СИМИЋ ОСУЂЕН НА 30 ГОДИНА, ПА ОСЛОБОЂЕН: Правоснажна пресуда за убиство Мите Бежаније

АПЕЛАЦИОНИ суд осудио је правоснажно у одсуству Славишу Билинца на 35 година затвора за убиство Горана Мијатовића, званог Мита Бежанија и његовог телохранитеља Славка Новаковића, док је другоокривљеног Велемира Симића ослободио оптужби.

Фото: Н. Параушић

Апелација је усвојила жалбу Симићевог браниоца Александра Ђурковића и преиначила првостепену пресуду Вишег суда у Београду, којом је Симић био осуђен на 30 година затвора.

И Билинца и Симића првостепеном пресудом Виши суд у Београду је 20. марта ове године други пут био огласио кривим за овај злочин почињен на Бежанијској коси 2. октобра 2006. године, наводећи да је Билинац поставио противпешадијску распрскавајућу мину испод украденог "аудија" са лажним украденим таблицама и активирао је када су Мијатовић и Новаковић пришли свом возилу паркираном поред, а Симића да је тај "ауди" довезао и паркирао на пешачкој стази поред места, где свој ауто уобичајено паркира Мита Бежанија. Билинац је тада осуђен на 35 година затвора.

Аутомобил после експлозије / архива

Међутим, Апелације ја утврдила да нема доказа да се ван разумне сумње закључи да је Симић тада довезао "ауди" на Бежанијску косу, а поготово да се сагласио са Билинцем да изврше то кривично дело.

- Ниједним доказом, ни непосредним, ни посредним не може се утврдити да су се Билинац и Симић познавали. Садржинском и упоредном анализом доказа не може се извести закључак да је Симић извршио тешко убиство - навео је Апелациони суд у образложењу.

Овај суд указује да се на основу доказа може закључити да је Билинац поставио противпешадијску мину испод хаубе "аудија", јер је његов јасан ДНК траг откривен на лепљивој траци, којом су обмотане жице на споју, али да нема доказа да је он и даљински активирао, како се тврди у оптужници. По оцени постављање је довољан доказ да је Билинац учествовао у двоструком убиству и оглашен је кривим.

Фото: С. Ј. М.

Суд је казао и да је неспорно да су на волану и ручици хаубе нађени ДНК трагови Симића и у мањој количини на мењачу, али када се сагледају сви докази заједно, спорно је да ли га је Симић довезао на место ликвидације.

Симић је све време негирао да је учествовао у овом злочину и у одбрани тврдио да од рођења 1977. године на Сокоцу у БиХ где живи, па до 2010. или 2011. године никада није био у Београду. Да је возачку дозволу добио тек 2011. или 2012. године и да не познаје Славишу Билинца. Казао је да је од оца наследио аутомеханичарску радњу и да му је тај "ауди" на поправку довезао познаник из Сокоца Миломир Пајић, па је он на њему урадио сервис, заменио уље и амортизер.

Сведок Миломир Пајић је у суду изјавио да су он и Страхиња Рашета у Бијељини украли тај "ауди" у априлу, мају или јуну 2006. године и довезли га у Соколац, па сакрили у једној гаражи. После месец дана Пајић је почео да га воза и због квара одвезао на поправку код Симића. После тога га је продао Младену Чехи, који је по ауто дошао са још неким момцима.

Билинчева девојка из тог периода, са којом је био у вези две године, а која га годинама од раније познаје, у суду је рекла да никада није чула за Велемира Симића.

Симић је иначе ухапшен 9. септембра 2019. године, иако у сачуваној евиденцији полиције стоје подаци да је више пута три године уназад улазио и излазио из Србије и да је 2017. године добио српско држављанство. Он се од хапшења, па да 20. августа 2021. године налазио у притвору, а од тада, па до ове ослобађајуће пресуде је био у кућном притвору у стану пријатеља у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације