КАКВА ЈЕ ОВО СТРАХОТА: Убица Урош Блажић цело село завио у црно (ФОТО)

МАЛО Орашје постало је за ноћ велика туга. Ово малено село на ободу Смедерева, на граници са суседном Дубоном, где је убица започео крвави и суманути поход смрти, изгубило је у трену пет младих душа. Урош Блажић, који се појавио ниоткуда у ноћи, зауставио је аутомобил поред места где су младићи и девојке славили рођење два детета у селу. Наредио им је да легну и потом их покосио рафалном паљбом из "калашњикова". Засуо их вечним мраком. Судбина је изабрала ко ће да умре, а ко да преживи.

Фото Н. Живановић

Лазар Миловановић (20), Александар Митровић (15), Марко Митровић (18), Немања Стевановић (21) и Никола Милић (15) смртно су погођени. Још шесторо младих људи тешко је рањено. Некима се лекари и даље боре за живот, али у Малом Орашју живота као да више нема.

Јутро након масакра једва да се разданило, али као да није ни свануло. Нема ни човека. Или су у кућама, или у болницама. Најужаснија је тишина која се пролама кроз село.

Равни гај, споменик и шума покрај сеоског фудбалског терена на излазу из села, поприште је ужасног злочина.

Овде су се, дан уочи Дана жалости који наилазе због масакра у Београду, окупили момци и девојке. Другари, скоро сви из истог сокака. Браћа по стричевима, ујацима, браћа по месту рођења. Вршњаци. Пријатељи. Фудбалери. Деца, њих петнаестак, дошла да прославе, јер се другару родио сестрић.

Foto: Фото Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Унук зове мог сина телефоном, каже му: "Тата, дођи, ја умирем!" - каже Добрица Илић, чији је унук Немања срећом преживео ноћ, док му сећање на језиву реченицу од претходне вечери тера крупне сузе низ старачко лице. - Је ли можете људи да замислите? Дошао је по мог млађег унука, зову мене, кажу тамо је масакр. Ниједан усправан није био, све је лежало по земљи. Кажу, изашао човек из аута, рекао лезите, они су полегали и он је пуцао немилице. Унук је свестан, оперисан, стабилан. Рањен је у раме, кук и колено.

Полиција обезбеђује место где су убијена деца. Нико не може да приђе.

- Сине, сине, сине... Зашто? Зашто мој сине? Никад да те не видим! Шта уради, убица - кука мајка кроз мук око себе. Одмах су је одвели.

- Немојте, призор је ужасан - застрашује полицајац свакога ко би да приђе. Родбину посебно.

- Молим вас, само да приђем, мало - моли сестра убијеног Лазара.

Ту је његов аутомобил остао након злочина. Изрешетан. Пита, може ли бар аутомобил да одвезе. Не дају ни то. Чекају се форензичари да увиђај почне. Прича како је њен Лазар био момак Кристини Панић, девојци убијеној исте ноћи у Дубони. Мислила је да су били заједно. Нису, али су заједно нестали заувек.

Дошла је још једна сестра да види место где јој је стрељан брат од ујака. Јеца, гуши се, носи слику и свећу да упали. Полицајци је моле, заустављају, кнедла и њима стоји у грлу. Тешко је поднети ту тескобу која се надвила над пејзажом.

За њом долази и њен брат. Они се овде зову браћом и сестрама, није битно по коме, сви су фамилија.

- Страдао ми је брат од ујака. Живи 200 метара од мене, рођенијег нисам имао. Кренуо сам да испратим девојку. Видим све препуно полиције. Ништа нисам знао. Чујем, твој Лаза рањен, мртвих има. Звао сам Лазу, прекинуо везу. Зовем опет, а другар се јавља на телефон. Каже, не зови, човек је изашао, пуцао на нас.. Сачувај боже, туга - говори ужаснуто Михаило Михаиловић.

Шта је убицу зауставило код шуме у Малом Орашју и натерало на незапамћени злочин, засад је мистерија. Нико у селу нема одговор на питање зашто се убица одлучио да баш њих завије у црно.

Марко Митровић и Петар Митровића, браћа од стричева. Марко је мртав, Петар се бори као лав. Да преживи.

За живот се бори и шеснаестогодишња Анђела Стевановић из Орашја. И још четворо њих који су рањени.

Само је једна екипа Хитне помоћи дошла. Чекали су дуго, превише. Ко је могао, звао је телефоном своје у помоћ. Очеви су их возили.

Троје су успели некако да побегну.

- Мој брат није - каже Жељко Стевановић, брат од стрица Немање Стевановића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације