СИТНИМ ПОВРЕДАМА НЕ ПРИДАЈУ ЗНАЧАЈ: Због смрти Станимира Брајковића у затвору Падинска Скела сведочио медицински техничар

НА суђењу четворици чувара из затвора Падинска Скела Слађану Ковачевићу, Душану Комазецу, Стефану Павловићу, Зорану Крстићу и докторки Весни Средојевића, који су оптужени за несавестан рад због смрти затвореника у прекршајном блоку Станимира Брајковића (74), данас је у Вишем суду у Београду саслушан медицински техничар Мирослав Стојановић.

Фото: Фејсбук

Иначе, Брајковић је преминуо 4.2.2024. године након што су га неколико дана тукла и злостављала тројица затвореника са којима је био у соби, а нико од надлежних у затвору није приметио да се то дешава.

Техничар Стојановић је рекао да је Брајковић 25. јануара имао једну огреботину са десне стране чела и мало црвенило.

- Командир ми је рекао за то и када сам делио терапију, Брајковић је изашао испред собе и ја сам то погледао. Рекао ми је да се савио да нешто узме из касете и она се отворила и загребала га - казао је Стојановић. - Ми тим ситним повредама генерално не придајемо значај. Нисам писао белешку о томе. Нисмо очекивали да ће се на крају нешто овако десити. Не могу да се сетим да ли сам за то рекао докторки, у 90 одсто случајева јој кажем, али за то тада не знам.

Он је рекао и да је Брајковић тада два три пута довођен у амбуланту на мерење притиска, али да не може да се сети којих датума је то било.

- Командир Небојша Сибинчић ме позвао 1. фебруара и рекао да Брајковић није добро. У амбуланту су га довели затвореник Никола Лукић и још један. Неко од њих је остао испред у ходнику, а не знам где је други био. Тада је био први радни дан колегинице Иване Лалић и прегледали смо га и имао је притисак 110 са 50, па смо му дали терапију натријум флорид. Није имао никакве видљиве повреде. Питао сам га да ли има проблем у соби и рекао је да нема. Нисам у његовом понашању приметио страх и нелагоду. Не знам где је тада била докторка, у једном тренутку је била у амбуланти, али не знам када - казао је Стојановић.

Он је испричао да је 4. фебруара у недељу радио сам и да му је докторка Средојевић, која је радила претходног дана оставила поруку да је прегледала Брајковића и да он само слика повреде.

- Питао сам га где је пао, а он ми је показао у купатилу, где је био и неки лавор. Имо је сивкасту модрицу на челу и као да је било црвенило на бради. На левој руци са стране на мишици је имао маснице и огреботине са десне стране изнад кука. Затвореник Лукић му је придржавао руку док сам сликао. Докторка је дан раније пописала те повреде, а ја нисам видео да има још неке. Нисам звао Хитну помоћ, јер тадашњи управник Букић није дозваољавао да их зовемо за сваку ситницу. Увече сам се чуо са командиром Јасмином Микићем и он ми је рекао да Брајковић није добро, па сам му рекао да зове Хитну. После ме он звао око 23 часа и рекао да је Брајковић преминуо - испричао је медицински техничар.

Он је навео да је управник био строг и да су од њега имали притисак да селектују и да само за најозбиљнија стања зову Хитну помоћ. Како је рекао када би звао Хитну, а ништа се не деси, био би у проблему, јер би тадашњи уравник викао да их зову само када је озбиљно и да то није зајебанција, а да он тада није уочио да је Брајковић животно угрожен.

- У свакој соби нам се жали неко на нешто и ја сам не могу све да постигнем. Неко хоће код психијатра, неко зубару, а ја се фокусирам на оно што ми докторка напише да урадим тог дана. У том прекршајном блоку је 80 до 90 људи којима делим тарапију и морам да будем брз. Они изађу испред собе са чашом воде и морају да попију лек пред нама. Тада се сви у глас жале, мени треба ово, мени оно, ја немам живаца да то све слушам. Углавном добијају психијатријске терапије, јер је много наркомана и алкохоличара у затвору - казао је овај сведок, наводећи да Брајковић у недељу када га је сликао, а то вече је преминуо, није био за слање у Специјалну затворску болницу.

Он је рекао да је апсолутно сигуран да је Брајковић 4. фебруара изашао из собе да попије терапију и да је на себи тада имао зеленкасту мајицу кратких рукава. Казао је и да је видео снимак надзорне камере на којој се види само његова по лек испружена рука, а каже да зна да је његова, јер је старија и изборана, а остали у соби су били млади.

Медицински техничар је рекао да је Брајковић три пута дневно узимао по 10 милиграма бенседина и таблете за висок притисак. Говорио му је да смањи бенседине, али их је он тражио, говорећи да је нервозан и да хоће да спава.

Казао је и да докторки не оставља информације о сваком довођењу у амбуланту, већ само за тежа стања, ако затвореник повраћа или га боли стомак, ако му треба инфузија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације