ГОДИНАМА ТРПЕО ЖЕНИНА ВРЕЂАЊА И ПОНИЖАВАЊА, ПА ЈЕ УБИО: Пукао због упаљеног светла, полицајац у пензији Жељко Делибашић изнео одбрану у суду

КРИВ сам. Свестан сам да морам да издржим казну коју ми суд одреди, ако ми то здравље дозволи. Али, како да преживим то што сам свом детету, које сам толико желео, ставио терет на леђа и белег да јој је отац убио мајку. То себи не могу да опростим.

FOTO: Arhiva novosti

Ово је у Вишем суду у Београду износећи одбрану рекао и расплакао се на кратко Жељко Делибашић (62), којем се суди за тешко убиство супруге Анкице (57) 2. јуна 2024. године у стану у Раковици. Он је признао да је убио супругу, али оспорава правну квалификацију да је починио тешко убиство. Прилично искрено и потресно, повремено и са дрхтавим гласом причао је о њиховим односима у браку и шта је све довело до тога да почини тако страшан злочин.

- Прво да се извиним мојој ћерки, нисам желео и хтео да урадим тако нешто. Шта ми се десило тог кобног дана не знам. Срамота ме и стид да у овим годинама одговарам за тако нешто. Радећи као полицајац 33 године, носећи ту униформу, штитећи ред и животе грађана нисам ни у сну могао да помислим да ћу урадити тако нешто - казао је Делибашић.

Он је рекао да се са Анкицом упознао 2001. године и да га је звала да у јуну оду по ђачку књижицу њене ћерке из претходне везе. Напетост коју је тада осетио у школи, јер је Анкица била непријатна према директорки због плаћања екскурзије, осећао је, каже, после током целога живота са њом.

- Никада са њом није било разговора и договора, ради се шта она каже. И ја се сада питам зашто нисам одмах отишао. Али имао сам 38 година, проблема са депресијом и јавила ми се жеља да имам дете, па сам наставио да се виђам са њом. Брзо смо се венчали и добили ћерку. Нашао сам стан у Булевару на чување и ту се усељавамо, а она је била пресрећна, јер смо у центру града, а имала је комлекс ниже вредности - казао је у суду Делибашић.

Рекао је да му је после преминуо отац и да је очев део куће припао њему, а у другом делу је живео брат са породицом, али Анкица није хтела ни да чује да иду да живе у Борчу.

- Зашто нисам узео дете и отишао не знам. Она тада није радила и ја остајем у том браку. Узео сам кредит за стан 2007. године и купио га у Раковици, јер она није хтела да купимо јефтинији у Батајници, а ја нисам могао да је убедим. Тражила је да купим тај у Булевару, али то није било могуће, јер је стан био под спором. Плата ми је била 50.000 динара, а плаћао сам рату за кредит 300 евра плус режије и да живимо са двоје деце. Како? Морао сам онда да радим и додатне физичке послове - испричао је Делибашић.

Казао је да га је жена стално вређала због интимних односа, годинама била нетрпељива према њему и провоцирала га и да је накнадно схватио да је она прихватила да буде са њим, јер није имала куда са малим дететом, јер јој се старији брат оженио.

- Никада се није рационално понашала у кући. У сред дана нама су сва светла била упаљена. Комшије ми кажу, теби изгледа други плаћају струју. Једном сам јој рекао да ћу полупати све прекидаче. Када смо продали кућу у Хрватској и средили ту у Борчи, отац ми је од остатка тих пара купио ауто.  Она га је упорно паркирала испод туђе терасе, па су га људи стално засипали јајима и парадајзом, а она се свађала и псовала. Кажем јој паркирај негде друго, али није хтела. Ја нисам могао да дођем у кућу због те силне нетрпељивости. Одем на Баново брдо, па седим целу ноћ у брвнари, не знам шта ћу. Како да одем сада, јер имам и кредит и дете, а брат ми исплаћује новац за тај мој део куће - навео је Делибашић. 

Он је рекао да је после и Анкица почела да ради у пекари, где је имала малу плату, а од 2008. године у књижари и да је зарађивала нешто и од шивења, али никада није хтела да плати ниједан рачун или нешто за кућу, већ је те паре трошила на шминку и на себе. Никада са њима, каже, није ручала, већ би узимала тањир и јела сама.

- Жешћи проблеми почињу 2022. године када се она запошљава у "Јунајтед медија групи" на Кошутњаку на одређено време као кројачица одеће за снимање "Гранда". Упознала је ново друштво и прорадио јој је комплекс. Пре тога је дала отказ у књижари, а ја сам нашао вилу на Сењаку да је одржавамо, ја двориште, а она унутра шта треба. Тада ме напада, уноси ми се у лице, говори да сам љига, да сам нула од човека, да сам неспособан. Она је целог живота пила, а од тада долази кући са посла са дволитарком пива, флашом вињака или пелинковца. Пила је сваку ноћ. Ја ујутру нађем само празну флашу. Молили смо је и ја и ћерка да не пије, да се лечи. Није хтела. Бацала је на мене тањире, столице, тражила је инцидент да је нападнем. Ћерка је била у кући неколико пута када се то дешавало - испричао је окривљени.

Он је рекао да је да би смирио ситуацију подигао кеш кредит, када му се смањила рата за стамбени кредит и паре дао Анкици да купи ауто на своје име, јер она није била кредитно способна.

- Она није хтела да узме неки јефтинији ауто од 1.500 евра да јој служи да се превезе, већ је тражила скупљи. Купили смо "опел корсу". Рекла је да ће ми плаћати рату за ауто и тај свој ауто више није паркирала испод оне терасе. Онда је она преградила стан плакаром, који је ставила у дневни боравак. Рекао сам јој да ми ауто отплати док траје кредит за стан, да онда све измиримо и да се разилазимо - навео је оптужени.

Он је казао да целог живота није могао да се супротстави Анкичиним хистеричним нападима и агресивности и да за то није имао психичке снаге.

- Ћерка је почела да студира, да ради и да излази и Анкица је кренула да је напада због друштва и са ким излази. Крајем септембра 2023. године чујем расправу између њих две. Ја сам био у трпезарији, где спавам од 2009. године, када сам се вратио после операције вена и ту боравим у кући. Анкица је користила дневну собу, а деца су имала своју. Спавао сам прво на неком помоћном кревету, а онда сам 2015. године када сам отишао у пензију од отпремнине купио кревет. Ћерка тада улази у трпезарију са модрицама на врату и каже ми "тата, звала сам полицију, давила ме". Долази полиција, ја у шоку, не могу себи да дођем, ни да им кажем како се зовем. Анкица пијана, а полиција ту прави грешку и убеђује моју ћерку да је не тужимо, а Анкицу нису одвели ни на трежњење - испричао је Делибашић.

Он каже да су после тога ишли у вилу на Сењаку да раде и он је чекао испред зграде да га повезе аутом, а она је прошла поред њега и показала му средњи прст.

- Она је ишла аутом, а ја пешке. Радио сам у вили још месец дана и дао отказ. Онда је она дошла са предлогом да се разведемо као људи, њој ауто и машина за шивење, а стан делимо по пола. Отишли смо код правнице у општину и она нам је откуцала тај уговор и требали смо онда да одемо до суда, али је Анкица зграбила те папире и отишла кући. Није хтела да одемо и споразумно се разведемо. Тражио сам јој да продамо стан и поделимо паре и отишао сам у агенцију за некретнине да дам оглас, а жена је тамо видела да га нисам никад укњижио на себе, већ да се води на претходног власника. Анкици сам тражио да припреми папире да то завршимо, а она ми је говорила: "Бедо једна, узеће ти све, остаћеш ко задњи гољо на улици". Тражила је да она од продаје стана узме 80.000 евра, што није било реално и што није пола - испричао је овај бивши полицајац.

Казао је да му је 24. маја 2024. године Анкица на столу оставила раширену опомену пред тужбу за развод брака, да се исели из стана у року од осам дана, да остави веш машину, а она ће наставити да плаћа рату за стан или ће га тужити.

- Нисам веровао шта читам. Тај дан сам цео био узнемирен, у хаосу, радио сам доставу и не знам како сам возио ауто. Пошто Анкица не разговара са мном, али када прође крај мене каже само "склони се сељачино", моја кума која је адвокат је звала, говорила јој да се договоримо, да се не тужимо, али јој је она одговорила да има адвоката и прекинула везу. Одем тад код адвоката којем сам дао укњижбу за стан и он каже стан по пола, ауто њој и трећина пара са рачуна и то пошаље њеном адвокату. Три дана после добијем папире да је стан укњижен на моје име - наводи Делибашић.

Он каже да је 2. јуна паланирао да оде код друга у Болеч и када је устао рано ујутру и спремио се, видео је да су светла свуда у кући упаљена.

- Одем у дечију собу и узмем бејзбол палицу, уђем преко терасе у дневну собу где је Анкица спавала и разбијем прекидач. Три пута сам га ударио. Она устаје и говори: "Шта радиш то будало једна?" "Јел` сам будала што плаћам рачуне? Што ниси ти платила?" Она је рекла "јесам" и изнервирала ме. Покушао сам да је ударим палицом по задњици, али се одбранила ногама, па сам је по ногама ударио.  Кажем јој "што ниси платила укњижбу и порез", а она ми одговори, "имаш мог адвоката". Ту губим разум и ударам је јаче палицом, а не могу да јој приђем од стола. Не сећам се колико сам је пута ударио и где је та палица завршила, да ли сам је бацио или ми је испала кда сам је ударио. Она виче, "упомоћ" и седа на тросед. Видим да гледа у правцу трпезаријског столића поред мене и видим тамо њене шарене тањириће и црни кухињски нож. Узмем тај нож и бацим се на њу. Нож је завршио у пределу груди. Не знам шта радим и колико то траје. Нисам ничега свестан до момента када улазим у купатило и видим да сам крвав. Све то време имам неку маглу и сивило пред очима - прича детаљно чега се сећа Делибашић.

Он каже да је скинуо ту одећу мајицу и тренерку, убацио их у веш машину, истуширао се, обукао и није имао шта друго него да оде у полицију.

- Тамо сам рекао да смо се посвађали због светла, а после десет минута када сам дошао себи, признао сам шта се десило и ставили су ми лисице на руке. Када сам ушао у купатило, Анкицу више нисам погледао, нисам био свестан да сам је убио, то сам схватио тек у полицији. Не знам како то да објасним. Она је била убеђена да ја њој не могу да наудим, а и ја сам био. Никада нисам дигао руку ни на њу, ни на дете, нити сам покушао. Ја сам био добар човек - казао је Жељко Делибашић.

Он је признао да је недозвољено држао пушку, коју је донео са ратишта, а која је пронађена у плакару у црној кеси на тераси. По захтеву свог браниоца Вилијама Паспаловског није одговарао на питања суда и тужиоца.

Суђење Делибашићу наставиће се крајем априла.

 БОРБА СА ДЕПРЕСИЈОМ

ОКРИВЉЕНИ Жељко Делибашић је рекао да се од 1992. године лечи од депресије када је био на ратишту у источној Славонији. Он је иначе Славонац из Окучана. Други случај депресије му се јавио 1998. године када се вратио из акције чишћења такозване ОВК код Дечана на Косову и Метохији. Тада није могао ни са ким да разговара и одлази код психијатра у МУП-ов дом здравља, који му даје тарпију.

- Трећи пут ми се јавила 2012. године када ми је на послу пукао чир и дошао сам кући, а Анкица каже то је стомачни вирус, нисам веровао да неће да ми помогне да одемо до лекара. Целу ноћ сам крварио и када сам у пет ујутру пао у несвест звала је Хитну помоћ. Оперисам сам и био сам у болници месец дана. Када сам 2015. године отишао у пензију молио сам је да ми помогне око службеног телефона да пребацим бројеве из именика, а она ми каже: "Шта ће ти те сељачине?" Ја сам тада бос у шорцу и мајици истрчао напоље и тада ми се први пут појавила та магла и сивило, које сам имао када сам је убио. Она је звала полицију, која ме је вратила кући, али ме нису одвели у болницу - испричао је Делибашић. 

Суд је одредио да се уради допунско неуропсихијатријско вештачење окривљеног Делибашића на околности урачунљивости и евентуалног изрицања неке мере безбедности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације