ПО НОЋИ СЕ ЧУЈЕ ПУШТАЊЕ ВОДЕ И ГАЛАМА ИЗ ЋЕЛИЈА: Суђење чуварима и докторки због убиства затвореника у Падинској Скели

ЗАПОСЛЕНИ у затвору Падинска Скела Саша Поповић и Љубиша Нишић сведочили су данас у Вишем суду у Београду на суђењу колегама докторки Весни Средојевић и чуварима Слађану Ковачевићу, Душану Комазецу, Зорану Крстићу и Стефану Павловићу, окривљеним за несавесно поступање у служби.

Фото: Фејсбук

Они су оптужени, јер нису приметили да затвореника Станимира Брајковића (74), који је издржавао 30 дана прекршајне казне, тројица цимера у ћелији злостављају, па је од тих повреда преминуо 4.2.2024. године.

Поповић, који је начелник Службе за третман, казао је да је сутрадан после Брајковићеве смрти на капији затвора сазнао да је преминуо.

- Разговарао сам са докторком Средојевић и у први мах смо мислили да је преминуо због срца, јер је он када је дошао, пријавио да је имао срчане проблеме и мождани удар. Сви смо се изненадили када је у марту стигао извештај са обдукције да је преминуо од последица злостављања. Сазнали смо да су га млађи момци из собе злостављали и да је имао повреде. Пракса је да здравствена служба када примети неке повреде обавести надређене, начелника службе обезбеђења, управника или мене да би се нешто предузело. Пошто нисмо ништа знали, написао сам дисциплинску пријаву техничару Мирославу Стојановићу и докторки Весни Средојевић, јер нас нису обавестили да се нешто дешава. Они имају највише контакта са осуђеницима и сматрао сам да су пропустили да предузму одређене радње, када су се појавиле сумње да је било злостављања - казао је Поповић.

Овај сведок навео је, да је докторка 3.2.2024. године када је констатовала да Брајковић има повреде, да не може да устане и саветовала да лежи, требала да извести прво усмено, јер је брже, а онда и писмено да постоји озбиљан здравствени проблем, да му је здравље нарушено и да се обрати више пажње на њега.

Он је казао да не зна ко је Брајковића ставио у ту собу број 14 и да то генерално распоређује дежурни командир, када осуђеник дође и пошто је затвор препун, најчешће се гледа где има слободно место. Објаснио је да су одлуком тадашњег управника Буквића сви прекршајни затвореници били у затвореном оделењу, док су у полуотвореном са блажим мерама безбедности били тежи, кривични осуђеници, који су чекали да их даље распореде.

Одговорио је и да се управник Буквић жалио да превише често зову Хитну помоћ.

- Он није био вољан да се неко води на специјалистичке прегледе. Говорио је да немамо довољно кола и командира - казао је Поповић.

Други сведок Љубиша Нишић, који је радио на пословима организације дежурне службе у затвору, испричао је да је 25.1.2024. године добио информацију да је Брајковић повређен.

- Он је тада прегледан, командир Слађан Ковачевић га је фотографисао и доведен је код мене у приземље на разговор. Рекао ми је да није било никаквог малтретирања. Био је врло одричит, "пао сам, узимао сам храну из касете, под је био клизав и закачио сам главом у шток од врата. Није било ништа" - препричао је Нишић.

Он је казао и да је 27.1. два пута био у обиласку тог оделења, да није причао са Брајковићем, али да се распитивао да ли има нешто у вези њега и да му је речено да нема.

- У ванредни обилазак сам дошао 4.2. увече око пола десет и командир Јасмин Икић ми је рекао да је стање редовно, али да је старије лице Станимир Брајковић лоше и да се стање прати. Стефан Павловић ми је на оделењу рекао да имамо јеног, који је болестан у соби 12. Ја нисам знао да је претходно ту пребачен из собе 14, нико ми то није рекао. Када сам ушао он је седео код прозора наслоњен на касету, отежано је дисао и није регистровао мој улазак. Нисам приметио повреде. Одмах сам изјурио и позвао дежурног да зове Хитну помоћ - навео је сведок Нишић.

Он је казао и да се у ноћним мирним, условима може чути померање столица у собама, отварање врата, пуштање воде у тоалету.

- Чуло би се и узвикивање и галама из собе. Командир то посебно може да чује када је у обиласку, а од 22 часа до 6 ујутру, он је у обавези да прође ходником минимум осам пута. Не отвара врата да се не би реметио сан затвореника, али може да отвори прозорче на вратима, осветли лампом и погледа унутра - објаснио је Нишић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације