МИРКОВ МОЗАК ЈЕ БИО СВУДА ПО МЕНИ: Тешко сведочење у суду Душка Иванеже, рањеног на Петровачкој цести

БИО сам у "мерцедесу 200Д" са Мирком Стијељом и његовим оцем Бранком. Мирко је возио, Бранко седео позади, а ја на месту сувозача. Ишли смо у избегличкој колони цестом од Босанског Петровца ка Бањалуци. У једном моменту само се чуо авион, "бум, бум, бум" и готово. Пало је између мене и Мирка. Мало сам остао без свести и када сам се повратио, свуда је била крв. Мирка је погодило у главу и по мени је свуда био његов мозак. Бранка је погодило у главу и расцепило је. Мене је закачило по глави, а рањен сам у леву руку и раме.

С. Ј. М.

Ово је данас сведочећи у Суду за ратне злочине у Београду у предмету "Петровачка цеста" испричао сведок оштећени Душко Иванежа. За ратни злочин на Петровачкој цести 7. августа и на Приједорској 8. августа 1995. године у БиХ, када је убијено 13 особа, од тога четворо деце, а рањено 24, суди се хрватским пилотима Владимиру Микцу, Зденку Радуљу, Жељку Јеленићу и Данијелу Боровићу, окривљеним да су у командном ланцу наредили ракетирање цивилне колоне Срба, који су због војне акције хрватских снага "Олуја" напустили своје куће у Републици Српској Крајини.

Иванежа је испричао да је су они живели у селу Заграде, када је 4. августа 1995. године започео напад хрватске војске на РСК. Исто вече његова жена и три ћерке су отишле са комшијама за Бенковац, а он је кренуо неколико сати после њих. Пронашао их је 6. августа у избегличкој колони код места Срба. Са Стијељама се срео истог дана на некој ливади код Петровца, где су стали да предахну и сутрадан са њима кренуо даље колима.

- Моја и Миркова породица и још жена и деце су биле у камиону са жутом церадом, а ми смо колима ишли за њима. Лева страна цераде је била савијена да би унутра имали зрака. Када су нас погодили, изашао сам рањен из аутомобила и сео на банкину. Ту сам опет губио свест. Најстарија ћерка Данијела ми је пришла, али ја се тога не сећам. Одатле су ме одвезли у Петровац, а тамо је дошао хеликоптер и нас седам, осам рањених превезао у болницу у Бањалуци, где смо оперисани. Одатле су нас пребацили у болницу у Београду, где сам био месец и по дана - испричао је Иванежа.

Он је казао да су у камиону његови преживели, а да је ту повређена њихова кума Милица Иванежа.

- У колони није било војних возила. Колона је била непрегледна, километарска, возила су се кретала у три траке и сви су ишли у истом правцу. Када сам рањен возили су ме назад и једва смо прошли ка Петровцу - казао је Иванежа, наводећи да авион није видео, већ само чуо његов звук.

Испричао је и да су га пре неких осам година звали да дође у амбасаду БиХ у Београду због злочина на Петровачкој цести.

- Питали су ме да ли знам ко је возио авион. Откуд бих знао. Казали су да је полетео из Сплита и да је пилот био Ивица Шишић. Питали су ме да ли ми је он род. Где да ми буде род - казао је на крају Иванежа.

Он је једини, који је од четворо позваних оштећених дошао данас да сведочи у суд. Јованка Вуковић је изостала, јер је у болници, Јелица Сладојевић је у Немачкој, а нема информација зашто Спасе Рајић није дошао. Сви они ће бити позвани и на следећи претрес крајем јуна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације