ЧУВАРИ СА ВРАТА ПРОВЕРАВАЛИ ЈЕ ЛИ СВЕ У РЕДУ: Девет запослени у затвору сведичило на суђењу за убиство Станимира Брајковића

НА суђењу Срећку Стефановићу, Саши Станковићу и Далибору Петровићу, окривљеним за тешко убиство Станимира Брајковића (74) у затвору Падинска Скела, у Вишем суду у Београду данас је испитано девет сведока, који су запослени у том затвору.

Фото: Фејсбук

Ова тројица су оптужена да су у више наврата и то пре свега по ноћи тукли рукама и ногама Брајковића, газили га, сексуално га злостављали метлом, купали хладном водом и нанели му повреде од којих је он 4. фебруара увече 2024. године преминуо.

Први сведок чувар Никола Томашевић је одговарајући на питања рекао да је затвор акустичан, да се поноћи све чује, сваки крик, вика, галама, чује се када затвореници у соби причају вицеве, смеју се, али и када се потуку.

На питање браниоца да ли има нека сазнања о овом извршеном кривичном делу Томашевић је рекао да има, али да о њима не жели да се изјашњава. Пошто је сведок и заклео се у суду да ће рећи све што зна, он је казао неће да прича, јер ће онда имати проблем за егзистенцију, добиће лоше оцене и премештај у други затвор, а има породицу, коју издржава. Казао је да је то што је раније причао, већ негативно утицало на њега. На крају је са судијом разјаснио да се то његово одбијање односи на пропусте у служби и на његове надређене, а не на осумњичене за убиство.

Чувар Миљан Симјановић је испричао да је Брајковића видео када је то вече 4.2.2024. године пре смрти спуштен у амбуланту и када је Хитна покушала да га реанимира. Казао је и да му нико раније није пријавио да има проблема у соби 14, где су били Брајковић и окривљени, нити му се Брајковић икада пожалио да има проблема. Навео је и да никада није видео да он има повреде.

- Станимир је устајао када уђем у собу, изгледао је нормално. Последњи пут сам га видео 30.1.2024. године. Био сам у соби 15 секунди, питао да ли је све у реду, они су стојали један до другог и рекли да јесте - казао је Симјановић.

Чувар Ђорђе Подунавац казао је да је он сместио Брајковића у собу 14 када је дошао у затвор, јер су у њој била три затвореника.

- По наређењу надзорника 4. фебруара увече је пребачен у другу собу. Могуће је да је Срећко тада пренео његове ствари и постељину. Брајковићу није било добро, па смо звали Хитну помоћ. Те вечери се није жалио да га је неко малтретирао. Неколико пута смо га то питали, али он је вртео главом и отежано говорио "не". Није био способан да одговори, али смо успели да му са усана читамо "не" - казао је Подунавац.

Он је рекао да није обратио пажњу да ли Брајковић има повреде и да их је видео тек када су га лекари скинули да му пруже помоћ. Одговарајући на питање рекао је и да се по ноћи чује сваки шум, као и вода ако је неко пушта у купатилу.

Чувар Душан Комазец, којем се иначе суди за несавестан рад због смрти Брајковића, навео је да је 1. фебруара радио ноћну смену и да му је колега оставио поруку да је Брајковић пао у купатилу, да је био код лекара и да је све у реду.

- Нисам видео да има повреде на глави, нити сам га прегледао или скидао. Водио сам га сам у амбуланту 31. јануара на захтев техничара да му измери притисак. Нисам га тада питао шта му је и да ли га нешто боли и да ли има проблеме у соби. Ишао је сам, а ја поред. Причао је нормално, мада нисмо разговарали - казао је Комазец.

Он је испричао и да је 4. фебруара Брајковић ујутру могао да хода и стајао је у реду да му медицински техничар Мирослав Стојановић да терапију, а да се око четири сата поподне пожалио да му није добро.

- Отежано је ходао, седео је, али је могао нормално да говори. Само је рекао да му није добро. Техничар је дошао и пошто је била недеља, рекао је да ће га сутра пребацити у Специјалну затворску болницу. Последњи пут сам га видео у 19 часова и нисам приметио да има модрице и повреде на телу - рекао је Комазец.

Пошто су сведици махом говорили да отворе врата собе и питају је ли све у реду, па и Комазец, тужилац га је питала да ли се икада десило да неко пред свима каже да није у реду и да има проблема, Комазец је одговорио да се то никада није десило.

Стефан Павловић, који је такође оптужен за несавестан рад, казао је да му је 3. фебруар био први радни дан на послу и да му је десетак минута након преузимања смене Срећко куцао на врата и рекао да је Брајковић пао.

- Казао је да је ишао у веце и пао. Сви остали су се жалили како се унередио неколико пута и да целу ноћ нису спавали. Молили су нас да га окупамо и преместимо у другу собу. Позвао сам докторку и она га је прегледала и рекла да има посекотину на доњем делу леђа и да одмара. Тог дана сам га видео седам, осам пута. Са врата погледам, питам је ли све у реду, они кажу јесте, а он је лежао. Нисам причао са њим и нисам видео повреде на њему.

Чувар Небојша Сибинчић је испричао је 1. фебруара ујутру Брајковић био лоше, није био у стању да прича, ни да хода, па су га двојица осуђеника из собе одвела у амбуланту.

- Имао је низак притисак и техничар Мирослав му је дао бочицу течности да попије за пола сата и после му је било добро. После пола сата сам га питао како је сад, а он каже одлично. Стао је на једну ногу и скакутао, а онда на другу. Око 11 сати му се слошило и пао је. Неко од затвореника ми је рекао да је пао у купатилу, па сам звао докторку, која га је прегледала. Није имао значајне повреде, само огуљотину на леђима код бубрега. Брајковић је потврдио да је пао. Тада је у соби био још један осуђеник, могуће Срећко, а остали су били у шетњи - казао је Сибинчић.

Медицински техничар Мирослав Стојановић рекао је да је Брајковић 25. јануара имао једну огреботиницу са десне стране главе и да је рекао да је отварао касету у ударио главом.

- Докторка га је прегледала и нисмо фотографисали ту повреду. Командир Сибинчић ме онда звао 1. фебруара и рекао да Брајковићу није добро, дао сам му терапију, и после сам звао, а Сибинчић ми каже: "Ево га деда трчи по соби". Притисак му је варирао од баш високог до ниског, а ја сам техничар и нисам утврђивао зашто је то тако. Радио сам у недељу 4. фебруара, а докторка ми је оставила поруку да је Брајковић пао у купатилу, да га је прегледала и да фотографишем повреде. Он је могао да хода, устао је по терапију, стојао то време и причао нормално. Рекао је где је пао и показао неки поломљени лавор. Имао је повреде на глави, руци и куку, а ја нисам испитивао даље како су те повреде настале. Сликао сам их - казао је Стојановић.

Он је казао да је једном дневно виђао Брајковића и да није приметио никакве промене на њему, нити му је он некада рекао да га туку. Није био уплашен или нервозан.

Навео је да му је Срећко рекао да деда мокри у кревет и да га пребаце у другу собу. На питање тужиоца да ли су размишљали зашто човек мокри у кревет, Стојановић је одговорио да нису.

На крају је сведочио и Љубиша Нишић из обезбеђења, који је рекао да је 25. јануара добио налог да провери како је Брајковић задобио повреду главе.

- Причао сам са њим насамо у канцеларији комадура нека два минута. Рекао је да је хтео да узме храну из касете, да се саплео и ударио главом. Био је изричит. После више није било никаквих информација о њему до 4. фебруара, када сам увече дошао у контролу. Ушао сам у собу, Брајковић је седео, глава му је била забачена, отежано је дисао и није реаговао што сам ушао. Изашао сам и рекао да зову Хитну. Докторка из Хитне је после рекла да је имао пражњење и умро од можаног удара - исричао је сведок Нишић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације