утиче на мишљење вештака, на шта је Мишковић одговорио да се опис сукоба у спаваони и шамар поклапају са оним што је осумњичени испричао у одбрани, док му је за процену афекта битан доживљај окривљеног када је чуо речи "убићу те", а сведок о томе није могао да се изјасни, тако да то не мења његов првобитни закључак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације