УБИЈЕНА ПОРОДИЦА СА ДВОЈЕ ДЕЦЕ НА ДАН СЛАВЕ: Три деценије од злочина у Црвенки, и даље се не зна ко је починио масакр

ЗИМСКА је ноћ, 18. на 19. децембар 1993. године. Породица Маравић из Црвенке, Манојло, Видосава и њихови синови Александар и Ранко кренули су на починак. За неколико сати почеће да пристижу гости на њихову славу. Међутим, никада их неће дочекати. Њихова беживотна тела, око 10 часова ујутро, пронашао је најстарији Маравић.

Фото приватна архива

Од најближе родбине, све доскора, била је жива Манојлова мајка Славка Маравић. Правду за злочин, почињен пре три деценије, није дочекала.

- Последњи пут сам их видела претходне вечери, свратила сам да им помогнем око припреме хране и осталог - испричала је својевремено Славка кроз сузе аутору ових редова.

- Мали Ацо је био стигао из школе, а онда и Ранко. Мој син Мане имао је проблема у то време са кичмом, теже је ходао. Седели смо и причали. Као да је јуче било, сећам се да је падала киша.

У неко доба, Славка је изљубила унуке и не слутећи да их последњи пут види, а онда је отишла кући, како би син и снаја могли да се одморе. Према неким показатељима, као и прикупљеним доказима, последњи је на спавање кренуо Манојло, претходно обишавши синове.

- Мој супруг је рано ујутру кренуо до њих да види да ли им нешто треба - описује Славка агонију кроз коју је деценијама пролазила. - Касније ми је све детаљно описао. Врата су била отворена. Угледао је снају Видосаву како лежи у ходнику, у локви крви. Недалеко од ње старији унук Ацо.

Манојло, Видосава, Александар и Ранко Маравић, Фото приватна архива

Унезверени човек почео је да запомаже, прве комшије су дотрчале. Неко је позвао Хитну помоћ и полицију.

- У спаваћој соби је затекао Манета - јецала је говорећи Славка.

- Онда је на спрату куће, у једној од соба, угледао Ранка. Он је био жив. Чим сам чула шта се десило, отрчала сам до њихове куће. Ужас, свуда крв. После нам нису дали да уђемо. Дошло је много полиције.
Нажалост, пет дана касније, дечак је преминуо. И последњи сведок крваве драме заувек је заспао. Њему су пуцали у потиљак, а метак је изашао кроз образ. Нажалост, ране су биле претешке и дете није издржало.

У помоћ колегама из Црвенке дошли су инспектори из Београда, из републичког секретаријата унутрашњих послова. После детаљних прегледа, по положају тела, спретно отвореној брави на улазним вратима и траговима пронађеним током увиђаја, полиција је успела да донекле реконструише шта се догодило кобне ноћи.

- Четвороструко убиство у Црвенки извршено је из пиштоља, калибра 7,65 милиметара - испричао нам је београдски инспектор Милош Кордић.

- Није било много трагова, али се видело доста крви, било је приметно да је извршена преметачина. Од отисака су били изоловани само отисци укућана. Тако да смо претпоставили да су један или више починилаца током злочина носили рукавице.

Током прегледа куће, полиција је пронашла новац, али и футролу пиштоља, који је Манојло Маравић легално поседовао.

- Мане је имао пиштољ и дозволу - присећала се Славка. - Пиштољ је био закључан у једној фиоци. Он је то због деце закључавао. Бојао се да не дођу у додир са њим. Мане никада из њега није ни пуцао, само је имао дозволу. Тај пиштољ су узели нападачи, остала је само футрола. Пиштоља није било. Пронађено је три хиљаде марака, у књижици осигурања. Ми смо их нашли.

Шта је то интересовало овако сурове нападаче, није познато ни данас. Сумња се да их је интересовало нешто друго - папири, или нека друга врста драгоцености.

- Комшије су о њима говориле све најбоље, није било никаквих сукоба. Онда смо се усмерили ка пословима Манојла Маравића - испричао је Кордић. - Он је био технички директор у "Шећерани Црвенка". Кренули смо од тога да видимо да ли је имао неке проблеме и свађе на послу. Али, ни тај траг нас није одвео ка идентификацији осумњичених и њиховом хапшењу.

Велики страх је завладао Црвенком, јер наредних дана, тела побијених чланова читавих породица почела су да се откривају на северу Војводине.

- По нама једино је разбојништво могло да буде мотив, поготову због те преметачине по кући - појаснио је Кордић.

- Нисмо могли да дођемо ни до једног податка да је то кривично дело могло да буде због неке освете.

До последњег тренутка свог живота, до последњег удаха и издаха, Славка Маравић је имала само једну жељу:

- Само бих волела да знам ко их је убио и зашто? Само ко је и зашто? Зашто је убијена породица? Зашто су убили децу? Из школе дошли и убијени. Да је мој син крив, некоме нешто направио, убили га! Прихватила бих то. Али зашто жену и децу?

Одговора нема до данас.

Сумње да је Магда убица

ДВЕ недеље после убиства породице Маравић, на Палићу су пронађени убијени супружници Агатић, а потом је откривен и масакр у дому Петрића у Суботици. Тамо је усмрћено и десетогодишње дете.

- У породичној кући, у спаваћој соби убијени су Јосип и Верица Агатић - испричао је Кордић.

- У кући, прекопута бувље пијаце у Суботици била је убијена породица Петрић. У соби на улазу у кућу, на кревету, лежало је беживотно тело малолетног сина, у следећој соби тело мајке, а у спаваћој соби тело оца.

Фото приватна архива

Сви ови злочини почињени су истим калибром - 7,65 милиметара. Појавио се и сведок, који је као главног убицу и организатора означио Маринка Магду (на слици), чију су групу сачињавали момци из Арканових "Тигрова". За ове, али и злочине почињене у Мађарској, осуђен је на доживотни затвор, где издржава казну.

- Магда никада није признао убиство породице у Црвенки, иако смо ми на основу начина извршења, доказа из других случајева, били уверени да је он починилац - тврди Кордић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације